Kako unaprediti digitalni uređaj u cilju bezbednijeg korišćenja interneta

Image Title
 

Kako unaprediti digitalni uređaj u cilju bezbednijeg korišćenja interneta?

Autorka teksta: dr Dobrinka Kuzmanović

kako-unaprediti-digitalni-uredjaj

U današnje vreme, svaki digitalni uređaj  (mobilni telefon, tablet, računar) pruža mogućnost tehničke zaštite korisnika u cilju bezbednijeg korišćenja interneta.

Ključnu ulogu u bezbednom korišćenju interneta od strane dece imaju odrasli. Zapravo, kada je reč o deci predškolskog uzrasta, stručnjaci preporučuju korišćenje digitalnih uređaja i  interneta isključivo uz prisustvo i aktivno posredovanje roditelja/staratelja i vaspitača koji bi trebalo da imaju ulogu tzv. digitalnih mentora.

Kako bi podržali bezbedno korišćenje digitalnih oruđa kod dece i predupredili potencijalne rizike, od odraslih se očekuje da steknu odgovarajuće veštine digitalne pismenosti . Pod ovim pojmom digitalne pismenosti podrazumevaju se složenije kognitivne veštine (npr. procenjivanje informacija sa interneta, komunikacija, saradnja i kreiranje različitih sadržaja pomoću digitalnih uređaja), kao i tehnička znanja i veštine (npr. zaštita uređaja od zlonamernih programa, promena automatskih podešavanja privatnosti, aktiviranje roditeljske kontrole itd.).

 

Tehnička zaštita dece kao korisnika digitalnih uređaja?

Najvažnije mere tehničke zaštite dece kao korisnika digitalnih uređaja jesu roditeljska kontrola i podešavanje privatnosti .

 

I RODITELJSKA KONTROLA

Roditeljska kontrola ili roditeljski nadzor (engl. parental control) predstavlja programe i alate koji omogućavaju kontrolu i praćenje aktivnosti deteta na internetu (npr. koliko vremena provodi, sa kim komunicira, koje veb-sajtove posećuje), kao i zaštitu od pristupa neprikladnim sadržajima (npr. nasilnim, seksualnim, pornografskim, rasističkim).

Na internetu su dostupne besplatne aplikacije za roditeljsku kontrolu (u okviru nekih od njih postoji mogućnost kupovine dodatnih opcija), kao i one koje se kupuju. Roditeljska kontrola ugrađena je u operativne sisteme Windows i Mac.

Roditelji se često ne usuđuju da koriste roditeljsku kontrolu, pogotovu oni koji ne poseduju odgovarajuća tehnička znanja i veštine, jer se pribojavaju da će njihovo dete „provaliti” lozinku ili način na koji da isključi tehničke mere zaštite. Govoreći o starijoj deci (adolescentima), ovaj vid kontrole zaista nije prvi izbor za roditelje. Međutim, kada je reč o mlađoj deci (predškolcima), tehničke mere zaštite mogu unaprediti digitalni uređaj i doprineti njegovom bezbednijem korišćenju.

 

Šta se sve može ograničiti roditeljskom kontrolom?

Roditeljskom kontrolom mogu se ograničiti:

  • pristup deteta uzrasno neprimerenim veb-sajtovima, aplikacijama i video-igrama (u Evropi se koristi PEGI sistem za ocenu video-igara, ocene se razlikuju u zavisnosti od zemlje i regiona)
  • količina vremena koju dete provodi u korišćenju digitalnog uređaja (pogledajte smernice za vreme ispred ekrana)
  • vremenski interval u kojem dete koristi digitalni uređaj (npr. može se razlikovati radnim danima i vikendom)
  • pokretanje određenih programa na digitalnom uređaju
  • kupovina i trošenje novca unutar aplikacija (u „prodavnici aplikacija”, npr. Google Play ili Play Store), ispod naziva aplikacije, obično je naznačeno da postoji mogućnost trošenja novca unutar same aplikacije)
 

Da li se uz pomoć roditeljske kontrole mogu pratiti aktivnosti deteta na internetu?

  • U okviru roditeljske kontrole moguće je pratiti aktivnosti deteta i dobijati periodična izveštavanja (npr. sedmična) [1] o njegovim aktivnostima (istorija pregledanja veb-sajtova, aplikacije i igre koje koristi, vreme provedeno ispred ekrana).
  • Osim toga, postoji mogućnost lociranja deteta u fizičkom prostoru, odnosno pronalaženja deteta na geografskoj mapi. Za ovu svrhu postoje i posebne aplikacije koje se mogu besplatno preuzeti i instalirati na mobilnom telefonu, a za njihovo korišćenje nije neophodno da detetov uređaj bude povezan sa internetom, jer funkcionišu preko GPS-a.
 

Gde je sve dostupna roditeljska kontrola?

Postoji više nivoa roditeljske kontrole:

  • mreža (npr. kontrola postavljena na ruteru, uključuje sve uređaje u domaćinstvu koji su sa njim povezani); nažalost, internet provajderi u Srbiji još uvek ne pružaju ovu mogućnost svojim korisnicima
  • digitalni uređaji (npr. pametni telefon, računar, tablet, konzola za igranje video-igara)
  • aplikacije, platforme (npr. You Tube), veb-pretraživači (npr. Google), društvene mreže (npr. Facebook, Instagram, Snapchat itd). Ne zaboravite da je za korišćenje društvenih mreža (otvaranje profila) propisana donja uzrasna granica koja je na većini mreža 13 godina.

Roditeljska kontrola na računaru

Današnji računari, u sklopu operativnog sistema, poseduju program za roditeljsku kontrolu. Bez obzira na to o kom operativnom sistemu je reč, upravljanje roditeljskom kontrolom vrši se sa naloga administratora, koji mora biti zaštićen lozinkom. Da bi se uključila roditeljska kontrola, neophodno je da dete poseduje korisnički nalog na računaru. Na istom uređaju moguće je otvoriti korisničke naloge za više dece i za svako od njih postaviti drugačije uslove korišćenja, odnosno različita ograničenja. Kako dete odrasta, ovi uslovi mogu se menjati, odnosno prilagođavati njegovim potrebama. Ukoliko dete ima sopstveni računar, odrasla osoba može upravljati roditeljskom kontrolom sa drugog računara, pod uslovom da su računari u istoj mreži.

Na veb-stranicama Microsoft i Apple dostupna su uputstva za korišćenje roditeljske kontrole na PS i Mas računarima, odnosno u operativnim sistemima Windows 10 i Mas IO X.

Roditeljska kontrola u operativnom sistemu Windows 10

Da biste postavili roditeljsku kontrolu na operativnom sistemu Windows 10,  neophodno je da posedujete Microsoft nalog. On se koristi za usluge kao što su Windows, Outlook, Skype, Office, Xbox konzola za igranje video-igara i dr. Ukoliko nemate Microsoft nalog, možete jednostavno da ga kreirate na veb-stranici account.microsoft.com.

Tek kada posedujete Microsoft nalog u mogućnosti ste da koristite besplatnu uslugu Microsoft porodica koja je dostupna na veb-adresi account.microsoft.com/family. To podrazumeva da je i nalog vašeg deteta na računaru, ukoliko ga ima, dodat u porodični nalog (Ako ga nema, najpre ga morate kreirati.). Ukoliko je detetov nalog već dodat nekoj drugoj porodici, moraće prvo da bude uklonjen iz nje. Jedino pod ovim uslovima možete da imate roditeljski nadzor nad nalogom deteta.

Microsoft porodica obezbeđuje bolju zaštitu dece na Windows 10 i Xbox One uređajima, kao i na Android uređajima sa aplikacijom Microsoft Launcher.

Porodične postavke omogućavaju:

Roditeljska kontrola u operativnom sistemu Mas OS X

Preduslovi za korišćenje roditeljske kontrole na Macintosh (skr. Mas) računarima slični su kao na PS računarima, odnosno u operativnom sistemu Windows 10. Odrasla osoba koja podešava roditeljsku kontrolu mora posedovati administratorski nalog na Mas uređaju (zaštićen lozinkom ili otiskom prsta Touch ID), detetovim nalogom moguće je upravljati sa drugog računara (ono mora posedovati nalog na Mas računaru). Upravljani nalozi su specijalni korisnički nalozi koji uključuju opciju roditeljske kontrole. Prilikom kreiranja naloga za dete, već samim navođenjem njegovog uzrasta, primenjuju se standardna ograničenja za taj uzrast (filmovi, aplikacije, TV emisije iz prodavnice iTunes Store i App Store).

U svim verzijama operativnog sistema Mas OS X moguće je:

  • ograničiti vreme koje dete provede ispred ekrana tokom radnih dana, vikenda i u vreme predviđeno za spavanje;
  • ograničiti pristup određenim sadržajima (u skladu sa uzrasnom oznakom),
  • onemogućiti pristup prodavnici, uspostavljanje kontakta sa drugim osobama, korišćenje kamere, igranje grupnih video-igara
  • izvršiti podešavanja tako da aplikacijama nije dozvoljen pristup ličnim podacima deteta.

Detaljno uputstvo za podešavanje roditeljske kontrole na računarima sa operativnim sistemom Mas OS X dostupno je na ovoj veb-stranici. Podešavanja roditeljske kontrole za jedno dete mogu se kopirati i primeniti na nalogu drugog deteta. U trenutku kada procenite da je vaše dete spremno za korišćenje računara bez tehničke zaštite, možete da isključite roditeljsku kontrolu.

Roditeljska kontrola na iPhone, iPad i iPod touch mobilnim uređajima

Uputstvo za podešavanje roditeljske kontrole u operativnom sistemu iOS na iPhone, iPad i iPod touch mobilnim uređajima nalazi se na zvaničnoj veb-stranici kompanije Apple (u delu podrška).

Ovde ćete pronaći konkretna uputstva za:

  • ograničavanje pristupa sadržajima na internetu (filmovi, TV serije, muzika, knjige, aplikacije), uključujući i eksplicitni sadržaj (seksualni i pornografski);
  • ograničavanje servisa Centra za video-igre: mogućnost igre sa više igrača, dodavanje prijatelja, snimanje ekrana;
  • onemogućavanje pretraživanja putem SIRI ili onemogućavanje prikazivanja eksplicitnog jezika;
  • promenu postavki zaštite privatnosti radi kontrole aplikacija koje imaju pristup ličnim podacima (fotografije, kontakti, kalendar, podsetnici, mikrofon i dr.);
  • ograničavanje korišćenja određenih aplikacija ili njihovo uklanjanje sa ekrana uređaja;
  • onemogućavanje kupovine unutar samih aplikacija koje dete koristi.

