Internet predatori

Internet predatori

Autorka teksta: dr Dobrinka Kuzmanović

Internet je moćno oruđe komunikacije, omogućava nam da uspostavljamo i održavamo kontakte sa osobama iz čitavog sveta, sarađujemo, družimo se i razmenjujemo informacije i iskustva.

Kako tokom komunikacije putem interneta sagovornici mogu ostati anonimni (barem neko vreme, jer je u većini slučajeva moguće utvrditi njihov pravi identitet), to olakšava zloupotrebu ovog načina komunikacije od strane zlonamernih osoba.

Kada je reč o deci, prvi koraci u digitalnom svetu prave se isključivo u prisustvu i uz aktivnu podršku odrasle osobe koja poseduje odgovarajuće digitalne veštine. Deca predškolskog uzrasta, po preporukama stručnjaka, ne bi trebalo samostalno da koriste digitalne uređaje i internet, niti da ih upotrebljavaju za komunikaciju (osim u prisustvu odraslih).

Zastrašivanje i zabrana korišćenja digitalnih uređaja nisu odgovarajuće mere roditeljske zaštite dece na internetu. Onemogućavanjem pristupa, uskraćujete deci mogućnost da steknu važne digitalne veštine. Međutim, to ne znači da deci treba omogućiti samostalno korišćenje digitalnih uređaja pre nego što nauče samostalno da se kreću, sede na noši, čitaju, pišu…

To što dete zna da čita i kuca na tastaturi ili što je u stanju da samostalno otključa digitalni uređaj, pronađe (putem pokušaja i pogrešaka) ranije odgledani video, ne znači da će umeti bezbedno da komunicira putem interneta, niti da će znati da odgovori na poruke koje mu upute zlonamerne osobe.

Pre nego šta date svom detetu digitalni uređaj u ruke, dobro razmislite i procenite da li je vreme za to (da li je dete intelektualno, emocionalno, socijalno zrelo).

Opremite dete odgovarajućim veštinama za bezbednu komunikaciju putem interneta pre nego što „zakorači” u digitalni svet i postane samostalni korisnik digitalnih uređaja.

Šta bi deca trebalo da znaju pre nego što „zakorače” u digitalni svet?

1. Digitalni svet je stvaran svet, neodvojiv od iskustava stečenih izvan njega, kao što je digitalna komunikacija stvarna komunikacija, iako se odvija posredstvom digitalnih uređaja.
2. Sva pravila koja važe u komunikaciji uživo, odnose se i na komunikaciju posredstvom digitalnih oruđa (npr. biramo sa kim komuniciramo i koje lične informacije delimo sa drugima, prekidamo komunikaciju sa osobama koje nam upućuju uvredljive, neprimerene ili vulgarne poruke i obraćamo se za pomoć odraslim osobama od poverenja itd.)
3. Veb-servisi putem kojih komuniciramo imaju pristup našim ličnim podacima, privatnim porukama, fotografijama, kontaktima itd.
4. Uspostavljanje kontakata sa nepoznatim osobama na internetu, kao i prihvatanje „zdravo za gotovo” informacija koje nam drugi saopštavaju putem interneta (pogotovu ako je reč o osobama koje nismo upoznali uživo) smatra se nebezbednim ili rizičnim ponašanjem.
5. Zlonamerne osobe koje iniciraju komunikaciju u digitalnom okruženju najčešće imaju kao krajnji cilj susret sa osobom uživo.

Ko su internet predatori?

Internet predatori su zlonamerne osobe koje koriste internet  kako bi uspostavile kontakt sa drugima, najčešće decom, u cilju različitih vidova zloupotrebe i seksualnog iskorišćavanja.

• Ne postoji jasan profil internet predatora, najčešće su to odrasle osobe muškog pola.
• Uzrast, stepen obrazovanja, zanimanje i motivi internet predatora variraju od slučaja do slučaja, ali se u njihovom ponašanju i načinu na koji vrbuju potencijalne žrtve uočavaju neke zajedničke karakteristike.

Kako internet predatori vrbuju žrtve?

