Zaštita ličnih podataka i privatnosti na internetu

Zaštita ličnih podataka i privatnosti na internetu

Autorka teksta: dr Dobrinka Kuzmanović

Pravo na zaštitu ličnih podataka i privatnosti jeste jedno od osnovnih ljudskih prava. Sa naglim razvojem digitalne tehnologije i interneta, ovo pravo ozbiljno je dovedeno u pitanje.

U vremenu koje karakteriše obrada ogromne količine najrazličitijih podataka, tzv. „eri velikih podataka”, lični podaci tretiraju se kao „nova nafta”. Svoje „besplatne” usluge kompanije naplaćuju korisnicima tako što im zauzvrat traže sve više ličnih podataka, jer, kako kaže stara izreka, „besplatan ručak ne postoji”. Podaci o korisnicima, njihovim aktivnostima i ponašanju na internetu koriste se za analizu i kreiranje ličnih socijalno-psiholoških profila, ciljano plasiranje komercijalnih proizvoda prilagođenih individualnim karakteristikama i potrebama korisnika (tzv. „jedan-na-jedan marketing”), za prodaju kompanijama ili servisima (tzv. „trećim licima”), itd.

Deca, kao najmlađi korisnici interneta, stavljena su u centar stalno rastućeg tržišta ličnih podataka. Korišćenje „pametnih uređaja” i igračaka povezanih na internet  (poput „Pametne Barbi”) samo su neki od načina za prikupljanje ličnih podataka o deci.

Šta su lični podaci?

Lični podaci su svi oni podaci koji se odnose na osobu, a na osnovu kojih se ona može identifikovati (direktno ili indirektno) i ugroziti njena privatnost.

Pod ličnim podacima podrazumevaju se:

• Ime i prezime osobe
• Adresa stanovanja
• Imejl adresa
• Fotografija
• IP adresa
• Lokacija na kojoj se osoba nalazi
• Podaci koji služe za analizu i izradu profila korisnika (radne sposobnosti, ekonomsko stanje, lična interesovanja, ponašanje, potrošačke navike, kretanje itd.)
• Onlajn ponašanje osobe (podaci koji se prikupljaju posredstvom kolačića )

Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti –  GDPR (The EU General Data Protection Regulation – GDPR) koja se  primenjuje od 25. maja 2018. godine u zemljama Evropske unije, odnosi se na lične podatke i predstavlja novi standard zaštite podataka o ličnosti i privatnosti građana. Ova Uredba mnogo veći akcenat stavlja na zaštitu posebnih kategorija ličnih podataka:

• Rasna pripadnost
• Nacionalna pripadnost
• Religijska pripadnost
• Članstvo u sindikatima
• Seksualna orijentacija
• Informacije o zdravlju (lični podaci koji se odnose na fizičko i mentalno zdravlje pojedinca, uključujući i pružanje zdravstvenih usluga)
• Biometrijski podaci[1] (lični podaci dobijeni posebnom tehničkom obradom, u vezi sa fizičkim, fiziološkim ili karakteristikama ponašanja osobe koji omogućuju ili potvrđuju jedinstvenu identifikaciju te osobe, npr. slike lica ili otisci prstiju)
• Genetski podaci (lični podaci koji se odnose na nasleđene ili stečene genetske karakteristike osobe koji daju jedinstvene informacije o fiziologiji ili zdravlju osobe a dobijeni su analizom njenog biološkog uzorka)

Šta je privatnost?

Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka jeste jedno od osnovnih prava propisanih Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta (član 16). Ovo pravo odnosi se podjednako i na digitalno okruženje.

Prema rečima Helen Nisenbaum (Helen Nissenbaum), profesorke informatike na Univerzitetu Kornel, privatnost nije pravo na tajnost, niti na kontrolu, već pravo na odgovarajući protok ličnih podataka. Šta to konkretno znači? To znači da osoba ima mogućnost da, u zavisnosti od situacije i konteksta, lično proceni šta će i sa kim deliti u digitalnom okruženju . Ili, drugačije rečeno, ima pravo da zna kako i u koje svrhe se koriste njeni podaci, ko ih čuva i koliko dugo, ko sve njima raspolaže, kao i da može da zatraži brisanje ličnih podataka ili ispravku netačnih podataka.

 Na koje sve načine ostavljamo lične podatke na internetu?

