Vreme ispred ekrana – koliko i kako

Image Title
 

Vreme ispred ekrana – koliko i kako

Autorka teksta: dr Dobrinka Kuzmanović

vreme-ispred-ekrana

Današnja deca svakodnevno provode vreme ispred ekrana „pametnih telefona”, tableta, računara, televizora. Od samog rođenja okružena su digitalnim uređajima, a kako potvrđuju nalazi istraživanja, osim što provode sve više vremena ispred ekrana, počinju i da ih koriste u sve mlađem uzrastu.

Digitalno doba suočilo je roditelje, stručnjake za vaspitanje i obrazovanje dece, kao i naučnu zajednicu sa brojnim pitanjima vezanim za pravilno korišćenje digitalne tehnologije u dečjem uzrastu. Najvažnija među njima jesu:

  1. Koliko vremena dnevno dete može da koristi digitalne uređaje, a da to ne utiče negativno na njegov psihofizički razvoj, zdravlje i opštu dobrobit?
  2. Šta je kvalitetno provedeno vreme ispred ekrana?

Ako ste već tragali za odgovorom na ova ili slična pitanja (npr. na Guglu), verovatno ste se suočili sa protivrečnim, ostrašćenim ili preterano negativnim shvatanjima o uticaju digitalne tehnologije na ponašanje i razvoj dece. Mogli ste i da zaključite da je „vreme ispred ekrana” (engl. screen time) jedna od najvećih briga savremenog čoveka, kao i to da je tehnologija „glavni krivac” za nedostatak odgovarajućih socijalnih veština kod dece, usporen razvoj ne samo govora, već i mozga, nezainteresovanost za čitanje klasičnih knjiga i tradicionalne igre sa vršnjacima, gojaznost, depresivnost itd.

Ipak, trebalo bi imati na umu da tzv. „moralna panika” u vezi sa negativnim aspektima korišćenja digitalne tehnologije nije nova, niti vezana isključivo za ovu tehnologiju. Slična „panika” vladala je 60-ih godina 20. veka, nakon pojave televizije.

Dok stručnjaci upućuju protestna pisma vladama i medijima jer smatraju da vreme ispred ekrana sve više „urušava zdravlje dece” i „truje njihovo detinjstvo”, naučnici tvrde da ne postoje pouzdani naučni dokazi koji govore u prilog tvrdnji da su ekrani digitalnih uređaja sami po sebi štetni (npr. Sonja Livingston, ugledna profesorka socijalne psihologije na Londonskoj školi ekonomije, jedan od pokretača bloga Roditeljstvo za digitalnu budućnost, koji sadrži dosta korisnih sadržaja na ovu temu).

Digitalna tehnologija razvija se takvom brzinom da naučna istraživanja ne mogu da idu u korak sa sve bržim tehnološkim razvojem. Većina istraživanja odnosi se na vreme provedeno ispred televizijskog ekrana, pa je postojeće nalaze o uticaju tehnologije na dečji razvoj nužno preispitati u kontekstu novih, interaktivnih medija.

Dakle, ukoliko očekujete da u ovom tekstu dobijete „recept”, ili jednostavan odgovor zasnovan na pouzdanim empirijskim nalazima, razočaraće vas činjenica da današnja nauka nema  odgovor na pitanja postavljena u naslovu teksta. Umesto toga, nudimo vam smernice koje ćete moći da prilagođavate svom porodičnom kontekstu i individualnim karakteristikama vaše dece.

dete pred monitorom

 

 Koliko vremena ispred ekrana je previše za dete?

Koliko vremena dnevno dete može da provede ispred ekrana a da to ne  naškodi njegovom razvoju zavisi od više faktora:

  • uzrasta deteta
  • vrste aktivnosti na digitalnim uređajima (npr. da li igra video-igre, gleda video-snimke koji nisu primereni njegovom uzrastu, ili uči strani jezik, da svira na gitari
  • načina korišćenja (npr. da li dete samostalno radi nešto na digitalnom uređaju ili uz prisustvo odrasle osobe koja posreduje u njegovim aktivnostima)
  • psihofizičkog stanja (da li je dete u toku dana fizički aktivno, odmorno i raspoloženo ili je neraspoloženo, rasejano, uznemireno, žali se na tegobe poput glavobolje, umornih očiju…)
  • interesovanja deteta (da li je aktivnost na digitalnom uređaju izbor deteta, u skladu sa njegovim sposobnostima, osobinama ličnosti)
  • konteksta u kojem se digitalni uređaji koriste (npr. da li se koriste tokom obroka, pred spavanje, da li deca zauzimaju pravilan telesni položaj dok sede ispred ekrana)
  • vrste digitalnog uređaja, odnosno mogućnosti koje on pruža deci (npr. sedenje ispred televizijskog ekrana stavlja dete u pasivnu, „konzumentsku” poziciju, dok mu interaktivni digitalni uređaji, kao što su npr. tablet, računar ili konzola za igranje igrica, pružaju mogućnost da bude mentalno i fizički aktivno, da kreira sadržaje i razmenjuje ih sa vršnjacima itd.)

Čak i kada bi stručnjaci bili međusobno saglasni u vezi sa optimalnim vremenom ispred ekrana, i dalje bi ostale otvorene neke  dileme:

  • Da li roditelj ili druga osoba koja se stara o detetu može da ima potpunu kontrolu nad količinom vremena koje dete provede ispred ekrana u toku jednog dana, s obzirom na činjenicu da su digitalni uređaji proželi gotovo sve aspekte svakodnevnog života?
  • Šta se podrazumeva pod „vremenom provedenim ispred ekrana”? Da li je to isključivo vreme za zabavu, igru, komunikaciju ili i vreme za učenje posredstvom digitalne tehnologije (kod kuće i/ili u predškolskoj ustanovi/školi)?
  • Da li se u vreme ispred ekrana računa i ono vreme kada je dete fizički aktivno ispred ekrana (sve su popularnije igrice koje to omogućuju deci, tzv. „proširena realnost” )?
 