Roditeljska kontrola na Android mobilnim uređajima (pametnom telefonu i tabletu)

Na pametnim telefonima i tabletima sa Android operativnim sistemom obično se za pristup aplikacijama, igrama, muzici, video i drugim sadržajima koristi Gugl prodavnica ili Plej prodavnica (engl. Google Play). U okviru ove nje (meniju) dostupan je vodič za roditelje, kao i informacije o roditeljskom nadzoru i konkretna uputstva za podešavanje roditeljske kontrole na Android uređajima.

Osim ove mogućnosti (podešavanje roditeljske kontrole za članove porodice koji upravljaju svojim nalozima), postoje i aplikacije za uređaje sa Android operativnim sistemom koje pružaju roditeljima dodatne nivoe zaštite deteta. Jedna od njih je aplikacija Google Family Link (može se preuzeti iz prodavnica Google Play i Arr Store).  Ova aplikacija (sa oznakom PEGI 3) pruža vam mogućnost da otvorite Gugl nalog za dete mlađe od 13 godina ili da dodate nadzor na postojeći detetov nalog.

Kada uključite roditeljski nadzor, imate mogućnost da ograničite sadržaj koji dete može da preuzima ili kupuje u Gugl prodavnici prema uzrastu za koji je sadržaj prikladan. Prikladnost sadržaja uzrastu određuje se na osnovu ocene sadržaja (nalazi se odmah ispod naslova aplikacije ili igre).

  • Roditeljska kontrola ili nadzor primenjuje se samo na Android uređaju na kom ste dodali članove porodice.
  • Ako više dece koristi isti uređaj, imate mogućnost da podesite različit roditeljski nadzor za svako dete.
  • Prilikom postavljanja roditeljskog nadzora kreirate PIN koji vam je neophodan za promenu ili uklanjanje roditeljskog nadzora.

Roditeljska kontrola na Xbox One uređajima

Na Microsoft stranici za podršku korisnika možete da pronađete uputstvo za podešavanje roditeljske kontrole na Xbox One konzoli za igranje igara.

 

II PODEŠAVANJE PRIVATNOSTI

Podešavanja privatnosti (engl. privacy setting) predstavljaju tehničku meru zaštite (dostupnu na mnogim veb-sajtovima, platformama i društvenim mrežama) koja omogućava korisnicima digitalnih uređaja da ograniče pristup ličnim podacima (ko može da im pristupi i šta može da vidi).

Imajte na umu da su prilikom kupovine (novog) digitalnog uređaja ili otvaranja profila na nekoj platformi ili društvenoj mreži, parametri privatnosti automatski podešeni. Najveći broj korisnika zadržava automatska podešavanja, odnosno ne koristi mogućnost podešavanja privatnosti na vlastitom digitalnom uređaju, ugrožavajući tako sopstvenu privatnost.

Podešavanje privatnosti možete da izvršite u internet pregledaču (engl. web-browser) koji je instaliran na digitalnom uređaju (postoje razlike između veb-pregledača). Ukoliko koristite Google Chrome, ovde možete da pronađete uputstvo za podešavanje privatnosti na računaru, uređaju sa Android operativnim sistemomiPhone-u ili iPad-u.

Podešavanjem privatnosti korisnici imaju mogućnost da blokiraju:

Ne zaboravite da podesite parametre privatnosti (promenite automatska podešavanja) na svim digitalnim uređajima koje koristi dete (pametnim telefonima, računarima, tabletima, konzolama za igranje igara itd.).

Da rezimiramo, ako vaše dete poseduje i koristi digitalni uređaj, obavezno proverite da li ste preduzeli ODGOVARAJUĆE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE:

  1. Proverite da li su deca bezbedno povezana na internet
  2. Proverite osnovna podešavanja
  3. Pregledajte aplikacije na detetovom uređaju
  4. Uključite bezbedno pretraživanje interneta

————–

  1. Proverite da li su deca bezbedno povezana na internet
  • Da li postoji mogućnost roditeljske kontrole kod vašeg internet provajdera
  • Da li postoji mogućnost blokiranja neprimerenog sadržaja kod mobilnog operatera
  • Da li postoji šifra za napredno podešavanje rutera (ukoliko on raspolaže tom mogućnošću)
  1. Proverite osnovna podešavanja
  • Da li se u prodavnici aplikacija prikazuju samo uzrasno primerene aplikacije
  • Da li se za korišćenje aplikacija i trošenje novca unutar aplikacija (engl. in-app purchasing) zahteva unošenje lozinke (da li roditelji moraju dozvoliti detetu korišćenje ovih usluga)
  • Da li su isključeni servisi za određivanje lokacije korisnika, tako da dete ne može da deli svoju lokaciju sa drugima (npr. u Viberu koji deca često koriste za komunikaciju sa vršnjacima)
  1. Pregledajte aplikacije na detetovom uređaju
  • Da li su aplikacije koje vam nisu poznate a dete ih koristi (ukoliko takve postoje) primerene uzrastu i potrebama deteta (imajte na umu da neke aplikacije nemaju unapred definisan sadržaj, odnosno PEGI oznaku; to znači da se u aplikaciji može naći i sadržaj koji nije prikladan za decu određenog uzrasta)
  • Da li su parametri privatnosti primereni ličnim potrebama deteta na svim aplikacijama i servisima koje ono koristi (onemogućen pristup aplikacija ličnim podacima deteta)
  1. Uključite bezbedno pretraživanje interneta
  • Brojni veb-pretraživači nude mogućnost bezbednog pretraživanja (npr. Gugl filtrira eksplicitne sadržaje uz pomoć opcije Sigurna pretraga (engl. Safe Search), koja se nalazi u Podešavanjima (engl. Settings) a dostupna je na računaru, telefonu i tabletu.

Imajte na umu da filteri za sigurnu pretragu nisu 100% sigurni, i da se može desiti da vam se u rezultatima pretrage pojave eksplicitni i neprikladni sadržaji.

  • Uključite na YouTube platformi Ograničeni režim (engl. Restricted Mode) kako biste onemogućili prikaz neprikladnog sadržaja. Pročitajte resurse za roditelje kako biste se uputili u sve važne informacije vezane za korišćenje ove platforme od strane dece.

Navedene mere zaštite mogu unaprediti digitalni uređaj, a digitalno okruženje učiniti bezbednijim za dete; međutim, imajte na umu da se ove mere moraju primenjivati zajedno sa drugim vidovima roditeljskog posredovanja, navedenim na početku teksta.

Imajte na umu da tehničke mere zaštite ne obezbeđuju potpunu zaštitu deteta tokom korišćenja interneta.

Tehničke mere mogu biti prvi korak u vašim nastojanjima da doprinesete bezbednijem korišćenju interneta od strane vašeg deteta, pogotovo u mlađem uzrastu, ali ne i glavni način zaštite deteta na internetu. Osim tehničkih, neophodno je preduzeti i dodatne mere zaštite. Od najranijeg uzrasta trebalo bi razgovarati sa detetom o potencijalnim rizicima i načinima na koje se mogu preduprediti, naučiti ga da kritički misli i rešava probleme u digitalnom okruženju (pogotovu ako dete samostalno koristi internet), da se odgovorno ponaša tokom korišćenja interneta, ohrabriti ga da se obrati odrasloj osobi od poverenja ukoliko ga bilo šta uznemiri ili uplaši na internetu. Podsećamo vas da je učešće roditelja neophodno u aktivnostima dece mlađeg uzrasta na internetu.

Pored ograničavanja pristupa uzrasno neprimerenim i neprikladnim sadržajima, odrasli bi trebalo da obezbede deci pristup razvojno primerenim, podsticajnim i zanimljivim sadržajima (veb-sajtovima, platformama ili servisima koji su namenjeni isključivo deci, npr. You Tube za decu, Google za decu itd.). Nažalost, nisu ni svi sadržaji koji su namenjeni deci,  njima primereni. Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja, čak 95% aplikacija u Gugl prodavnici (namenjenih deci uzrasta od 5 godina i mlađoj) sadrži reklame, pop-ap oglase uznemirujućeg sadržaja, pri čemu većina oglasa nije obeležena.

Ovaj digitalni vodič nastao je u okviru projekta Bezbedan internet za celu porodicu, koji su pokrenuli UNICEF i Telenor, a sprovode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Užički centar za prava deteta. Stavovi i mišljenja izneti u digitalnom vodiču ne odražavaju nužno stavove i mišljenja UNICEF-a.

Svi pojmovi koji su u tekstovima upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose

Klikom na dugme ispod možete preuzeti aplikaciju za android mobilni telefon

Avatar (engl. Avatar) – grafička reprezentacija korisnika, ikonica ili slika koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju (npr. u video-igrici, na internet forumu, ličnom profilu itd.)

Aktivni digitalni tragovi (engl. Active digital footprints) – tragovi koje sami korisnici ostavljaju na internetu prilikom deljenja informacija (ličnih podataka) na veb-stranicama ili sajtovima za socijalno umrežavanje (v. pasivni digitalni tragovi)

Algoritam (engl. Algorithm) - skup pravila ili koraka koje je nužno izvesti prilikom rešavanja nekog problema

Aplikacija ili mobilna aplikacija (engl. App  ili mobile application) – računarski program specijalno dizajniran za rad na mobilnim uređajima kao što su pametni telefoni, tableti, pametni satovi, tzv. „nosiva tehnologija” (v. nosiva tehnologija)

Asistivna tehnologija (engl. Assistive technology) - tehnologija (instrumenti, aparati, sredstva) prilagođena potrebama osoba sa teškoćama različite vrste, sa ciljem prevazilaženja njihovih funkcionalnih ograničenja i poboljšanja kvaliteta života (v. digitalna asistivna tehnologija)

Autorsko pravo (engl. Copyright) – pravo autora nekog dela (umetničkog, književnog, naučnog) da zaštiti svoje delo od neovlašćenog korišćenja; simbol © ukazuje da je delo zaštićeno autorskim pravima i da je za njegovo korišćenje (kopiranje, preuzimanje, deljenje) neophodno tražiti odobrenje autora; većina sadržaja na internetu zaštićena je autorskim pravom (v. Ci-si licenca)

A


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Bitkoin (engl.  Bitcoin, skraćeno BTC) – najpoznatija kriptovaluta, vrsta digitalne valute, nastala 2009. godine; stvaraju je članovi bitkoin mreže, kroz tzv. proces „rudarenja”

Blog (engl. Blog) – doslovno značenje „dnevnik na mreži” (engl. Weblog); javno vođenje dnevnika na veb-stranici, pri čemu se sadržaj uređuje hronološki; platforma za socijalnu razmenu; više informacija o blogu na veb-stranici: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/saradnja/blog (v. vlog, mikroblog i moblog)