Kada je reč o deci, pitanje je da li su ona u stanju da procene koje lične podatke nije primereno deliti sa drugima, u kojim situacijama i zašto? Iako veoma brinu o tome koji lični podaci će doći u posed njihovih roditelja ili drugara, deca ne razumeju zašto su velike korporacije (poput Fejsbuka, Instagrama ili Snepčeta) zainteresovane za te podatke. Kako pokazuju istraživanja, deca brinu o svojoj privatnosti u odnosima sa drugima, ali je, uprkos tome, dele u javnom prostoru, odnosno, nisu svesna zloupotrebe ličnih podataka u komercijalne svrhe i u institucionalnom kontekstu (npr. škola, zdravstvena ustanova).

S obzirom na činjenicu da nisu u dovoljnoj meri svesna rizika, posledica, zaštite i prava u vezi sa obradom ličnih podataka, deca zaslužuju posebnu zaštitu privatnosti na internetu (GDPR).

Lični podaci na internetu mogu se grupisati u tri kategorije:

1. Aktivni digitalni tragovi – podaci (o sebi ili drugima) koje sami korisnici ostavljaju prilikom korišćenja interneta, obično svesno, mada ne nužno i namerno  (npr. prilikom kupovine nekih proizvoda, preuzimanja nečega sa interneta, postavljanja fotografija, otvaranja profila na nekoj društvenoj mreži)
2. Pasivni digitalni tragovi – podaci koje korisnici ostavljaju na internetu prilikom njegovog korišćenja, uglavnom nesvesno (npr. putem kolačića , otiska prstiju, podataka o lokaciji, korišćenja pametnih stvari i pametnih igračaka)
3. Podaci dobijeni analizom prvih dveju kategorija podataka, pomoću algoritama  (kroz proces profilisanja), eventualno u kombinaciji sa drugim izvorima podataka.

Brojne lične informacije mogu biti skrivene u fotografijama ili video-sadržajima koje postavljamo na internet (npr. ime škole, datum rođenja, broj telefona). Imajte na umu da se mnogo ličnih podataka može nesmotreno dati i u razgovoru putem četa ili imejla.

Zašto je važno da poštujemo uzrasna ograničenja?

Veliki broj veb-sajtova i aplikacija (npr. video-igre, veb-sajtovi za društveno umrežavanje, upoznavanje ili kockanje) traže od korisnika da prilikom otvaranja profila (registracije) navede svoj uzrast (godine starosti). Na ovim servisima propisana je donja uzrasna granica za njihovo korišćenje.

Razlozi iz kojih većina servisa propisuje donju uzrasnu granicu za korišćenje:

1. Reč je o veb-sajtovima i aplikacijama koje su zbog svog sadržaja, namene ili zato što prikupljaju i čuvaju podatke o korisnicima namenjene starijim osobama (iznad propisanog uzrasta) ili odraslima, ali ne i deci.
2. Prema američkom Zakonu o zaštiti privatnosti dece na internetu (The Children’s Online Privacy Protection Act – COPPA), nijedna organizacija niti osoba koja koristi usluge na internetu (uključujući i vlasnike društvenih mreža) ne sme da prikuplja lične podatke osoba mlađih od 13 godina bez odobrenja njihovih roditelja ili staratelja. Da bi se izbeglo dobijanje roditeljske saglasnosti za mlađe od propisanog uzrasta, većina servisa postavila je uzrasno ograničenje za korišćenje njihovih usluga. Ovo ograničenje jasno je navedeno u Uslovima korišćenja (engl. Terms and Conditions), a od korisnika se traži da se pre početka korišćenja saglasi sa ovim uslovima. Kako bi zaštitili korisnika, ali i sebe (izbegli kršenje Zakona), veb-sajtovi se obavezuju da će obrisati svaki profil koji je kreirala osoba mlađa od 13 godina.

U Uslovima korišćenja popularne društvene mreže Fejsbuk piše da je ne mogu koristiti oni koji imaju manje od 13 godina (ili oni koji nisu dostigli „minimalnu zakonsku starost u vašoj zemlji za korišćenje naših proizvoda”). Iako je za korišćenje većine društvenih mreža (npr. Facebook, Snapchat, Twitter, Instagram, Skype) uzrasna granica 13 godina (neki interaktivni servisi dizajnirani su specijalno za mlađu decu), istraživanja pokazuju da veliki procenat dece (kako u svetu, tako i u Srbiji) počinje da koristi ove mreže u mnogo ranijem uzrastu od propisanog.