 Mišljenja stručnjaka o vremenu ispred ekrana

Američka akademija pedijataraAmerička akademija pedijatara (AAP) objavila je prve smernice za korišćenje ekrana u dečjem uzrastu još 1999. godine, kada je digitalna tehnologija u znatno manjoj meri nego danas bila dostupna deci. Prema ovim smernicama, deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da provode vreme ispred ekrana, dok deca starija od dve godine ne bi trebalo do provode više od 2 sata dnevno ispred ekrana.

Nakon skoro dve decenije od prvih smernica, AAP je 2016. godine objavila revidirane smernice, prilagođene zahtevima modernog načina života i sve većoj upotrebi digitalnih uređaja.

Prema novim smernicama:

  1. Deca mlađa od 18 meseci ne bi trebalo da provode vreme ispred ekrana (televizora, mobilnog telefona, tableta, računara). U ovom uzrastu prihvatljivo je učešće dece u razgovorima odraslih putem video-četa, pri čemu se podrazumeva da odrasli tokom razgovora komunikaciju prilagode detetu. Ukoliko roditelji dece uzrasta od 1,5 do 2 godine žele da uvedu digitalne medije, moraju odabrati veoma kvalitetne sadržaje i pomoći deci da ih razumeju.
  2. Deca uzrasta između 2 i 5 godina ne bi trebalo da koriste digitalne uređaje više od jednog sata dnevno, kvalitetno osmišljenog vremena (što podrazumeva edukativne i uzrasno primerene sadržaje i aktivnosti), uz aktivno posredovanje odraslih.
  3. Za decu uzrasta od 6 i više godina potrebno je sačiniti individualni plan korišćenja digitalnih uređaja i interneta koji će osigurati da vreme ispred ekrana ne zameni socijalne, kognitivne i fizičke aktivnosti koje su važne za dečji razvoj (san, igru, sport, komunikaciju sa članovima porodice i prijateljima).

Vreme ispred ekrana

Napomenimo da u Evropi ne postoje konkretne smernice o optimalnom korišćenju digitalnih uređaja u dečjem uzrastu.

 

 Pokazatelji prekomernog korišćenja digitalnih uređaja kod dece

Detinjstvo je osetljiv period u razvoju čoveka, jer je praćeno brojnim promenama u različitim aspektima funkcionisanja: socijalnom, biološkom, fizičkom, intelektualnom, emocionalnom. Za normalan psihofizički razvoj dece svih uzrasta neophodni su svakodnevna fizička aktivnost (najmanje 60 minuta dnevno) i kvalitetan san (između 8 i 12 sati dnevno, u zavisnosti od uzrasta).

Kroz fizičku aktivnost deca istražuju i upoznaju svet oko sebe, „eksperimentišu”, uče i stiču nova iskustva. Motorički i kognitivni (intelektualni) razvoj tesno su povezani. Za optimalan psihofizički razvoj neophodno je obezbediti uslove za praktično istraživanje, kroz koje će deca steći brojna i raznolika čulna i motorička iskustva, u direktnom kontaktu sa fizičkim objektima i bliskim osobama.

Kada se govori o prekomernom korišćenju ekrana, po pravilu se ono dovodi u vezu sa tzv. sedelačkim ponašanjem (ponašanje koje ne iziskuje fizičku aktivnost i trošenje fizičke energije).

Sedelačko ponašanje može se svrstati u dve grupe:

  • Produktivno: čitanje, slušanje priča ili razgledanje slikovnica; tzv. tiha igra: crtanje, slaganje pazli, kreativne aktivnosti (npr. igre sa plastelinom, kockama, izrada predmeta od različitih materijala); spavanje, i
  • Neproduktivno: gledanje TV-a u cilju razonode; igranje video-igara (ne svih, zavisi od vrste igre, igranje edukativnih igara smatra se produktivnom aktivnošću); sedenje u fiksiranom položaju tokom dužeg vremena (u automobilu, na visokoj stolici, u dečjim kolicima).

Nedostatak snaNedostatak sna često se dovodi u vezu sa prekomernim korišćenjem digitalnih uređaja, kao i sa njihovim korišćenjem pre spavanja. Ekrani digitalnih uređaja utiču na naš san tako što smanjuju nivo melatonina, stimulišu naš mozak i periodično ometaju san. Kao prvo, plavo svetlo koje emituju ekrani digitalnih uređaja smanjuje proizvodnju melatonina, hormona koji nam pomaže da zaspimo, pa samim tim na neprirodan način remeti ciklus spavanja. Vizuelni i zvučni sadržaji (pogotovu oni koji podstiču na razmišljanje ili provociraju negativne emocije, uzbuđuju ili razdražuju dete) stimulišu mozak i „drže” ga u budnom stanju. Svi elektronski uređaji emituju svetlo koje može da ometa san, čak i kada je uređaj isključen (npr. lampica na dugmetu za uključivanje i isključivanje monitora). Zvučna upozorenja i notifikacije takođe negativno utiču na kvalitet sna. Pogledajte ovde kako tehnologija utiče na san i zašto se  upotreba digitalnih uređaja ne preporučuje u spavaćoj sobi, odnosno u vreme pred spavanje.