Vrbovanje na internetu sastoji se, po pravilu, od nekoliko koraka:

1. Prvi korak jeste prikupljanje informacija o potencijalnoj žrtvi. Internet predatori posećuju različita mesta na internetu (profile na društvenim mrežama, blogove, forume, pričaonice) kako bi prikupili što više ličnih informacija o žrtvi: njenom uzrastu, polu, fizičkom izgledu, mestu življenja, osobinama ličnosti, interesovanjima, hobijima, osobama sa kojima komunicira i sadržaju komunikacije.
2. Kada prikupe dovoljno informacija o potencijalnoj žrtvi, sledeći korak jeste iniciranje komunikacije sa njom.
3. U komunikaciji sa potencijalnom žrtvom, internet predatori gotovo uvek prikrivaju svoj pravi identitet , pretvaraju se da su neko drugi, najčešće vršnjaci (sličnih godina i interesovanja), skrivaju se iza lažnih imena, nadimaka, fotografija itd.
4. Na početku komunikacije, po pravilu, postavljaju uopštena i ne previše lična pitanja, zbijaju šale, pričaju viceve ili na druge načine pokušavaju da zabave, pridobiju potencijalnu žrtvu i uspostave sa njom „prijateljski odnos”.
5. Kada se „zbliže” sa žrtvom, upućuju joj direktnija pitanja: sa kog uređaja komunicira (ličnog ili zajedničkog), gde se taj uređaj nalazi, da li je sam/a u sobi, kod kuće, gde su roditelji, u koje su vreme prisutni i sl.

6. Internet predatori nastoje da se pokažu u što boljem svetlu. Pokazuju spremnost da saslušaju i razumeju, razgovaraju o važnim temama i aktuelnim problemima (odnosima sa vršnjacima i odraslim važnim osobama) i pružaju bezrezervnu podršku. Obično nude besplatne poklone, nesebično pohvaljuju, govore ono što misle da žrtva želi da čuje i stavljaju se na njenu stranu.
7. Kada pridobiju žrtvu i steknu njeno poverenje, počinju da pokazuju svoje „pravo lice”, manipulišu i kontrolišu njeno ponašanje. Mogu insistirati na dobijanju tačnih informacija o tome šta žrtva radi, gde i kada boravi, s kim se druži, ali i pokazivati negodovanje, ljutnju i bes ukoliko ne dobiju tražene informacije.
8. Internet predatori obično traže od žrtve da im pošalje svoje fotografije ili video-snimke bez odeće ili u nekoj provokativnoj pozi. Neretko i sami šalju svoje fotografije (ili fotografije za koje tvrde da su njihove), video snimke, linkove sa eksplicitnim seksualnim sadržajima, a potom traže od žrtve da ih izbriše, „da ne bi imala probleme ako to neko vidi”, podučavaju je različitim seksualnim tehnikama, a sve to obavijeno je velom tajne!

9. Kada dođu u posed ličnih sadržaja, internet predatori ucenjuju žrtvu: traže od nje sve više informacija uz pretnje da će u suprotnom obznaniti, proslediti ili javno objaviti informacije koje već poseduju. Ili, još ozbiljnije, traže upoznavanje sa žrtvom ili sastanak uživo!

Kako da zaštitite dete od internet predatora?

Imajte na umu da deca koja se upoznaju i komuniciraju sa nepoznatim osobama putem interneta mogu postati laka meta za internet predatore!

Da biste zaštitili dete od zlonamernih kontakata pridržavajte se propisanih uzrasnih ograničenja koja se odnose na korišćenje različitih servisa na internetu. Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti propisuje nova, stroža pravila o uzrasnim ograničenjima, zaštiti dece i pribavljanju roditeljske saglasnosti za korišćenje ovih servisa od strane dece.