Bit (engl. Bit, skraćenica od Binary digit) – doslovno značenje „binarni broj”; najmanja količina informacija

Bloker oglasa (engl. Ad Block) – softver za blokiranje oglasa i reklama na veb-sajtovima, veb-stranicama ili mobilnim aplikacijama, čime se poboljšava iskustvo korisnika prilikom pretraživanja na internetu

Bot (internet bot, veb robot) (engl. Bot) –  skraćeni naziv za softverskog robota koji se integriše na veb-stranicama ponašajući se kao čovek; botovi uključuju elemente veštačke inteligencije, mogu biti „dobronamerni” (npr. tehnička podrška za određeni veb-sajt ili proizvod, botovi u  računarskim igrama koji oponašaju protivnika) i „zlonamerni” (npr. reklamiranje, pravljenje automatskih naloga na nekoj veb-stranici i ostavljanje velikog broja poruka); popularno značenje termina bot: pripadnik političke stranke koji na veb-portalima i/ili sajtovima za društveno umrežavanje ostavlja komentare podrške svojoj stranci/lideru

B


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Veb ili svetska mreža (engl. World Wide Web) – jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih dokumenata (dokumenti koji mogu sadržati tekst, slike i multimedijalne sadržaje, a međusobno su povezani hiperlinkovima); veb se često izjednačava sa internetom, što je pogrešno, jer je veb samo jedan od servisa interneta

Veb 1.0 alati (engl. Web 1.0 tools) – prva faza u razvoju veba koju karakterišu: statične veb-stranice (obično pisane u HTML jeziku), sporo učitavanje stranica, minimalna interakcija između vlasnika i korisnika, korisnici mogu samo da čitaju i pregledaju sadržaje na vebu

Veb 2.0 alati (engl. Web 2.0 tools) – druga generacija veb servisa (tzv. „socijalni veb”) koja je donela značajne promene u načinu korišćenja interneta: korisnicima je omogućeno ne samo čitanje i pregledanje sadržaja na vebu, već i kreiranje, objavljivanje i deljenje sadržaja, interaktivnost, komunikacija i saradnja, umrežavanje. Najpoznatiji veb 2.0 alati su: sajtovi za društveno umrežavanje (npr. Facebook, Twitter), Wiki, blog, alati za komunikaciju, razmenu poruka (npr. Google Hangouts) i fotografija (npr. Flickr) i dr.

Veb 3.0 alati (engl. Web 3.0 tools) – pojam oko kojeg se još uvek debatuje, nema jasno definisano značenje; opisuje se kao razvoj i proširenje veba 2.0 i nova faza u razvoju veba (više informacija na: https://rm.coe.int/internet-literacy-handbook/1680766c85, str. 25)

Vebinar (engl. Webinar – WEB based semINAR)predavanje ili radionica koja se prenosi putem interneta; može se pratiti u realnom vremenu ili kasnije gledati/preuzeti sa interneta

Veb-pretraživač (engl. Web search engine) veb-alat (servis, veb-sajt) koji omogućava pretraživanje informacija na vebu (npr. Google, Yahoo, Bing su veb-pretraživači koji „prate” i beleže aktivnosti korisnika, odnosno pamte njihove ranije pretrage; postoje i veb-pretraživači koji „ne prate” aktivnosti korisnika, npr. Duck Duck Go)

Veb-pregledač (engl. Web browser) – program za čitanje veb-stranica, čitač veba (npr. Firefox, Internet Explorer, Chrome)

Veštačka inteligencija (engl. Artificial intelligence) – računarski programi koji omogućavaju računarima da se „ponašaju” na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim (rešavanje složenih zadataka, učenje, zaključivanje), menjajući čoveka u izvršavanju nerutinskih zadataka

Vizuelni programski jezici (engl. Visual programming languages) – programski jezici u kojima nije potrebno kucati naredbe (kao u tekstualnim programskim jezicima), već je dovoljno složiti blokove naredaba koji su vizuelno predstavljeni (slično kao slagalice ili kocke) i napraviti program; Skreč (engl. Scratch) je jedan od najpoznatijih programskih jezika namenjenih deci (https://scratch.mit.edu/)

Virtuelna realnost (engl. Virtual reality) računarski generisano okruženje ili realnost dizajnirana sa ciljem da simulira fizičko prisustvo osobe u određenom okruženju koje se doživljava kao realno

Virtuelna valuta (engl. Virtual currency) – vrsta digitalne valute, virtuelni novac koji nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisan od strane državnih organa (razlikuje se od elektronskog novca koji je kontrolisan od strane centralne banke)

Vlog (engl. vlog, skraćenica od video blog) – video blog, za razliku od bloga, objave su u video-formatu; u početku, vlogovi su bili popularni na You Tube servisu, a sada se mogu pronaći i na servisima kao što su: Vine, Instagram, Facebook, Pinterest...

G


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Dark-veb (engl. Dark Web) – tamni ili mračni internet, šifrovani onlajn sadržaj koji nije indeksiran na konvencionalnim veb-pretraživačima (npr. Google, Yahoo, Bing); mali deo tzv. „dubokog veba” (engl. Deep Web) koji služi za promociju ilegalnih aktivnosti, npr. anonimni forumi, onlajn prodaja droge, razmena fotografija zlostavljanja dece itd. (v. duboki veb)

Digitalna asistivna tehnologija (engl. Digital assistive technology) – digitalna tehnologija koja ima funkciju asistivne tehnologije (npr. prilagođene tastature, miševi, monitori, programi za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor itd.) (v. asistivna tehnologija)

Digitalna valuta (engl. Digital currency) – elektronska valuta koja nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisana od strane državnih organa, npr. centralne banke (dve vrste digitalne valute: vurtuelna i kriptovaluta)

Digitalna kompetencija (engl. Digital competence) – jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski okvir ključnih kompetencija, 2006), najopštije značenje: pouzdana i kritička upotreba digitalne tehnologije u različitim kontekstima (termin „digitalna pismenost” se često koristi kao sinonim)

Digitalna komunikacija (engl. Digital communication) – komunikacija koja se odvija posredstvom digitalnih uređaja i interneta; može biti: sinhrona – osobe koje komuniciraju prisutne su „u isto vreme” na internetu (npr. četovanje) i asinhrona – „ne u isto vreme” (npr. komunikacija putem imejla)

Digitalna pismenost (engl. Digital literacy) – set znanja, veština i stavova neophodnih za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalne tehnologije; savremeno značenje termina „pismenost” daleko je složenije u odnosu na tradicionalno shvatanje pismenosti kao veštine čitanja, pisanja, računanja; danas se pismenost izjednačava sa pojmom kompetencija

Digitalna prava (engl. Digital rights) – termin se najčešće koristi u kontekstu opisivanja prava dece u digitalnom okruženju

Digitalna rezilijentnost (engl. Digital Resiliency) – otpornost na potencijalne izazove u digitalnom okruženju; digitalno rezilijentno dete ima veću verovatnoću da ostane bezbedno u digitalnom okruženju, jer je u stanju da prepozna rizike i opasnosti i da adekvatno na njih odgovori (tj. poseduje odgovarajuće strategije i mehanizme prevladavanja digitalnih izazova)

Digitalna reputacija (engl. Digital reputation) – ugled koji osoba ima u digitalnom okruženju, a koji je izgradila svojim ponašanjem u njemu i sadržajima koje postavlja ili deli (o sebi ili drugima) na internetu

Digitalna tehnologija (engl. Digital technology) - sveobuhvatan termin koji uključuje digitalne uređaje kao što su računari, mobilni telefoni, tableti, kao i aktivnosti posredovane digitalnim uređajima (npr. korišćenje interneta, veb-sajtova za socijalno umrežavanje itd.)

Digitalni alati (engl. Digital Tools) – alati digitalnih tehnologija; Vebciklopedija je najveći katalog veb-alata na srpskom jeziku: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/

Digitalni identitet (engl. Digital identity) – identitet osobe u digitalnom okruženju u kojem drugi kreiraju sliku o nama na osnovu sadržaja naših profila na socijalnim mrežama, tekstova, fotografija i video-zapisa koje delimo, naših komentara, „lajkova”, „statusa”, „prijatelja”, grupa u koje smo uključeni, veb-stranica koje posećujemo, aktivnosti koje pratimo i u kojima učestvujemo (v. onlajn identitet)

Digitalni imigranti (engl. Digital immigrants) – izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim imigrantima podrazumevao generacije rođene pre pojave digitalne tehnologije i interneta (v. digitalni urođenici)

Digitalni jaz (engl. Digital divide) – u izvornom značenju, razlika između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup digitalnoj tehnologiji (digitalni jaz prvog nivoa razlike u pristupu digitalnoj tehnologiji, između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup; digitalni jaz drugog nivoa razlike u digitalnim veštinama; digitalni jaz trećeg nivoa razlike u korišćenju digitalne tehnologije za rešavanje realnih životnih problema)

Digitalni novac ili digitalna valuta (engl. Digital money) – novac koji je dostupan samo u digitalnoj formi; za razliku od tradicionalnog e novca (npr. EUR, USD, DIN.), digitalna valuta nije deo nacionalnog finansijskog sistema, pa stoga nije regulisana od strane državnih organa; dve vrste digitalnog novca: virtuelna i kriptovaluta; više informacija: https://www.diplomacy.edu/sites/default/files/AnIntroductiontoIG_7th%20edition.pdf

Digitalni sadržaj (engl. Digital content) – bilo koji sadržaj u digitalnom formatu (npr. veb-sajtovi, baze podataka, elektronske knjige, video-igre, računarski programi itd.)

Digitalni tragovi (engl. Digital footprints) – tragovi koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta, a kojima oblikujemo sopstvenu digitalnu reputaciju i način na koji nas drugi ljudi opažaju (v. aktivni digitalni tragovi i pasivni digitalni tragovi)

Digitalni uređaj (engl. Digital device) – električni uređaj koji prima, čuva, procesuira ili šalje informacije u digitalnom formatu (npr. pametni telefon, tablet, pametni sat itd.)