 

 Da li imate razloga za brigu?

Ukoliko možete da se složite sa većinom dole navedenih pokazatelja, moguće je da vaše dete provodi previše vremena u korišćenju digitalnih uređaja/interneta:

  1. Često se žali na glavobolju, bolove u vratu, leđima, zamagljen vid
  2. Ima teškoće sa uspavljivanjem, ne spava dovoljno, umorno je ili pospano
  3. Dešava mu se da zaboravi da jede ili da „preskače” obroke dok je obuzeto aktivnostima ispred ekrana
  4. Opsednuto je aktivnostima na internetu, misli samo o tome, jedva čeka da uzme ekran u ruke
  5. Ima probleme sa pažnjom, ne može da se fokusira na jednu stvar
  6. Neuobičajeno je emocionalno ili razdražljivo
  7. Najvećim delom komunicira putem interneta i zanemaruje socijalne kontakte sa porodicom i vršnjacima izvan interneta
  8. Manje je uspešno u školskim aktivnostima od kada provodi vreme u aktivnostima na digitalnim uređajima/internetu
  9. Zanemaruje interesovanja i hobije izvan interneta, sportske aktivnosti
  10. Internet koristi isključivo za zabavu, nikada za učenje, pronalaženje informacija, kreiranje sadržaja i sl.
  11. Digitalni uređaj mu se često pregreje ili se sam isključi posle dužeg korišćenja
 

 Šta je kvalitetno provedeno vreme ispred ekrana?

Po mišljenju stručnjaka, kvalitet vremena koje dete provede u korišćenju digitalnih uređaja važniji je od količine vremena.  Bitno je šta dete radi na digitalnim uređajima, da li je mentalno aktivno, kakvim sadržajima pristupa (namenjenim deci ili odraslima), da li koristi aplikacije dizajnirane u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama, da li mu roditelji/odrasli pružaju prilagođenu pomoć i podršku.

Kvalitetno provedeno vreme ispred ekrana podrazumeva sledeće:

  1. Dete koristi digitalne uređaje zajedno sa roditeljima/odraslima koji usmeravaju njegove aktivnosti, pomažu mu da razume ono što gleda/radi i da to poveže i primeni u svakodnevnom životu, motivišu ga da istraje u izazovnim aktivnostima, daju povratnu informaciju o ispravnosti onoga što radi
  2. Aktivnosti na digitalnim uređajima primerene su uzrastu deteta, odnosno njegovim intelektualnim i emocionalnim potrebama i razvojno su podsticajne
  3. Odrasli vode računa o tome šta dete radi na digitalnim uređajima i sa kojim ciljem: da li iz toga može nešto da nauči, razvije kreativnost, maštu, mišljenje itd.
  4. Aplikacije su tehnički dobro dizajnirane, bez previše informacija koje se brzo smenjuju, prilagođene sposobnostima deteta za prijem informacija
  5. Dete ima pristup sadržajima sa specifičnim obrazovnim ciljevima
  6. Prilikom korišćenja digitalnih uređaja/interneta, dete nema pristup komercijalnim sadržajima (oglasima) i linkovima koji vode ka neprimerenim sadržajima
  7. Prilikom korišćenja digitalnih uređaja/interneta dete nema pristup sadržajima koji promovišu agresiju, nasilje, bilo koji oblik predrasuda ili diskriminacije
 

 Kako odrasli mogu da upravljaju detetovim vremenom ispred ekrana?

Uloga roditelja/odraslih ključna je za razvoj zdravih navika u korišćenju digitalne tehnologije kod dece. Bez obzira na promenu konteksta u kome odrastaju današnja deca, tzv. digitalni urođenici , roditeljska uloga nije se promenila.

Od roditelja se očekuje da upravljaju detetovim vremenom ispred ekrana, odnosno da pravila koja primenjuju van digitalnog okruženja primene i u njemu: uključeni su u aktivnosti dece, postavljaju granice, znaju šta i zašto rade na digitalnim uređajima i dobri su modeli ponašanja svojoj deci.

Ukoliko u porodici imate decu predškolskog ili mlađeg školskog uzrasta, postavite sebi sledeća pitanja:

  1. Koje sve digitalne uređaje imate u kući, koje od njih koristi dete?
  2. Da li su odrasle osobe aktivno uključene, odnosno, da li posreduju u detetovom korišćenju digitalnih uređaja?
  3. Šta gledate/radite sa detetom na digitalnom uređaju? Šta dete gleda/radi u vašem odsustvu, odnosno kada je samo?
  4. Da li je dete uz vašu pomoć nešto naučilo ili kreiralo na digitalnom uređaju?
  5. Da li u prisustvu deteta ili zajedno sa njim gledate sadržaje koji su namenjeni odraslima? Koliko često to činite?
  6. Da li gledate crtani film ili bilo koji sadržaj na internetu pre nego što ga učinite dostupnim detetu? Da li obraćate pažnju na uzrasna ograničenja koja su jasno naznačena na video-igrama?
  7. Znate li gde možete da se informišete o tome koji su sadržaji na internetu primereni uzrastu i razvojnim potrebama deteta?
  8. Koliko često inicirate razgovor sa detetom o tome što radi na digitalnim uređajima? Da li ga pitate šta mu se sviđa, čega se plaši, šta ne voli?
  9. Da li znate šta je roditeljska kontrola? Da li ste nekada primenili tehničke mere zaštite deteta tokom korišćenja digitalnih uređaja i interneta?
  10. Da li komentarišete ili pojašnjavate detetu ono što radi ili sadržaj koji gleda na digitalnom uređaju?
  11. Da li je detetu dozvoljeno da koristi digitalne uređaje (telefon, računar, pametni televizor) u spavaćoj sobi? Da li ih koristi neposredno pre spavanja?
  12. Da li bilo ko u porodici koristi digitalne uređaje tokom obroka?
  13. Koliko često dajete detetu digitalne uređaje kako bi se samo zabavilo dok vi obavljate poslove u kući?
  14. Koliko često je televizor uključen (u pozadini) iako ga ne gledate, već ste okupirani nekom drugom aktivnošću?
  15. Da li su u vašoj porodici uspostavljena pravila vezana za korišćenje digitalnih uređaja i da li ih se i odrasli pridržavaju?