S obzirom na to da je u većem broju istraživanja (kako domaćih, tako i međunarodnih) potvrđen nalaz da deca poseduju profile na društvenim mrežama mnogo pre propisanog uzrasta, veoma je važno skrenuti pažnju detetu da:

• lične informacije deli na internetu samo sa bliskim osobama (baš kao i u svakodnevnom životu izvan interneta)
• uvek proveri sa kim komunicira putem interneta (da li osoba ima aktivan profil, koliko ima prijatelja, kakve fotografije postavlja, da li se te fotografije nalaze na drugim veb-sajtovima, da li postoje zajednički prijatelji…)
• prekine komunikaciju uvek kada se oseti neprijatno ili uplašeno, blokira osobu
• sačuva poruke ili slike koje mogu poslužiti kao dokaz
• nikada ne pristaje da primi poklone od nepoznatih osoba
• ne odgovara na nasilne, preteće ili bilo kakve druge sumnjive poruke i pozive
• podeli negativno iskustvo sa drugima, da se ne stidi ili plaši, već da uvek potraži pomoć od odrasle osobe od poverenja, u porodici ili vaspitno-obrazovnoj ustanovi.

Publikacija “Kako da pobediš predatora na internetu u samo 10 koraka” namenjena je deci koja žele da nauče kako da se zaštite od predatora na internetu.

Koje tehničke veštine deca treba da steknu pre nego što počnu da komuniciraju posredstvom digitalnih uređaja?

• Kako da komunikaciju učine bezbednijom (ako koriste servise za četovanje, npr. Viber, postoji mogućnost enkripcije poruka; ova mogućnost dostupna je i za grupno četovanje)
• Kako da isključe prikazivanje sopstvene lokacije tokom razmene poruka
• Kako da blokiraju broj osobe koja im šalje neprimerene poruke
• Kome i kako da prijave uznemiravanje putem interneta (gotovo svi servisi na internetu nude tu mogućnost)

Kako da prepoznate da je dete u kontaktu sa internet predatorom?

• Dete je tajnovito u vezi sa vlastitim aktivnostima na internetu
• Sve više vremena provodi na internetu
• Negoduje i ljuti se ukoliko nema pristup internetu
• Prima pozive ili samo poziva nepoznate osobe
• Dobija poklone ili pošiljke od nepoznatih osoba
• Pokazuje promene u ponašanju, manje komunicira sa članovima porodice i vršnjacima, osamljuje se
• Menja ili prekida aktivnost na digitalnom uređaju u prisustvu odrasle osobe
• Preuzima pornografske sadržaje sa interneta…

Kome se obratiti za pomoć?

Saznanje da je njegovo dete potencijalna žrtva internet predatora kod roditelja može izazvati bujicu negativnih osećanja, kao i spremnost da daju sve od sebe kako bi što pre „rešili problem”. Ipak, skrećemo pažnju roditeljima i drugim odraslim osobama koje vode brigu o deci, da u takvim situacijama nije dobro „uzeti stvar u svoje ruke”, niti ulaziti u komunikaciju ili se „obračunavati” sa internet predatorom, već je nužno potražiti podršku i zaštitu od nadležnih institucija. Na ovaj način štitimo ne samo sopstvene,  već i interese svih koji se nalaze u javnom prostoru, kakav je internet.

Ukoliko saznate da je vaše dete žrtva internet predatora, kontaktirajte i o tome obavestite: policiju ili tužilaštvo (nije potrebno prijavljivati i policiji i javnom tužilaštvu, jer u slučaju krivičnog dela policija obaveštava javno tužilaštvo i obrnuto) ili Nacionalni kontakt centar (prijave prosleđene Kontakt centru prosleđuju se nadležnim institucijama, ukoliko navodi iz prijave upućuju na potrebu njihovog uključivanja).

Poželjno je da obavestite i obrazovno-vaspitnu ustanovu koju dete pohađa, kao i vašeg internet provajdera.

Kontakti nadležnih institucija:

• Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, imejl adrese: vtk@mup.gov.rs i prijavipedofiliju@mup.gov.rs, telefon (centrala): + 381 11 306 2000
• Više javno tužilaštvo u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, adresa: Savska 17a (Palata pravde), imejl: vtk@beograd.vtk.jt.rs, telefon: + 381 11 3601 272;
• Osnovno javno tužilaštvo, prijava se podnosi na području onog javnog tužilaštva gde se nasilje dogodilo, spisak adresa osnovnih javnih tužilaštava nalazi se na veb-stranici Besplatna pravna pomoć.
• Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu:  http://www.pametnoibezbedno.gov.rs ili telefon: 19833