Digitalni urođenici (engl. Digital natives) izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim urođenicima podrazumevao generacije koje su rođene nakon pojave digitalne tehnologije i interneta, i kojima je maternji jezik „jezik digitalne tehnologije” (v. digitalni imigranti)

Digitalno nasilje (engl. Digital violence) – korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese šteta

Digitalno okruženje (engl. Digital environment) – kontekst ili „mesto” omogućeno tehnologijom i digitalnim uređajima

Disruptivna tehnologija (engl. Disruptive technology) – tehnologija koja svojom pojavom istiskuje postojeću tehnologiju, revolucionarni proizvod koji stvara novu industriju (npr. personalni računar je zamenio pisaću mašinu i zauvek promenio način na koji komuniciramo i radimo, mobilni telefon je zamenio fiksni telefon)

Distraktori (engl. Distractors) – ometajući faktori, u digitalnom kontekstu nepotrebni i nepoželjni sadržaji na veb-stranici (npr. reklamni sadržaji); veb-pregledači sadrže alate za blokiranje ovakvih sadržaja

Duboki veb (engl. Deep Web) – svi sadržaji na vebu koji zahtevaju određeni vid autentifikacije ili potvrđivanja identiteta (registraciju ili plaćanje) i „skriveni su” od konvencionalnih veb-pretraživača (ne pojavljuju se u rezultatima pretrage), npr. iz bezbednosnih razloga (privatni podaci) ili zbog boljeg korisničkog iskustva

Đ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Eksplicitni sadržaji na internetu (engl. Explicit content on the Internet) – nepoželjni sadržaji, npr. eksplicitni seksualni i pornografski sadržaji, nasilni sadržaji na internetu...

Emotikon (engl. Emoticon od emotion – emocija i icon – ikonica) – grafički prikaz ljudskog lica kojim se izražavaju različita osećanja (najpoznatiji je tzv. smajli J)

Enkripcija (engl. Encryption) – šifrovanje, proces tokom kojeg se podaci prebacuju u nečitljivu formu (za osobe koje ne poseduju „ključ”), a da bi postali upotrebljivi i razumljivi, enkriptovani podaci moraju se dekodirati kroz tzv. proces dekripcije; enkripcija omogućava zaštitu privatnosti, ali i bavljenje ilegalnim radnjama (kriminalnim, terorističkim)

E


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Ž

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Zlonamerni softver (engl. malware) – program koji se koristi za namerno ometanje ili vršenje uticaja na računarski sistem (neovlašćeno prikuplja podatke ili pristupa privatnim fajlovima bez znanja ili odobrenja vlasnika)

Z


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Identitet na internetu (engl. Identity on the Internet) -  identitet koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, npr. na profile društvenih mreža, lične veb-sajtove (v. pravi identitet i lažni identitet na internetu)

Interaktivni digitalni uređaji/interaktivni mediji (engl. Interactive digital devices) – digitalni uređaji koji „odgovaraju” na akcije korisnika prezentovanjem sadržaja kao što su tekst, slika, animacija, video, audio

Interaktivnost (engl. Interactivity) – vrsta dijaloga koji se odvija između korisnika i digitalnog uređaja, odnosno aplikacije

Internet (engl. Internet) – globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža koje koriste internet protokol (TCP/IP) za povezivanje milijardi uređaja širom sveta

Internet bonton (engl. Internet bonton) – kodeks ponašanja, skup pravila ponašanja na internetu koja su slična onima koja važe izvan njega, vezana za odnos prema sebi (ličnim podacima) i drugima; način komunikacije, digitalni pravopis itd. (v. pravila ponašanja na mreži)

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Internet stvari (engl. Internet of Things, skraćeno IoT) – mreža (najčešće bežična) fizičkih uređaja ili stvari sa ugrađenom elektronikom, softverom, senzorima i mrežnom povezanošću koja omogućava prikupljanje i razmenu podataka; primenjuju se u domaćinstvima (npr. pametni frižider, termostat, pametna veš mašina, brava), zdravstvu (npr. pametni bolnički kreveti, insulinske pumpe, satovi), industriji (npr. senzori za utvrđivanje kvara na mašinama, ispitivanje kvaliteta zemljišta); sve češće se govori o primeni internet stvari za kreiranje tzv. pametnih gradova koji su, zahvaljujući senzorima koji prate najrazličitije parametre (npr. kvalitet vazduha, gužvu u saobraćaju...) prilagođeni uslovima savremenog načina života

Informaciona pismenost (engl. Information literacy) – skup znanja i veština neophodnih za pronalaženje, čuvanje, organizovanje, kritičko procenjivanje kvaliteta informacija, odnosno za efikasno i etičko korišćenje informacija i primenu u kreiranju novih znanja

IP adresa (engl. Internet protocol address, skraćeno IP address) – adresa internet protokola: jedinstvena numerička oznaka koja se dodeljuje svakom uređaju koji je povezan sa internetom, služi da identifikovanje i razlikovanje računara (npr. 192.168.1.1)

Javno vlasništvo (engl. Public domain) – autorska dela koja nisu zaštićena autorskim pravima (npr. opštepoznati simboli, naslovi, imena, kalendari itd.), već predstavljaju javno dobro i mogu se slobodno koristiti; za ova dela koristi se oznaka

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Jedan na jedan marketing ili personalizovani marketing (engl. One-to-one marketing) − strategija marketinga kojom kompanije, na osnovu analize ličnih podataka, posredstvom digitalne tehnologije plasiraju proizvode trenutnim ili potencijalnim kupcima u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama

J


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Kapča (engl. CAPTCHA) – sigurnosna provera kojom se utvrđuje da li je korisnik uređaja čovek ili mašina (zlonamerni virus, spem); od korisnika se zahteva da unese nekoliko slova koja su prikazana na iskrivljenoj slici, što računar nije u stanju da uradi

Kju ar kod (engl. QR code skraćenica od Quick Response) – doslovno značenje brzi odgovor; link koji vodi ka nekoj veb-stranici ili stranici na društvenoj mreži npr. Fejsbuku ili Tviteru; nalazi se na pakovanjima različitih proizvoda, knjigama, štampanim reklamama; za očitavanje ovog koda neophodno je na mobilnim uređajima koji rade na Android operativnom sistemu (npr. mobilni telefon ili tablet) instalirati besplatnu aplikaciju Čitač kju ar koda (QR Code Reader), koja se takođe nalazi i u sklopu nekih aplikacija (npr. Viber)

Klikbejt (engl. Clickbate) – link veb-sajta (klikbejt naslov) dizajniran sa namerom da privuče što veći broj korisnika da posete određenu veb-stranicu ili video, zbog veće čitanosti ili gledanosti; klikbejt naslovi često sadrže reči „šokantno” i „nećete verovati”, a iza njih zapravo ne stoji nikakva ili informacija koja je banalna

Kodiranje (engl. Coding) – pisanje niza instrukcija (izvornih kodova pisanih u programskim jezicima) koje omogućavaju računaru da izvršava različite zadatke, rešava probleme, bude u interakciji sa korisnikom; često se koristi kao sinonim za računarsko programiranje

Kolaboracija (engl. Collaboration) – saradnja u digitalnom okruženju – korišćenje digitalne tehnologije za kolaborativne procese, zajedničko kreiranje sadržaja u digitalnom formatu (npr. Google Drive)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Kolačići trećeg lica (engl. Third-party cookies) – kolačići koji se nalaze na veb-sajtu koji je korisnik posetio, ali ne pripadaju tom, već nekom drugom veb-sajtu (npr. Facebook preko dugmeta Like Page, koje se nalazi na brojnim veb-sajtovima, postavlja na uređaj korisnika svoj kolačić i na taj način prikuplja podatke o korisniku koji je lajkovao Facebook stranicu)

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kopirajt (engl. Copyright) – (v. autorsko pravo)

Krađa identiteta (engl. Identity theft) - nezakonito korišćenje ličnih podataka druge osobe (npr. ime i prezime, korisničko ime i lozinka, fotografije, brojevi bankovnih računa, pin-kodovi itd.) i njihovo korišćenje u cilju prevare (npr. krađa novca sa računa)

Kriptovaluta (engl. Crypto currency) – vrsta digitalne valute, zasnovana na kriptografiji (šifrovanju), što je čini teškom za falsifikovanje; u većini zemalja kriptovalute nisu pravno regulisane, tj. ne postoji regulatorno telo, odnosno zakon kojim se reguliše trgovina virtuelnim novcem (u nekim zemljama korišćenje bitkoina je ilegalno i zakonski kažnjivo); bitkoin je prva decentralizovana kriptovaluta

K


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Lažne vesti (engl. Fake news) – lažne, često senzacionalističke informacije koja se šire pod maskom novinskog izveštavanja (Kolinsov rečnik je 2017. godine lažne vesti proglasio za reč godine) (lažne vesti vs. prave vesti)

Lažni identitet na internetu (engl. False identity on the Internet) – slika koju osoba kreira o sebi na internetu, a koja ne odgovara realnosti

Licenca (engl. Licence) – softverska licenca koja korisniku daje pravo na korišćenje nekog softvera; neke licence se dobijaju kupovinom programa, a postoji i licenca „softvera otvorenog koda” koja korisniku daje pravo da menja i distribuira softver

LMS (engl. Learning Management System) – sistem za upravljanje učenjem (npr. Moodle); omogućava čuvanje obrazovnih sadržaja, praćenje napredovanja učenika (ili polaznika kursa), interakciju učenika i nastavnika, ali i samih učenika itd.

L


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

LJ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Mikroblog (engl. Microblog) – blog koji se sastoji od kratkih poruka, slika, video-snimaka; popularni mikro-blog servis je Twitter na kome su poruke (tzv. tvitovi) prvobitno bile ograničene na 140 karaktera, da bi krajem 2017. godine broj karaktera udvostručen za sve jezike, osim za japanski, korejski i kineski

Model preokrenute učionice (engl. Flipped classroom) – model nastave u okviru kojeg se obrada novog gradiva ne odvija u učionici (što je karakteristično za tradicionalnu nastavu), već kod kuće – predavanja nastavnika prate se putem digitalnih uređaja, dok se školski časovi koriste za vežbanje, diskutovanje, istraživanje, učenje kroz saradnju sa drugima...

M


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Napredno pretraživanje (engl. Advanced search) – omogućava preciziranje rezultata pretrage prema zadatim kriterijumima (npr. jezik, tip datoteke, domen itd.) (v. osnovno pretraživanje)

Neutralnost interneta (engl. Net neutrality) – princip po kome pružaoci internet usluga (internet provajderi) tretiraju sve podatke, odnosno sadržaje na internetu jednako ili „neutralno”, što znači da nisu u mogućnosti da blokiraju, uspore ili naplaćuju pristup određenim veb-stranicama ili sadržajima.

Nosiva tehnologija (engl. Wearable technology) – tehnologija koja je ugrađena u odevne predmete ili dodatnu opremu, moderne nosive uređaje za praćenje aktivnosti korisnika kao što su pametni satovi, fitnes trekeri (služe za merenje pulsa, broja koraka, broja utrošenih kalorija itd.)