Da biste obezbedili pravu meru između vremena koje dete provede na internetu i vremena bez interneta:

  1. Obezbedite mesta u domu u kojima nema tehnologije, kao i periode u toku dana bez digitalnih uređaja.
  2. Koristite tehnologiju na kreativan i smislen način (npr. za učenje, istraživanje, kreiranje sadržaja u digitalnom formatu).
  3. Imajte na umu da san, fizička aktivnost, igranje na svežem vazduhu i komunikacija sa bliskim osobama nikako ne bi trebalo da budu zamenjeni vremenom ispred ekrana.

Ovaj digitalni vodič nastao je u okviru projekta Bezbedan internet za celu porodicu, koji su pokrenuli UNICEF i Telenor, a sprovode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Užički centar za prava deteta. Stavovi i mišljenja izneti u digitalnom vodiču ne odražavaju nužno stavove i mišljenja UNICEF-a.

Svi pojmovi koji su u tekstovima upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose

Klikom na dugme ispod možete preuzeti aplikaciju za android mobilni telefon

Avatar (engl. Avatar) – grafička reprezentacija korisnika, ikonica ili slika koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju (npr. u video-igrici, na internet forumu, ličnom profilu itd.)

Aktivni digitalni tragovi (engl. Active digital footprints) – tragovi koje sami korisnici ostavljaju na internetu prilikom deljenja informacija (ličnih podataka) na veb-stranicama ili sajtovima za socijalno umrežavanje (v. pasivni digitalni tragovi)

Algoritam (engl. Algorithm) - skup pravila ili koraka koje je nužno izvesti prilikom rešavanja nekog problema

Aplikacija ili mobilna aplikacija (engl. App  ili mobile application) – računarski program specijalno dizajniran za rad na mobilnim uređajima kao što su pametni telefoni, tableti, pametni satovi, tzv. „nosiva tehnologija” (v. nosiva tehnologija)

Asistivna tehnologija (engl. Assistive technology) - tehnologija (instrumenti, aparati, sredstva) prilagođena potrebama osoba sa teškoćama različite vrste, sa ciljem prevazilaženja njihovih funkcionalnih ograničenja i poboljšanja kvaliteta života (v. digitalna asistivna tehnologija)

Autorsko pravo (engl. Copyright) – pravo autora nekog dela (umetničkog, književnog, naučnog) da zaštiti svoje delo od neovlašćenog korišćenja; simbol © ukazuje da je delo zaštićeno autorskim pravima i da je za njegovo korišćenje (kopiranje, preuzimanje, deljenje) neophodno tražiti odobrenje autora; većina sadržaja na internetu zaštićena je autorskim pravom (v. Ci-si licenca)

A


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Bitkoin (engl.  Bitcoin, skraćeno BTC) – najpoznatija kriptovaluta, vrsta digitalne valute, nastala 2009. godine; stvaraju je članovi bitkoin mreže, kroz tzv. proces „rudarenja”

Blog (engl. Blog) – doslovno značenje „dnevnik na mreži” (engl. Weblog); javno vođenje dnevnika na veb-stranici, pri čemu se sadržaj uređuje hronološki; platforma za socijalnu razmenu; više informacija o blogu na veb-stranici: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/saradnja/blog (v. vlog, mikroblog i moblog)

Bit (engl. Bit, skraćenica od Binary digit) – doslovno značenje „binarni broj”; najmanja količina informacija

Bloker oglasa (engl. Ad Block) – softver za blokiranje oglasa i reklama na veb-sajtovima, veb-stranicama ili mobilnim aplikacijama, čime se poboljšava iskustvo korisnika prilikom pretraživanja na internetu

Bot (internet bot, veb robot) (engl. Bot) –  skraćeni naziv za softverskog robota koji se integriše na veb-stranicama ponašajući se kao čovek; botovi uključuju elemente veštačke inteligencije, mogu biti „dobronamerni” (npr. tehnička podrška za određeni veb-sajt ili proizvod, botovi u  računarskim igrama koji oponašaju protivnika) i „zlonamerni” (npr. reklamiranje, pravljenje automatskih naloga na nekoj veb-stranici i ostavljanje velikog broja poruka); popularno značenje termina bot: pripadnik političke stranke koji na veb-portalima i/ili sajtovima za društveno umrežavanje ostavlja komentare podrške svojoj stranci/lideru

B


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Veb ili svetska mreža (engl. World Wide Web) – jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih dokumenata (dokumenti koji mogu sadržati tekst, slike i multimedijalne sadržaje, a međusobno su povezani hiperlinkovima); veb se često izjednačava sa internetom, što je pogrešno, jer je veb samo jedan od servisa interneta

Veb 1.0 alati (engl. Web 1.0 tools) – prva faza u razvoju veba koju karakterišu: statične veb-stranice (obično pisane u HTML jeziku), sporo učitavanje stranica, minimalna interakcija između vlasnika i korisnika, korisnici mogu samo da čitaju i pregledaju sadržaje na vebu

Veb 2.0 alati (engl. Web 2.0 tools) – druga generacija veb servisa (tzv. „socijalni veb”) koja je donela značajne promene u načinu korišćenja interneta: korisnicima je omogućeno ne samo čitanje i pregledanje sadržaja na vebu, već i kreiranje, objavljivanje i deljenje sadržaja, interaktivnost, komunikacija i saradnja, umrežavanje. Najpoznatiji veb 2.0 alati su: sajtovi za društveno umrežavanje (npr. Facebook, Twitter), Wiki, blog, alati za komunikaciju, razmenu poruka (npr. Google Hangouts) i fotografija (npr. Flickr) i dr.