Mnogi roditelji suočavaju se sa izazovom da li da dozvole svojoj deci da otvore profil na nekoj društvenoj mreži u uzrastu mlađem od propisanog. Postati vlasnik ličnog profila u uzrastu mlađem od propisanog moguće je samo pod uslovom da korisnik prilikom otvaranja profila upiše pogrešan uzrast.

Ukoliko dete prilikom otvaranja profila na nekom servisu ili društvenoj mreži navede da je starije nego što jeste, može se desiti da:

• bude izloženo sadržajima koji su neprikladni za njegov ili njen uzrast (uznemirujući, nasilni ili eksplicitni) , ili da vidi nešto što ne želi
• izgubi dodatne zaštite i postavke privatnosti koje se odnose na uzrast mlađi od navedenog
• lični profil deteta, kao i sav sadržaj na njemu budu obrisani; osim toga, može mu biti onemogućeno da otvori lični profil čak i onda kada dostigne propisani uzrast.

Šta bi trebalo da imate na umu kada pomažete detetu da otvori svoj prvi profil na internetu?

Posedovanje ličnog profila neophodno je na različitim veb-sajtovima, počev od onih za igranje video-igara,  društvenim mrežama, veb-sajtovima za učenje. Kada pomažete detetu da otvori svoj prvi profil na internetu, pridržavajte se sledećeg:

• Koristite porodičnu imejl adresu
• Prilikom kreiranja korisničkog imena (engl. username) nemojte da koristite puno ime već nadimak deteta;  nemojte koristiti tuđe ime, niti godinu rođenja deteta
• Savetujte dete da dodaje kao prijatelje samo one osobe koje je upoznalo izvan interneta
• Kreirajte jaku lozinku
• Ako postoji mogućnost da slika na profilu bude avatar , iskoristite tu mogućnost, jer tako izbegavate deljenje ličnih informacija. Ukoliko dete želi da stavi svoju fotografiju, važno je proveriti da li ona sadrži skrivene lične podatke (npr. mesto na kojem je fotografija napravljena, vreme).
• Razgovarajte sa detetom o podešavanju privatnosti  i promeni automatski podešenih postavki u cilju bolje zaštite ličnih podataka i privatnosti na internetu

Napomenimo i to da među zemljama članicama EU (u kojima se primenjuje GDPR) trenutno ne postoji konsenzus u vezi sa donjom uzrasnom granicom ispod koje je neophodno tražiti saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu. Ovaj raspon kreće se od 13 do 16 godina. Neke zemlje kao razlog za podizanje uzrasne granice navode nameru da podrže aktivno uključivanje roditelja u onlajn život njihove dece. Zemlje koje su spustile uzrasnu granicu na 13 godina smatraju da je to način da se podstaknu internet provajderi da kreiraju zaštitne alate i preuzmu odgovornost za bezbednost dece na internetu, pošto je odgovornost za dečiju zaštitu prebačena sa roditelja na industriju.

Sve u svemu, prilikom donošenja ove odluke nedovoljno se razmatraju naučna saznanja o razvojnim potrebama dece različitog uzrasta i lične karakteristike konkretnog deteta.

Šta je šerenting?

Roditelji često nesvesno ugrožavaju pravo na privatnost i bezbednost sopstvene dece deljenjem njihovih ličnih podataka na internetu (društvenim mrežama, blogovima). Poslednjih godina sve se češće govori o tzv. šerentingu  (engl. sharenting), pod kojim se podrazumevaju različiti načini na koje roditelji dele na internetu detalje iz privatnog života njihove dece. Na taj način roditelji oblikuju digitalni identitet  svog deteta mnogo pre nego što ono postane samostalni korisnik interneta.

Nažalost, u poslednje vreme sve se češće piše o slučajevima u kojima je objavljivanje fotografija dece na društvenim mrežama rezultiralo negativnim iskustvima (prisetimo se slučaja od pre nekoliko godina kada su otmičari pronašli devojčicu zahvaljujući informacijama koje su bile objavljene na Fejsbuk profilu jednog člana porodice).

Pogledajte nekoliko načina na koje možete da podelite fotografije dece na internetu, a da pri tom sačuvate njihovu privatnost.  

——————

[1] Biometrijski i  genetski podaci su nove kategorije podataka uključene u GDPR.