N


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

NJ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Onlajn identitet ili identitet na internetu (engl. Online identity) – identitet (slika o osobi) koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, aktivnosti korisnika na internetu; može se razlikovati od tzv. oflajn identiteta – identiteta osobe u realnom okruženju

Oruđa za kolaboraciju (engl. Tools for collaboration) – oruđa za zajednički rad, kreiranje digitalnih sadržaja

Osnovno pretraživanje (engl. Bacis searching) – pretraživanje unošenjem ključne reči, odnosno upita u polje za pretragu, bez specifikovanja kriterijuma na osnovu kojih se vrši pretraživanje

Otvoreni obrazovni sadržaji (engl. Open Educational Resources) – obrazovni sadržaji besplatno dostupni na internetu, namenjeni osobama koje žele samostalno da uče

Otvoreni podaci (engl. Open Data) – podaci koji su dostupni korisnicima za besplatnu i ponovnu upotrebu, uz uvažavanje autorskih prava

O


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Pametni telefon (engl. Smartphone)mobilni telefon sa pristupom internetu; drugi tzv. „pametni uređaji” su: pametne sijalice, pametni frižideri, veš-mašine, pametni lični asistenti (npr. Amazon Echo), pametne kuće itd.

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Površinski internet (engl. Surface web) – sadržaji na internetu koji se lako mogu pronaći posredstvom konvencionalnih veb-pretraživača, odnosno sadržaji koji se pojavljuju u rezultatima pretrage

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Pravila ponašanja na internetu (engl. Netiquette) – skup pravila društveno prihvaćenog i poželjnog ponašanja na internetu (v. internet bonton)

Pravo na zaborav (engl. right to be forgotten) – pravo korisnika da traže od veb-pretraživača brisanje ličnih podataka sa interneta ukoliko procene da im je ugrožena privatnost; Evropski sud pravde je omogućio građanima EU da koriste ovo pravo

Prenos uživo (engl. Live Streaming) – prenos sadržaja (audio i video) uživo, od provajdera do krajnjeg korisnika, putem interneta

Privatnost (engl. Privacy) – stepen kontrole koji osoba ima nad pristupom i korišćenjem svojih ličnih podataka na internetu

Profilisanje (engl. Profiling) – svaki oblik automatske obrade ličnih podataka koji ima za cilj procenu i predviđanje radnog učinka, materijalnog stanja, zdravlja, ličnih sklonosti, interesovanja, ponašanja, lokacije ili kretanja osobe

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Računarstvo u oblacima (engl. Cloud Computing)smeštanje ličnih podataka ili aplikacija u tzv. „oblak podataka”, što znači da im se može pristupiti sa bilo kog uređaja i mesta putem interneta

Robotifikacija detinjstva (engl. Robotification of childhood) – sve veće prisustvo tzv. socijalnih robota i igračaka povezanih na internet u odrastanju dece (v. internet igračaka)

Roditeljska kontrola (engl. Parental control) – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta i to tako što će ograničiti vreme koje provode na internetu ili sadržaj kojem mogu da pristupe, postave ili podele putem interneta, kao i aktivnosti deteta na internetu (onemogućavanje četovanja sa nepoznatim osobama, trošenje novca unutar aplikacija itd.)

Roditeljska saglasnost (engl. Parental consent) – saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu; među zemljama članicama EU (u kojima se primenjuje GDPR) trenutno ne postoji konsenzus po pitanju uzrasta ispod kojeg je neophodna roditeljska saglasnost (nalazi se u rasponu od 13 do 16 godina)

R


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Sajber kriminal (engl. Cyber crime) – svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na računarski sistem i mrežu, uključujući nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje informacija preko računarskih sistema i mreža (računarski falsifikati, krađe, tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama, zloupotrebe sistema plaćanja) više informacija: https://sr.wikipedia.org/wiki/Sajber_kriminal

Seksting (engl. Sexting) – slanje ili postavljanje na internet fotografija, poruka ili video-snimaka sa eksplicitnim seksualnim sadržajem

Si-si licence (engl. kreativne javne licence, simbol CC (engl. Creative Commons) koje autorima daju mogućnost da neka prava zadrže, ali i da dozvole drugim autorima da umnožavaju, dele ili menjaju njihova dela pod određenim uslovima; postoji više tipova Si-si licenci

Sigurno pretraživanje (engl. Safe Searching) – vrsta pretraživanja koja pruža mogućnost blokiranja eksplicitnih ili neprikladnih sadržaja na internetu (primenom tehničkih mera zaštite), tj. filtriranja rezultata pretrage

Skem (engl. Scam) – pokušaj prevare korisnika, navođenje na trošenje novca

Socijalne tehnologije (engl. Social Technology) - tzv. veb 2.0 tehnologije koje omogućavaju komunikaciju i saradnju sa drugim korisnicima na internetu

Socijalni robot (engl. Social robot) – robot koji samostalno učestvuje u socijalnoj interakciji sa ljudima (npr. socijalni roboti koji se koriste za brigu o starim osobama, u tretmanu dece sa autizmom itd.)

Spem (engl. Spam) – masivno slanje neželjenih ili zlonamernih poruka na adrese velikog broja primalaca; najčešće se vezuje za imejl, ali se odnosi i na društvene mreže, instant poruke, mobilne telefone; većina imejl servisa poseduje efikasne filtere za spem

Spinovanje (engl. Spinning) – doslovno značenje „zavrteti” priču ili informaciju sa ciljem pridobijanja javnosti; oblik propagande, manipulacija i obmanjivanje zarad ostvarivanja cilja (npr. da se javno mnjenje ubedi protiv ili u korist neke organizacije ili javne ličnosti)

S


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Trol (engl. Troll) – osoba koja ima za cilj da svojim ponašanjem poremeti normalnu komunikaciju u nekoj onlajn zajednici

Trolovanje (engl. Trolling) – oblik uznemiravanja na internetu; postavljanje provokativnih, „zapaljivih”, neautorizovanih komentara na internet forume, blogove, vikije, imejling liste kako bi se namerno isprovocirali emocionalni odgovori i stvorio razdor među učesnicima u komunikaciji, diskreditovale osobe koje drugačije misle, diskusija učinila neproduktivnom...

T


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Ć

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Upit (engl. Query) – zahtev koji se šalje veb-pretraživaču, odnosno unosi u polje za pretragu (npr. ključna reč pomoću koje pretražujemo)

Uslovi korišćenja (engl. Terms of use) – uslovi pod kojima servisi na internetu (npr. pretraživači, društvene mreže) nude svoje usluge korisnicima; korišćenjem usluga, korisnici prihvataju uslove i obavezuju se da će ih poštovati (mada često nisu informisani o kakvim je uslovima reč)

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) – izgradnja znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i drugih oblika učenja na daljinu; trebalo bi imati na umu da učenje na daljinu datira još iz 17. veka i da se ne vezuje samo za digitalnu tehnologiju

U


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Filtriranje (engl. Filtering) – onemogućavanje ili ograničavanje pristupa delu interneta, odnosno određenim sadržajima ili uslugama; koristi se i termin blokiranje pristupa

Fišing (engl. phishing) – doslovno značenje „pecanje lozinki” (engl. fishing for passwords); jedan od načina krađe identiteta kojim se služe hakeri ili sajber kriminalci koji pokušavaju pomoću lažnih, ali često veoma uverljivih imejl ili čet poruka i veb-stranica, da navedu žrtvu da ostavi vredne lične podatke (šifre, pin kodove, brojeve kreditnih kartica) ili da instalira zlonamerni virus na svom uređaju; npr. korisnik dobija fišing imejl koji izgleda kao da je poslat od neke poznate institucije, banke ili socijalne mreže a koji sadrži link ka lažnoj veb-stranici (lažna veb-stranica: http://www.nds.rs/ i prava veb-stranica Narodne banke Srbije: http://www.nbs.rs/)

F


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Haker (engl. Hacker) - osoba koja koristeći propuste u računarskom sistemu ili mreži naovlašćeno pristupa tuđim podacima

Hakovanje (engl. Hacking) - modifikovanje programa, nelegalno ulaženje u tuđe sigurnosne i lične operativne sisteme, protivzakonito korišćenje tuđih informacija

Hiperlink (engl. Hyperlink) – hiperveza, veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili zvučnom zapisu, imejl adresi (jednim klikom na hiperlink dolazi se na željenu poziciju)

Hipertekst (engl. Hypertext) – tekst koji sadrži hiperlinkove

H


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

C

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Četovanje (engl. Cheating) – oblik komunikacije između dva ili više korisnika, putem računara ili nekog drugog digitalnog uređaja (npr. pametnog telefona, tableta), koji se odvija u „realnom vremenu” (korisnici su u isto vreme na mreži); danas je dostupan veliki broj aplikacija za četovanje (npr. Viber, WhatsApp, Skype, Snapchat itd.)

Č


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Š


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Avatar (engl. Avatar) – grafička reprezentacija korisnika, ikonica ili slika koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju (npr. u video-igrici, na internet forumu, ličnom profilu itd.)

Autorsko pravo (engl. Copyright) – pravo autora nekog dela (umetničkog, književnog, naučnog) da zaštiti svoje delo od neovlašćenog korišćenja; simbol © ukazuje da je delo zaštićeno autorskim pravima i da je za njegovo korišćenje (kopiranje, preuzimanje, deljenje) neophodno tražiti odobrenje autora; većina sadržaja na internetu zaštićena je autorskim pravom (v. Ci-si licenca)

Aktivni digitalni tragovi (engl. Active digital footprints) – tragovi koje sami korisnici ostavljaju na internetu prilikom deljenja informacija (ličnih podataka) na veb-stranicama ili sajtovima za socijalno umrežavanje (v. pasivni digitalni tragovi)

Algoritam (engl. Algorithm) - skup pravila ili koraka koje je nužno izvesti prilikom rešavanja nekog problema

Aplikacija ili mobilna aplikacija (engl. App  ili mobile application) – računarski program specijalno dizajniran za rad na mobilnim uređajima kao što su pametni telefoni, tableti, pametni satovi, tzv. „nosiva tehnologija” (v. nosiva tehnologija)

Asistivna tehnologija (engl. Assistive technology) - tehnologija (instrumenti, aparati, sredstva) prilagođena potrebama osoba sa teškoćama različite vrste, sa ciljem prevazilaženja njihovih funkcionalnih ograničenja i poboljšanja kvaliteta života (v. digitalna asistivna tehnologija)

Bitkoin (engl.  Bitcoin, skraćeno BTC) – najpoznatija kriptovaluta, vrsta digitalne valute, nastala 2009. godine; stvaraju je članovi bitkoin mreže, kroz tzv. proces „rudarenja”

Blog (engl. Blog) – doslovno značenje „dnevnik na mreži” (engl. Weblog); javno vođenje dnevnika na veb-stranici, pri čemu se sadržaj uređuje hronološki; platforma za socijalnu razmenu; više informacija o blogu na veb-stranici: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/saradnja/blog (v. vlog, mikroblog i moblog)