Veb 3.0 alati (engl. Web 3.0 tools) – pojam oko kojeg se još uvek debatuje, nema jasno definisano značenje; opisuje se kao razvoj i proširenje veba 2.0 i nova faza u razvoju veba (više informacija na: https://rm.coe.int/internet-literacy-handbook/1680766c85, str. 25)

Vebinar (engl. Webinar – WEB based semINAR)predavanje ili radionica koja se prenosi putem interneta; može se pratiti u realnom vremenu ili kasnije gledati/preuzeti sa interneta

Veb-pretraživač (engl. Web search engine) veb-alat (servis, veb-sajt) koji omogućava pretraživanje informacija na vebu (npr. Google, Yahoo, Bing su veb-pretraživači koji „prate” i beleže aktivnosti korisnika, odnosno pamte njihove ranije pretrage; postoje i veb-pretraživači koji „ne prate” aktivnosti korisnika, npr. Duck Duck Go)

Veb-pregledač (engl. Web browser) – program za čitanje veb-stranica, čitač veba (npr. Firefox, Internet Explorer, Chrome)

Veštačka inteligencija (engl. Artificial intelligence) – računarski programi koji omogućavaju računarima da se „ponašaju” na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim (rešavanje složenih zadataka, učenje, zaključivanje), menjajući čoveka u izvršavanju nerutinskih zadataka

Vizuelni programski jezici (engl. Visual programming languages) – programski jezici u kojima nije potrebno kucati naredbe (kao u tekstualnim programskim jezicima), već je dovoljno složiti blokove naredaba koji su vizuelno predstavljeni (slično kao slagalice ili kocke) i napraviti program; Skreč (engl. Scratch) je jedan od najpoznatijih programskih jezika namenjenih deci (https://scratch.mit.edu/)

Virtuelna realnost (engl. Virtual reality) računarski generisano okruženje ili realnost dizajnirana sa ciljem da simulira fizičko prisustvo osobe u određenom okruženju koje se doživljava kao realno

Virtuelna valuta (engl. Virtual currency) – vrsta digitalne valute, virtuelni novac koji nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisan od strane državnih organa (razlikuje se od elektronskog novca koji je kontrolisan od strane centralne banke)

Vlog (engl. vlog, skraćenica od video blog) – video blog, za razliku od bloga, objave su u video-formatu; u početku, vlogovi su bili popularni na You Tube servisu, a sada se mogu pronaći i na servisima kao što su: Vine, Instagram, Facebook, Pinterest...

G


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Dark-veb (engl. Dark Web) – tamni ili mračni internet, šifrovani onlajn sadržaj koji nije indeksiran na konvencionalnim veb-pretraživačima (npr. Google, Yahoo, Bing); mali deo tzv. „dubokog veba” (engl. Deep Web) koji služi za promociju ilegalnih aktivnosti, npr. anonimni forumi, onlajn prodaja droge, razmena fotografija zlostavljanja dece itd. (v. duboki veb)

Digitalna asistivna tehnologija (engl. Digital assistive technology) – digitalna tehnologija koja ima funkciju asistivne tehnologije (npr. prilagođene tastature, miševi, monitori, programi za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor itd.) (v. asistivna tehnologija)

Digitalna valuta (engl. Digital currency) – elektronska valuta koja nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisana od strane državnih organa, npr. centralne banke (dve vrste digitalne valute: vurtuelna i kriptovaluta)

Digitalna kompetencija (engl. Digital competence) – jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski okvir ključnih kompetencija, 2006), najopštije značenje: pouzdana i kritička upotreba digitalne tehnologije u različitim kontekstima (termin „digitalna pismenost” se često koristi kao sinonim)

Digitalna komunikacija (engl. Digital communication) – komunikacija koja se odvija posredstvom digitalnih uređaja i interneta; može biti: sinhrona – osobe koje komuniciraju prisutne su „u isto vreme” na internetu (npr. četovanje) i asinhrona – „ne u isto vreme” (npr. komunikacija putem imejla)

Digitalna pismenost (engl. Digital literacy) – set znanja, veština i stavova neophodnih za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalne tehnologije; savremeno značenje termina „pismenost” daleko je složenije u odnosu na tradicionalno shvatanje pismenosti kao veštine čitanja, pisanja, računanja; danas se pismenost izjednačava sa pojmom kompetencija

Digitalna prava (engl. Digital rights) – termin se najčešće koristi u kontekstu opisivanja prava dece u digitalnom okruženju

Digitalna rezilijentnost (engl. Digital Resiliency) – otpornost na potencijalne izazove u digitalnom okruženju; digitalno rezilijentno dete ima veću verovatnoću da ostane bezbedno u digitalnom okruženju, jer je u stanju da prepozna rizike i opasnosti i da adekvatno na njih odgovori (tj. poseduje odgovarajuće strategije i mehanizme prevladavanja digitalnih izazova)

Digitalna reputacija (engl. Digital reputation) – ugled koji osoba ima u digitalnom okruženju, a koji je izgradila svojim ponašanjem u njemu i sadržajima koje postavlja ili deli (o sebi ili drugima) na internetu

Digitalna tehnologija (engl. Digital technology) - sveobuhvatan termin koji uključuje digitalne uređaje kao što su računari, mobilni telefoni, tableti, kao i aktivnosti posredovane digitalnim uređajima (npr. korišćenje interneta, veb-sajtova za socijalno umrežavanje itd.)

Digitalni alati (engl. Digital Tools) – alati digitalnih tehnologija; Vebciklopedija je najveći katalog veb-alata na srpskom jeziku: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/

Digitalni identitet (engl. Digital identity) – identitet osobe u digitalnom okruženju u kojem drugi kreiraju sliku o nama na osnovu sadržaja naših profila na socijalnim mrežama, tekstova, fotografija i video-zapisa koje delimo, naših komentara, „lajkova”, „statusa”, „prijatelja”, grupa u koje smo uključeni, veb-stranica koje posećujemo, aktivnosti koje pratimo i u kojima učestvujemo (v. onlajn identitet)

Digitalni imigranti (engl. Digital immigrants) – izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim imigrantima podrazumevao generacije rođene pre pojave digitalne tehnologije i interneta (v. digitalni urođenici)

Digitalni jaz (engl. Digital divide) – u izvornom značenju, razlika između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup digitalnoj tehnologiji (digitalni jaz prvog nivoa razlike u pristupu digitalnoj tehnologiji, između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup; digitalni jaz drugog nivoa razlike u digitalnim veštinama; digitalni jaz trećeg nivoa razlike u korišćenju digitalne tehnologije za rešavanje realnih životnih problema)

Digitalni novac ili digitalna valuta (engl. Digital money) – novac koji je dostupan samo u digitalnoj formi; za razliku od tradicionalnog e novca (npr. EUR, USD, DIN.), digitalna valuta nije deo nacionalnog finansijskog sistema, pa stoga nije regulisana od strane državnih organa; dve vrste digitalnog novca: virtuelna i kriptovaluta; više informacija: https://www.diplomacy.edu/sites/default/files/AnIntroductiontoIG_7th%20edition.pdf

Digitalni sadržaj (engl. Digital content) – bilo koji sadržaj u digitalnom formatu (npr. veb-sajtovi, baze podataka, elektronske knjige, video-igre, računarski programi itd.)

Digitalni tragovi (engl. Digital footprints) – tragovi koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta, a kojima oblikujemo sopstvenu digitalnu reputaciju i način na koji nas drugi ljudi opažaju (v. aktivni digitalni tragovi i pasivni digitalni tragovi)

Digitalni uređaj (engl. Digital device) – električni uređaj koji prima, čuva, procesuira ili šalje informacije u digitalnom formatu (npr. pametni telefon, tablet, pametni sat itd.)

Digitalni urođenici (engl. Digital natives) izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim urođenicima podrazumevao generacije koje su rođene nakon pojave digitalne tehnologije i interneta, i kojima je maternji jezik „jezik digitalne tehnologije” (v. digitalni imigranti)

Digitalno nasilje (engl. Digital violence) – korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese šteta

Digitalno okruženje (engl. Digital environment) – kontekst ili „mesto” omogućeno tehnologijom i digitalnim uređajima

Disruptivna tehnologija (engl. Disruptive technology) – tehnologija koja svojom pojavom istiskuje postojeću tehnologiju, revolucionarni proizvod koji stvara novu industriju (npr. personalni računar je zamenio pisaću mašinu i zauvek promenio način na koji komuniciramo i radimo, mobilni telefon je zamenio fiksni telefon)

Distraktori (engl. Distractors) – ometajući faktori, u digitalnom kontekstu nepotrebni i nepoželjni sadržaji na veb-stranici (npr. reklamni sadržaji); veb-pregledači sadrže alate za blokiranje ovakvih sadržaja

Duboki veb (engl. Deep Web) – svi sadržaji na vebu koji zahtevaju određeni vid autentifikacije ili potvrđivanja identiteta (registraciju ili plaćanje) i „skriveni su” od konvencionalnih veb-pretraživača (ne pojavljuju se u rezultatima pretrage), npr. iz bezbednosnih razloga (privatni podaci) ili zbog boljeg korisničkog iskustva

Đ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Eksplicitni sadržaji na internetu (engl. Explicit content on the Internet) – nepoželjni sadržaji, npr. eksplicitni seksualni i pornografski sadržaji, nasilni sadržaji na internetu...

Emotikon (engl. Emoticon od emotion – emocija i icon – ikonica) – grafički prikaz ljudskog lica kojim se izražavaju različita osećanja (najpoznatiji je tzv. smajli J)

Enkripcija (engl. Encryption) – šifrovanje, proces tokom kojeg se podaci prebacuju u nečitljivu formu (za osobe koje ne poseduju „ključ”), a da bi postali upotrebljivi i razumljivi, enkriptovani podaci moraju se dekodirati kroz tzv. proces dekripcije; enkripcija omogućava zaštitu privatnosti, ali i bavljenje ilegalnim radnjama (kriminalnim, terorističkim)

E


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Ž

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Zlonamerni softver (engl. malware) – program koji se koristi za namerno ometanje ili vršenje uticaja na računarski sistem (neovlašćeno prikuplja podatke ili pristupa privatnim fajlovima bez znanja ili odobrenja vlasnika)