Bit (engl. Bit, skraćenica od Binary digit) – doslovno značenje „binarni broj”; najmanja količina informacija

Bloker oglasa (engl. Ad Block) – softver za blokiranje oglasa i reklama na veb-sajtovima, veb-stranicama ili mobilnim aplikacijama, čime se poboljšava iskustvo korisnika prilikom pretraživanja na internetu

Bot (internet bot, veb robot) (engl. Bot) –  skraćeni naziv za softverskog robota koji se integriše na veb-stranicama ponašajući se kao čovek; botovi uključuju elemente veštačke inteligencije, mogu biti „dobronamerni” (npr. tehnička podrška za određeni veb-sajt ili proizvod, botovi u  računarskim igrama koji oponašaju protivnika) i „zlonamerni” (npr. reklamiranje, pravljenje automatskih naloga na nekoj veb-stranici i ostavljanje velikog broja poruka); popularno značenje termina bot: pripadnik političke stranke koji na veb-portalima i/ili sajtovima za društveno umrežavanje ostavlja komentare podrške svojoj stranci/lideru

Veb ili svetska mreža (engl. World Wide Web) – jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih dokumenata (dokumenti koji mogu sadržati tekst, slike i multimedijalne sadržaje, a međusobno su povezani hiperlinkovima); veb se često izjednačava sa internetom, što je pogrešno, jer je veb samo jedan od servisa interneta

Veb 1.0 alati (engl. Web 1.0 tools) – prva faza u razvoju veba koju karakterišu: statične veb-stranice (obično pisane u HTML jeziku), sporo učitavanje stranica, minimalna interakcija između vlasnika i korisnika, korisnici mogu samo da čitaju i pregledaju sadržaje na vebu

Veb 2.0 alati (engl. Web 2.0 tools) – druga generacija veb servisa (tzv. „socijalni veb”) koja je donela značajne promene u načinu korišćenja interneta: korisnicima je omogućeno ne samo čitanje i pregledanje sadržaja na vebu, već i kreiranje, objavljivanje i deljenje sadržaja, interaktivnost, komunikacija i saradnja, umrežavanje. Najpoznatiji veb 2.0 alati su: sajtovi za društveno umrežavanje (npr. Facebook, Twitter), Wiki, blog, alati za komunikaciju, razmenu poruka (npr. Google Hangouts) i fotografija (npr. Flickr) i dr.

Veb 3.0 alati (engl. Web 3.0 tools) – pojam oko kojeg se još uvek debatuje, nema jasno definisano značenje; opisuje se kao razvoj i proširenje veba 2.0 i nova faza u razvoju veba (više informacija na: https://rm.coe.int/internet-literacy-handbook/1680766c85, str. 25)

Vebinar (engl. Webinar – WEB based semINAR)predavanje ili radionica koja se prenosi putem interneta; može se pratiti u realnom vremenu ili kasnije gledati/preuzeti sa interneta

Veb-pretraživač (engl. Web search engine) veb-alat (servis, veb-sajt) koji omogućava pretraživanje informacija na vebu (npr. Google, Yahoo, Bing su veb-pretraživači koji „prate” i beleže aktivnosti korisnika, odnosno pamte njihove ranije pretrage; postoje i veb-pretraživači koji „ne prate” aktivnosti korisnika, npr. Duck Duck Go)

Veb-pregledač (engl. Web browser) – program za čitanje veb-stranica, čitač veba (npr. Firefox, Internet Explorer, Chrome)

Veštačka inteligencija (engl. Artificial intelligence) – računarski programi koji omogućavaju računarima da se „ponašaju” na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim (rešavanje složenih zadataka, učenje, zaključivanje), menjajući čoveka u izvršavanju nerutinskih zadataka

Vizuelni programski jezici (engl. Visual programming languages) – programski jezici u kojima nije potrebno kucati naredbe (kao u tekstualnim programskim jezicima), već je dovoljno složiti blokove naredaba koji su vizuelno predstavljeni (slično kao slagalice ili kocke) i napraviti program; Skreč (engl. Scratch) je jedan od najpoznatijih programskih jezika namenjenih deci (https://scratch.mit.edu/)

Virtuelna realnost (engl. Virtual reality) računarski generisano okruženje ili realnost dizajnirana sa ciljem da simulira fizičko prisustvo osobe u određenom okruženju koje se doživljava kao realno

Virtuelna valuta (engl. Virtual currency) – vrsta digitalne valute, virtuelni novac koji nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisan od strane državnih organa (razlikuje se od elektronskog novca koji je kontrolisan od strane centralne banke)

Vlog (engl. vlog, skraćenica od video blog) – video blog, za razliku od bloga, objave su u video-formatu; u početku, vlogovi su bili popularni na You Tube servisu, a sada se mogu pronaći i na servisima kao što su: Vine, Instagram, Facebook, Pinterest...

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Enkripcija (engl. Encryption) – šifrovanje, proces tokom kojeg se podaci prebacuju u nečitljivu formu (za osobe koje ne poseduju „ključ”), a da bi postali upotrebljivi i razumljivi, enkriptovani podaci moraju se dekodirati kroz tzv. proces dekripcije; enkripcija omogućava zaštitu privatnosti, ali i bavljenje ilegalnim radnjama (kriminalnim, terorističkim)

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Digitalni urođenici (engl. Digital natives) izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim urođenicima podrazumevao generacije koje su rođene nakon pojave digitalne tehnologije i interneta, i kojima je maternji jezik „jezik digitalne tehnologije” (v. digitalni imigranti)

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Digitalno okruženje (engl. Digital environment) – kontekst ili „mesto” omogućeno tehnologijom i digitalnim uređajima

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Digitalni identitet (engl. Digital identity) – identitet osobe u digitalnom okruženju u kojem drugi kreiraju sliku o nama na osnovu sadržaja naših profila na socijalnim mrežama, tekstova, fotografija i video-zapisa koje delimo, naših komentara, „lajkova”, „statusa”, „prijatelja”, grupa u koje smo uključeni, veb-stranica koje posećujemo, aktivnosti koje pratimo i u kojima učestvujemo (v. onlajn identitet)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Administrator (engl. Administrator) − korisnik digitalnog uređaja koji poseduje administratorska ovlašćenja (npr. instaliranje programa i aplikacija, promena postavki, dodavanje novih korisničkih naloga i upravljanje njima; podešavanje roditeljske kontrole vrši se sa administratorskog naloga koji je zaštićen lozinkom)

Automatsko podešavanje privatnosti (engl. Automatic privacy settings) − postavke privatnosti automatski podešene prilikom kupovine uređaja, odnosno instalacije programa, veb-pregledača, otvaranja profila na društvenoj mreži; za bolju zaštitu privatnosti korisnika preporučuje se promena automatski podešenih postavki privatnosti

GDPR (engl. General Data Protection Regulation) – Generalna uredba o zaštiti podataka o ličnosti u Evropskoj Uniji; stupila na snagu u maju 2016. godine, a njena primena počela je 25. maja 2018. godine; ova uredba propisuje nova, stroža pravila za one koji rukuju i obrađuju tuđe podatke, a njena primena odnosi se i na obradu podataka lica iz EU koju vrše kompanije izvan EU

Gruming (engl. Grooming) – kontakt sa decom putem interneta koji uključuje niz predatorski motivisanih postupaka, odnosno pripremnih radnji čiji je cilj uspostavljanje komunikacije i zadobijanje poverenja, a kao krajnji cilj fizički pristup, odnosno seksualna zloupotreba deteta

Dark-veb (engl. Dark Web) – tamni ili mračni internet, šifrovani onlajn sadržaj koji nije indeksiran na konvencionalnim veb-pretraživačima (npr. Google, Yahoo, Bing); mali deo tzv. „dubokog veba” (engl. Deep Web) koji služi za promociju ilegalnih aktivnosti, npr. anonimni forumi, onlajn prodaja droge, razmena fotografija zlostavljanja dece itd. (v. duboki veb)

Digitalni alati (engl. Digital Tools) – alati digitalnih tehnologija; Vebciklopedija je najveći katalog veb-alata na srpskom jeziku: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/

Digitalna asistivna tehnologija (engl. Digital assistive technology) – digitalna tehnologija koja ima funkciju asistivne tehnologije (npr. prilagođene tastature, miševi, monitori, programi za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor itd.) (v. asistivna tehnologija)

Digitalna valuta (engl. Digital currency) – elektronska valuta koja nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisana od strane državnih organa, npr. centralne banke (dve vrste digitalne valute: vurtuelna i kriptovaluta)

Digitalni imigranti (engl. Digital immigrants) – izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim imigrantima podrazumevao generacije rođene pre pojave digitalne tehnologije i interneta (v. digitalni urođenici)

Digitalni jaz (engl. Digital divide) – u izvornom značenju, razlika između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup digitalnoj tehnologiji (digitalni jaz prvog nivoa razlike u pristupu digitalnoj tehnologiji, između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup; digitalni jaz drugog nivoa razlike u digitalnim veštinama; digitalni jaz trećeg nivoa razlike u korišćenju digitalne tehnologije za rešavanje realnih životnih problema)

Digitalna kompetencija (engl. Digital competence) – jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski okvir ključnih kompetencija, 2006), najopštije značenje: pouzdana i kritička upotreba digitalne tehnologije u različitim kontekstima (termin „digitalna pismenost” se često koristi kao sinonim)

Digitalna komunikacija (engl. Digital communication) – komunikacija koja se odvija posredstvom digitalnih uređaja i interneta; može biti: sinhrona – osobe koje komuniciraju prisutne su „u isto vreme” na internetu (npr. četovanje) i asinhrona – „ne u isto vreme” (npr. komunikacija putem imejla)

Digitalno nasilje (engl. Digital violence) – korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese šteta

Digitalni novac ili digitalna valuta (engl. Digital money) – novac koji je dostupan samo u digitalnoj formi; za razliku od tradicionalnog e novca (npr. EUR, USD, DIN.), digitalna valuta nije deo nacionalnog finansijskog sistema, pa stoga nije regulisana od strane državnih organa; dve vrste digitalnog novca: virtuelna i kriptovaluta; više informacija: https://www.diplomacy.edu/sites/default/files/AnIntroductiontoIG_7th%20edition.pdf

Digitalna pismenost (engl. Digital literacy) – set znanja, veština i stavova neophodnih za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalne tehnologije; savremeno značenje termina „pismenost” daleko je složenije u odnosu na tradicionalno shvatanje pismenosti kao veštine čitanja, pisanja, računanja; danas se pismenost izjednačava sa pojmom kompetencija

Digitalna prava (engl. Digital rights) – termin se najčešće koristi u kontekstu opisivanja prava dece u digitalnom okruženju

Digitalna rezilijentnost (engl. Digital Resiliency) – otpornost na potencijalne izazove u digitalnom okruženju; digitalno rezilijentno dete ima veću verovatnoću da ostane bezbedno u digitalnom okruženju, jer je u stanju da prepozna rizike i opasnosti i da adekvatno na njih odgovori (tj. poseduje odgovarajuće strategije i mehanizme prevladavanja digitalnih izazova)

Digitalna reputacija (engl. Digital reputation) – ugled koji osoba ima u digitalnom okruženju, a koji je izgradila svojim ponašanjem u njemu i sadržajima koje postavlja ili deli (o sebi ili drugima) na internetu

Digitalni sadržaj (engl. Digital content) – bilo koji sadržaj u digitalnom formatu (npr. veb-sajtovi, baze podataka, elektronske knjige, video-igre, računarski programi itd.)