Z


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Identitet na internetu (engl. Identity on the Internet) -  identitet koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, npr. na profile društvenih mreža, lične veb-sajtove (v. pravi identitet i lažni identitet na internetu)

Interaktivni digitalni uređaji/interaktivni mediji (engl. Interactive digital devices) – digitalni uređaji koji „odgovaraju” na akcije korisnika prezentovanjem sadržaja kao što su tekst, slika, animacija, video, audio

Interaktivnost (engl. Interactivity) – vrsta dijaloga koji se odvija između korisnika i digitalnog uređaja, odnosno aplikacije

Internet (engl. Internet) – globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža koje koriste internet protokol (TCP/IP) za povezivanje milijardi uređaja širom sveta

Internet bonton (engl. Internet bonton) – kodeks ponašanja, skup pravila ponašanja na internetu koja su slična onima koja važe izvan njega, vezana za odnos prema sebi (ličnim podacima) i drugima; način komunikacije, digitalni pravopis itd. (v. pravila ponašanja na mreži)

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Internet stvari (engl. Internet of Things, skraćeno IoT) – mreža (najčešće bežična) fizičkih uređaja ili stvari sa ugrađenom elektronikom, softverom, senzorima i mrežnom povezanošću koja omogućava prikupljanje i razmenu podataka; primenjuju se u domaćinstvima (npr. pametni frižider, termostat, pametna veš mašina, brava), zdravstvu (npr. pametni bolnički kreveti, insulinske pumpe, satovi), industriji (npr. senzori za utvrđivanje kvara na mašinama, ispitivanje kvaliteta zemljišta); sve češće se govori o primeni internet stvari za kreiranje tzv. pametnih gradova koji su, zahvaljujući senzorima koji prate najrazličitije parametre (npr. kvalitet vazduha, gužvu u saobraćaju...) prilagođeni uslovima savremenog načina života

Informaciona pismenost (engl. Information literacy) – skup znanja i veština neophodnih za pronalaženje, čuvanje, organizovanje, kritičko procenjivanje kvaliteta informacija, odnosno za efikasno i etičko korišćenje informacija i primenu u kreiranju novih znanja

IP adresa (engl. Internet protocol address, skraćeno IP address) – adresa internet protokola: jedinstvena numerička oznaka koja se dodeljuje svakom uređaju koji je povezan sa internetom, služi da identifikovanje i razlikovanje računara (npr. 192.168.1.1)

Javno vlasništvo (engl. Public domain) – autorska dela koja nisu zaštićena autorskim pravima (npr. opštepoznati simboli, naslovi, imena, kalendari itd.), već predstavljaju javno dobro i mogu se slobodno koristiti; za ova dela koristi se oznaka

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Jedan na jedan marketing ili personalizovani marketing (engl. One-to-one marketing) − strategija marketinga kojom kompanije, na osnovu analize ličnih podataka, posredstvom digitalne tehnologije plasiraju proizvode trenutnim ili potencijalnim kupcima u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama

J


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Kapča (engl. CAPTCHA) – sigurnosna provera kojom se utvrđuje da li je korisnik uređaja čovek ili mašina (zlonamerni virus, spem); od korisnika se zahteva da unese nekoliko slova koja su prikazana na iskrivljenoj slici, što računar nije u stanju da uradi

Kju ar kod (engl. QR code skraćenica od Quick Response) – doslovno značenje brzi odgovor; link koji vodi ka nekoj veb-stranici ili stranici na društvenoj mreži npr. Fejsbuku ili Tviteru; nalazi se na pakovanjima različitih proizvoda, knjigama, štampanim reklamama; za očitavanje ovog koda neophodno je na mobilnim uređajima koji rade na Android operativnom sistemu (npr. mobilni telefon ili tablet) instalirati besplatnu aplikaciju Čitač kju ar koda (QR Code Reader), koja se takođe nalazi i u sklopu nekih aplikacija (npr. Viber)

Klikbejt (engl. Clickbate) – link veb-sajta (klikbejt naslov) dizajniran sa namerom da privuče što veći broj korisnika da posete određenu veb-stranicu ili video, zbog veće čitanosti ili gledanosti; klikbejt naslovi često sadrže reči „šokantno” i „nećete verovati”, a iza njih zapravo ne stoji nikakva ili informacija koja je banalna

Kodiranje (engl. Coding) – pisanje niza instrukcija (izvornih kodova pisanih u programskim jezicima) koje omogućavaju računaru da izvršava različite zadatke, rešava probleme, bude u interakciji sa korisnikom; često se koristi kao sinonim za računarsko programiranje

Kolaboracija (engl. Collaboration) – saradnja u digitalnom okruženju – korišćenje digitalne tehnologije za kolaborativne procese, zajedničko kreiranje sadržaja u digitalnom formatu (npr. Google Drive)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Kolačići trećeg lica (engl. Third-party cookies) – kolačići koji se nalaze na veb-sajtu koji je korisnik posetio, ali ne pripadaju tom, već nekom drugom veb-sajtu (npr. Facebook preko dugmeta Like Page, koje se nalazi na brojnim veb-sajtovima, postavlja na uređaj korisnika svoj kolačić i na taj način prikuplja podatke o korisniku koji je lajkovao Facebook stranicu)

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kopirajt (engl. Copyright) – (v. autorsko pravo)

Krađa identiteta (engl. Identity theft) - nezakonito korišćenje ličnih podataka druge osobe (npr. ime i prezime, korisničko ime i lozinka, fotografije, brojevi bankovnih računa, pin-kodovi itd.) i njihovo korišćenje u cilju prevare (npr. krađa novca sa računa)