Digitalna tehnologija (engl. Digital technology) - sveobuhvatan termin koji uključuje digitalne uređaje kao što su računari, mobilni telefoni, tableti, kao i aktivnosti posredovane digitalnim uređajima (npr. korišćenje interneta, veb-sajtova za socijalno umrežavanje itd.)

Digitalni tragovi (engl. Digital footprints) – tragovi koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta, a kojima oblikujemo sopstvenu digitalnu reputaciju i način na koji nas drugi ljudi opažaju (v. aktivni digitalni tragovi i pasivni digitalni tragovi)

Digitalni uređaj (engl. Digital device) – električni uređaj koji prima, čuva, procesuira ili šalje informacije u digitalnom formatu (npr. pametni telefon, tablet, pametni sat itd.)

Disruptivna tehnologija (engl. Disruptive technology) – tehnologija koja svojom pojavom istiskuje postojeću tehnologiju, revolucionarni proizvod koji stvara novu industriju (npr. personalni računar je zamenio pisaću mašinu i zauvek promenio način na koji komuniciramo i radimo, mobilni telefon je zamenio fiksni telefon)

Distraktori (engl. Distractors) – ometajući faktori, u digitalnom kontekstu nepotrebni i nepoželjni sadržaji na veb-stranici (npr. reklamni sadržaji); veb-pregledači sadrže alate za blokiranje ovakvih sadržaja

Duboki veb (engl. Deep Web) – svi sadržaji na vebu koji zahtevaju određeni vid autentifikacije ili potvrđivanja identiteta (registraciju ili plaćanje) i „skriveni su” od konvencionalnih veb-pretraživača (ne pojavljuju se u rezultatima pretrage), npr. iz bezbednosnih razloga (privatni podaci) ili zbog boljeg korisničkog iskustva

Eksplicitni sadržaji na internetu (engl. Explicit content on the Internet) – nepoželjni sadržaji, npr. eksplicitni seksualni i pornografski sadržaji, nasilni sadržaji na internetu...

Emotikon (engl. Emoticon od emotion – emocija i icon – ikonica) – grafički prikaz ljudskog lica kojim se izražavaju različita osećanja (najpoznatiji je tzv. smajli J)

Zlonamerni softver (engl. malware) – program koji se koristi za namerno ometanje ili vršenje uticaja na računarski sistem (neovlašćeno prikuplja podatke ili pristupa privatnim fajlovima bez znanja ili odobrenja vlasnika)

Identitet na internetu (engl. Identity on the Internet) -  identitet koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, npr. na profile društvenih mreža, lične veb-sajtove (v. pravi identitet i lažni identitet na internetu)

Informaciona pismenost (engl. Information literacy) – skup znanja i veština neophodnih za pronalaženje, čuvanje, organizovanje, kritičko procenjivanje kvaliteta informacija, odnosno za efikasno i etičko korišćenje informacija i primenu u kreiranju novih znanja

Interaktivnost (engl. Interactivity) – vrsta dijaloga koji se odvija između korisnika i digitalnog uređaja, odnosno aplikacije

Interaktivni digitalni uređaji/interaktivni mediji (engl. Interactive digital devices) – digitalni uređaji koji „odgovaraju” na akcije korisnika prezentovanjem sadržaja kao što su tekst, slika, animacija, video, audio

Internet (engl. Internet) – globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža koje koriste internet protokol (TCP/IP) za povezivanje milijardi uređaja širom sveta

Internet bonton (engl. Internet bonton) – kodeks ponašanja, skup pravila ponašanja na internetu koja su slična onima koja važe izvan njega, vezana za odnos prema sebi (ličnim podacima) i drugima; način komunikacije, digitalni pravopis itd. (v. pravila ponašanja na mreži)

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

IP adresa (engl. Internet protocol address, skraćeno IP address) – adresa internet protokola: jedinstvena numerička oznaka koja se dodeljuje svakom uređaju koji je povezan sa internetom, služi da identifikovanje i razlikovanje računara (npr. 192.168.1.1)

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Javno vlasništvo (engl. Public domain) – autorska dela koja nisu zaštićena autorskim pravima (npr. opštepoznati simboli, naslovi, imena, kalendari itd.), već predstavljaju javno dobro i mogu se slobodno koristiti; za ova dela koristi se oznaka

Jedan na jedan marketing ili personalizovani marketing (engl. One-to-one marketing) − strategija marketinga kojom kompanije, na osnovu analize ličnih podataka, posredstvom digitalne tehnologije plasiraju proizvode trenutnim ili potencijalnim kupcima u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama

Kapča (engl. CAPTCHA) – sigurnosna provera kojom se utvrđuje da li je korisnik uređaja čovek ili mašina (zlonamerni virus, spem); od korisnika se zahteva da unese nekoliko slova koja su prikazana na iskrivljenoj slici, što računar nije u stanju da uradi

Klikbejt (engl. Clickbate) – link veb-sajta (klikbejt naslov) dizajniran sa namerom da privuče što veći broj korisnika da posete određenu veb-stranicu ili video, zbog veće čitanosti ili gledanosti; klikbejt naslovi često sadrže reči „šokantno” i „nećete verovati”, a iza njih zapravo ne stoji nikakva ili informacija koja je banalna

Kodiranje (engl. Coding) – pisanje niza instrukcija (izvornih kodova pisanih u programskim jezicima) koje omogućavaju računaru da izvršava različite zadatke, rešava probleme, bude u interakciji sa korisnikom; često se koristi kao sinonim za računarsko programiranje

Kolaboracija (engl. Collaboration) – saradnja u digitalnom okruženju – korišćenje digitalne tehnologije za kolaborativne procese, zajedničko kreiranje sadržaja u digitalnom formatu (npr. Google Drive)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Kolačići trećeg lica (engl. Third-party cookies) – kolačići koji se nalaze na veb-sajtu koji je korisnik posetio, ali ne pripadaju tom, već nekom drugom veb-sajtu (npr. Facebook preko dugmeta Like Page, koje se nalazi na brojnim veb-sajtovima, postavlja na uređaj korisnika svoj kolačić i na taj način prikuplja podatke o korisniku koji je lajkovao Facebook stranicu)

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kopirajt (engl. Copyright) – (v. autorsko pravo)

Krađa identiteta (engl. Identity theft) - nezakonito korišćenje ličnih podataka druge osobe (npr. ime i prezime, korisničko ime i lozinka, fotografije, brojevi bankovnih računa, pin-kodovi itd.) i njihovo korišćenje u cilju prevare (npr. krađa novca sa računa)

Kriptovaluta (engl. Crypto currency) – vrsta digitalne valute, zasnovana na kriptografiji (šifrovanju), što je čini teškom za falsifikovanje; u većini zemalja kriptovalute nisu pravno regulisane, tj. ne postoji regulatorno telo, odnosno zakon kojim se reguliše trgovina virtuelnim novcem (u nekim zemljama korišćenje bitkoina je ilegalno i zakonski kažnjivo); bitkoin je prva decentralizovana kriptovaluta

Kju ar kod (engl. QR code skraćenica od Quick Response) – doslovno značenje brzi odgovor; link koji vodi ka nekoj veb-stranici ili stranici na društvenoj mreži npr. Fejsbuku ili Tviteru; nalazi se na pakovanjima različitih proizvoda, knjigama, štampanim reklamama; za očitavanje ovog koda neophodno je na mobilnim uređajima koji rade na Android operativnom sistemu (npr. mobilni telefon ili tablet) instalirati besplatnu aplikaciju Čitač kju ar koda (QR Code Reader), koja se takođe nalazi i u sklopu nekih aplikacija (npr. Viber)

Lažni identitet na internetu (engl. False identity on the Internet) – slika koju osoba kreira o sebi na internetu, a koja ne odgovara realnosti

Lažne vesti (engl. Fake news) – lažne, često senzacionalističke informacije koja se šire pod maskom novinskog izveštavanja (Kolinsov rečnik je 2017. godine lažne vesti proglasio za reč godine) (lažne vesti vs. prave vesti)

Licenca (engl. Licence) – softverska licenca koja korisniku daje pravo na korišćenje nekog softvera; neke licence se dobijaju kupovinom programa, a postoji i licenca „softvera otvorenog koda” koja korisniku daje pravo da menja i distribuira softver

LMS (engl. Learning Management System) – sistem za upravljanje učenjem (npr. Moodle); omogućava čuvanje obrazovnih sadržaja, praćenje napredovanja učenika (ili polaznika kursa), interakciju učenika i nastavnika, ali i samih učenika itd.

Mikroblog (engl. Microblog) – blog koji se sastoji od kratkih poruka, slika, video-snimaka; popularni mikro-blog servis je Twitter na kome su poruke (tzv. tvitovi) prvobitno bile ograničene na 140 karaktera, da bi krajem 2017. godine broj karaktera udvostručen za sve jezike, osim za japanski, korejski i kineski

Model preokrenute učionice (engl. Flipped classroom) – model nastave u okviru kojeg se obrada novog gradiva ne odvija u učionici (što je karakteristično za tradicionalnu nastavu), već kod kuće – predavanja nastavnika prate se putem digitalnih uređaja, dok se školski časovi koriste za vežbanje, diskutovanje, istraživanje, učenje kroz saradnju sa drugima...

Napredno pretraživanje (engl. Advanced search) – omogućava preciziranje rezultata pretrage prema zadatim kriterijumima (npr. jezik, tip datoteke, domen itd.) (v. osnovno pretraživanje)

Neutralnost interneta (engl. Net neutrality) – princip po kome pružaoci internet usluga (internet provajderi) tretiraju sve podatke, odnosno sadržaje na internetu jednako ili „neutralno”, što znači da nisu u mogućnosti da blokiraju, uspore ili naplaćuju pristup određenim veb-stranicama ili sadržajima.

Nosiva tehnologija (engl. Wearable technology) – tehnologija koja je ugrađena u odevne predmete ili dodatnu opremu, moderne nosive uređaje za praćenje aktivnosti korisnika kao što su pametni satovi, fitnes trekeri (služe za merenje pulsa, broja koraka, broja utrošenih kalorija itd.)

Onlajn identitet ili identitet na internetu (engl. Online identity) – identitet (slika o osobi) koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, aktivnosti korisnika na internetu; može se razlikovati od tzv. oflajn identiteta – identiteta osobe u realnom okruženju

Oruđa za kolaboraciju (engl. Tools for collaboration) – oruđa za zajednički rad, kreiranje digitalnih sadržaja

Osnovno pretraživanje (engl. Bacis searching) – pretraživanje unošenjem ključne reči, odnosno upita u polje za pretragu, bez specifikovanja kriterijuma na osnovu kojih se vrši pretraživanje

Otvoreni obrazovni sadržaji (engl. Open Educational Resources) – obrazovni sadržaji besplatno dostupni na internetu, namenjeni osobama koje žele samostalno da uče

Otvoreni podaci (engl. Open Data) – podaci koji su dostupni korisnicima za besplatnu i ponovnu upotrebu, uz uvažavanje autorskih prava

Pametni telefon (engl. Smartphone)mobilni telefon sa pristupom internetu; drugi tzv. „pametni uređaji” su: pametne sijalice, pametni frižideri, veš-mašine, pametni lični asistenti (npr. Amazon Echo), pametne kuće itd.

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Površinski internet (engl. Surface web) – sadržaji na internetu koji se lako mogu pronaći posredstvom konvencionalnih veb-pretraživača, odnosno sadržaji koji se pojavljuju u rezultatima pretrage

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Pravo na zaborav (engl. right to be forgotten) – pravo korisnika da traže od veb-pretraživača brisanje ličnih podataka sa interneta ukoliko procene da im je ugrožena privatnost; Evropski sud pravde je omogućio građanima EU da koriste ovo pravo

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Pravila ponašanja na internetu (engl. Netiquette) – skup pravila društveno prihvaćenog i poželjnog ponašanja na internetu (v. internet bonton)

Prenos uživo (engl. Live Streaming) – prenos sadržaja (audio i video) uživo, od provajdera do krajnjeg korisnika, putem interneta

Privatnost (engl. Privacy) – stepen kontrole koji osoba ima nad pristupom i korišćenjem svojih ličnih podataka na internetu

Profilisanje (engl. Profiling) – svaki oblik automatske obrade ličnih podataka koji ima za cilj procenu i predviđanje radnog učinka, materijalnog stanja, zdravlja, ličnih sklonosti, interesovanja, ponašanja, lokacije ili kretanja osobe

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Računarstvo u oblacima (engl. Cloud Computing)smeštanje ličnih podataka ili aplikacija u tzv. „oblak podataka”, što znači da im se može pristupiti sa bilo kog uređaja i mesta putem interneta

Robotifikacija detinjstva (engl. Robotification of childhood) – sve veće prisustvo tzv. socijalnih robota i igračaka povezanih na internet u odrastanju dece (v. internet igračaka)

Roditeljska kontrola (engl. Parental control) – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta i to tako što će ograničiti vreme koje provode na internetu ili sadržaj kojem mogu da pristupe, postave ili podele putem interneta, kao i aktivnosti deteta na internetu (onemogućavanje četovanja sa nepoznatim osobama, trošenje novca unutar aplikacija itd.)

Roditeljska saglasnost (engl. Parental consent) – saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu; među zemljama članicama EU (u kojima se primenjuje GDPR) trenutno ne postoji konsenzus po pitanju uzrasta ispod kojeg je neophodna roditeljska saglasnost (nalazi se u rasponu od 13 do 16 godina)

Sajber kriminal (engl. Cyber crime) – svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na računarski sistem i mrežu, uključujući nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje informacija preko računarskih sistema i mreža (računarski falsifikati, krađe, tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama, zloupotrebe sistema plaćanja) više informacija: https://sr.wikipedia.org/wiki/Sajber_kriminal

Seksting (engl. Sexting) – slanje ili postavljanje na internet fotografija, poruka ili video-snimaka sa eksplicitnim seksualnim sadržajem

Sigurno pretraživanje (engl. Safe Searching) – vrsta pretraživanja koja pruža mogućnost blokiranja eksplicitnih ili neprikladnih sadržaja na internetu (primenom tehničkih mera zaštite), tj. filtriranja rezultata pretrage

Si-si licence (engl. kreativne javne licence, simbol CC (engl. Creative Commons) koje autorima daju mogućnost da neka prava zadrže, ali i da dozvole drugim autorima da umnožavaju, dele ili menjaju njihova dela pod određenim uslovima; postoji više tipova Si-si licenci

Socijalni robot (engl. Social robot) – robot koji samostalno učestvuje u socijalnoj interakciji sa ljudima (npr. socijalni roboti koji se koriste za brigu o starim osobama, u tretmanu dece sa autizmom itd.)

Socijalne tehnologije (engl. Social Technology) - tzv. veb 2.0 tehnologije koje omogućavaju komunikaciju i saradnju sa drugim korisnicima na internetu

Spem (engl. Spam) – masivno slanje neželjenih ili zlonamernih poruka na adrese velikog broja primalaca; najčešće se vezuje za imejl, ali se odnosi i na društvene mreže, instant poruke, mobilne telefone; većina imejl servisa poseduje efikasne filtere za spem

Skem (engl. Scam) – pokušaj prevare korisnika, navođenje na trošenje novca

Spinovanje (engl. Spinning) – doslovno značenje „zavrteti” priču ili informaciju sa ciljem pridobijanja javnosti; oblik propagande, manipulacija i obmanjivanje zarad ostvarivanja cilja (npr. da se javno mnjenje ubedi protiv ili u korist neke organizacije ili javne ličnosti)

Trol (engl. Troll) – osoba koja ima za cilj da svojim ponašanjem poremeti normalnu komunikaciju u nekoj onlajn zajednici

Trolovanje (engl. Trolling) – oblik uznemiravanja na internetu; postavljanje provokativnih, „zapaljivih”, neautorizovanih komentara na internet forume, blogove, vikije, imejling liste kako bi se namerno isprovocirali emocionalni odgovori i stvorio razdor među učesnicima u komunikaciji, diskreditovale osobe koje drugačije misle, diskusija učinila neproduktivnom...

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) – izgradnja znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i drugih oblika učenja na daljinu; trebalo bi imati na umu da učenje na daljinu datira još iz 17. veka i da se ne vezuje samo za digitalnu tehnologiju

Upit (engl. Query) – zahtev koji se šalje veb-pretraživaču, odnosno unosi u polje za pretragu (npr. ključna reč pomoću koje pretražujemo)

Uslovi korišćenja (engl. Terms of use) – uslovi pod kojima servisi na internetu (npr. pretraživači, društvene mreže) nude svoje usluge korisnicima; korišćenjem usluga, korisnici prihvataju uslove i obavezuju se da će ih poštovati (mada često nisu informisani o kakvim je uslovima reč)

Fišing (engl. phishing) – doslovno značenje „pecanje lozinki” (engl. fishing for passwords); jedan od načina krađe identiteta kojim se služe hakeri ili sajber kriminalci koji pokušavaju pomoću lažnih, ali često veoma uverljivih imejl ili čet poruka i veb-stranica, da navedu žrtvu da ostavi vredne lične podatke (šifre, pin kodove, brojeve kreditnih kartica) ili da instalira zlonamerni virus na svom uređaju; npr. korisnik dobija fišing imejl koji izgleda kao da je poslat od neke poznate institucije, banke ili socijalne mreže a koji sadrži link ka lažnoj veb-stranici (lažna veb-stranica: http://www.nds.rs/ i prava veb-stranica Narodne banke Srbije: http://www.nbs.rs/)

Filtriranje (engl. Filtering) – onemogućavanje ili ograničavanje pristupa delu interneta, odnosno određenim sadržajima ili uslugama; koristi se i termin blokiranje pristupa

Haker (engl. Hacker) - osoba koja koristeći propuste u računarskom sistemu ili mreži naovlašćeno pristupa tuđim podacima

Hakovanje (engl. Hacking) - modifikovanje programa, nelegalno ulaženje u tuđe sigurnosne i lične operativne sisteme, protivzakonito korišćenje tuđih informacija

Hiperlink (engl. Hyperlink) – hiperveza, veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili zvučnom zapisu, imejl adresi (jednim klikom na hiperlink dolazi se na željenu poziciju)

Hipertekst (engl. Hypertext) – tekst koji sadrži hiperlinkove

Četovanje (engl. Cheating) – oblik komunikacije između dva ili više korisnika, putem računara ili nekog drugog digitalnog uređaja (npr. pametnog telefona, tableta), koji se odvija u „realnom vremenu” (korisnici su u isto vreme na mreži); danas je dostupan veliki broj aplikacija za četovanje (npr. Viber, WhatsApp, Skype, Snapchat itd.)

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Test ovog polja


Go Back

Na Xbox One konzoli za igranje video-igara ova opcija automatski je uključena za decu mlađu od 8 godina.

Digitalni uređaj (engl. Digital device) – električni uređaj koji prima, čuva, procesuira ili šalje informacije u digitalnom formatu (npr. pametni telefon, tablet, pametni sat itd.)

Digitalna pismenost (engl. Digital literacy) – set znanja, veština i stavova neophodnih za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalne tehnologije; savremeno značenje termina „pismenost” daleko je složenije u odnosu na tradicionalno shvatanje pismenosti kao veštine čitanja, pisanja, računanja; danas se pismenost izjednačava sa pojmom kompetencija

Roditeljska kontrola (engl. Parental control) – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta i to tako što će ograničiti vreme koje provode na internetu ili sadržaj kojem mogu da pristupe, postave ili podele putem interneta, kao i aktivnosti deteta na internetu (onemogućavanje četovanja sa nepoznatim osobama, trošenje novca unutar aplikacija itd.)

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Na Xbox One konzoli za igranje video-igara ova opcija automatski je uključena za decu mlađu od 8 godina.

Kolačići trećeg lica (engl. Third-party cookies) – kolačići koji se nalaze na veb-sajtu koji je korisnik posetio, ali ne pripadaju tom, već nekom drugom veb-sajtu (npr. Facebook preko dugmeta Like Page, koje se nalazi na brojnim veb-sajtovima, postavlja na uređaj korisnika svoj kolačić i na taj način prikuplja podatke o korisniku koji je lajkovao Facebook stranicu)