Kriptovaluta (engl. Crypto currency) – vrsta digitalne valute, zasnovana na kriptografiji (šifrovanju), što je čini teškom za falsifikovanje; u većini zemalja kriptovalute nisu pravno regulisane, tj. ne postoji regulatorno telo, odnosno zakon kojim se reguliše trgovina virtuelnim novcem (u nekim zemljama korišćenje bitkoina je ilegalno i zakonski kažnjivo); bitkoin je prva decentralizovana kriptovaluta

K


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Lažne vesti (engl. Fake news) – lažne, često senzacionalističke informacije koja se šire pod maskom novinskog izveštavanja (Kolinsov rečnik je 2017. godine lažne vesti proglasio za reč godine) (lažne vesti vs. prave vesti)

Lažni identitet na internetu (engl. False identity on the Internet) – slika koju osoba kreira o sebi na internetu, a koja ne odgovara realnosti

Licenca (engl. Licence) – softverska licenca koja korisniku daje pravo na korišćenje nekog softvera; neke licence se dobijaju kupovinom programa, a postoji i licenca „softvera otvorenog koda” koja korisniku daje pravo da menja i distribuira softver

LMS (engl. Learning Management System) – sistem za upravljanje učenjem (npr. Moodle); omogućava čuvanje obrazovnih sadržaja, praćenje napredovanja učenika (ili polaznika kursa), interakciju učenika i nastavnika, ali i samih učenika itd.

L


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

LJ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Mikroblog (engl. Microblog) – blog koji se sastoji od kratkih poruka, slika, video-snimaka; popularni mikro-blog servis je Twitter na kome su poruke (tzv. tvitovi) prvobitno bile ograničene na 140 karaktera, da bi krajem 2017. godine broj karaktera udvostručen za sve jezike, osim za japanski, korejski i kineski

Model preokrenute učionice (engl. Flipped classroom) – model nastave u okviru kojeg se obrada novog gradiva ne odvija u učionici (što je karakteristično za tradicionalnu nastavu), već kod kuće – predavanja nastavnika prate se putem digitalnih uređaja, dok se školski časovi koriste za vežbanje, diskutovanje, istraživanje, učenje kroz saradnju sa drugima...

M


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Napredno pretraživanje (engl. Advanced search) – omogućava preciziranje rezultata pretrage prema zadatim kriterijumima (npr. jezik, tip datoteke, domen itd.) (v. osnovno pretraživanje)

Neutralnost interneta (engl. Net neutrality) – princip po kome pružaoci internet usluga (internet provajderi) tretiraju sve podatke, odnosno sadržaje na internetu jednako ili „neutralno”, što znači da nisu u mogućnosti da blokiraju, uspore ili naplaćuju pristup određenim veb-stranicama ili sadržajima.

Nosiva tehnologija (engl. Wearable technology) – tehnologija koja je ugrađena u odevne predmete ili dodatnu opremu, moderne nosive uređaje za praćenje aktivnosti korisnika kao što su pametni satovi, fitnes trekeri (služe za merenje pulsa, broja koraka, broja utrošenih kalorija itd.)

N


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

NJ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Onlajn identitet ili identitet na internetu (engl. Online identity) – identitet (slika o osobi) koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, aktivnosti korisnika na internetu; može se razlikovati od tzv. oflajn identiteta – identiteta osobe u realnom okruženju

Oruđa za kolaboraciju (engl. Tools for collaboration) – oruđa za zajednički rad, kreiranje digitalnih sadržaja

Osnovno pretraživanje (engl. Bacis searching) – pretraživanje unošenjem ključne reči, odnosno upita u polje za pretragu, bez specifikovanja kriterijuma na osnovu kojih se vrši pretraživanje

Otvoreni obrazovni sadržaji (engl. Open Educational Resources) – obrazovni sadržaji besplatno dostupni na internetu, namenjeni osobama koje žele samostalno da uče

Otvoreni podaci (engl. Open Data) – podaci koji su dostupni korisnicima za besplatnu i ponovnu upotrebu, uz uvažavanje autorskih prava

O


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Pametni telefon (engl. Smartphone)mobilni telefon sa pristupom internetu; drugi tzv. „pametni uređaji” su: pametne sijalice, pametni frižideri, veš-mašine, pametni lični asistenti (npr. Amazon Echo), pametne kuće itd.

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Površinski internet (engl. Surface web) – sadržaji na internetu koji se lako mogu pronaći posredstvom konvencionalnih veb-pretraživača, odnosno sadržaji koji se pojavljuju u rezultatima pretrage

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Pravila ponašanja na internetu (engl. Netiquette) – skup pravila društveno prihvaćenog i poželjnog ponašanja na internetu (v. internet bonton)

Pravo na zaborav (engl. right to be forgotten) – pravo korisnika da traže od veb-pretraživača brisanje ličnih podataka sa interneta ukoliko procene da im je ugrožena privatnost; Evropski sud pravde je omogućio građanima EU da koriste ovo pravo

Prenos uživo (engl. Live Streaming) – prenos sadržaja (audio i video) uživo, od provajdera do krajnjeg korisnika, putem interneta

Privatnost (engl. Privacy) – stepen kontrole koji osoba ima nad pristupom i korišćenjem svojih ličnih podataka na internetu

Profilisanje (engl. Profiling) – svaki oblik automatske obrade ličnih podataka koji ima za cilj procenu i predviđanje radnog učinka, materijalnog stanja, zdravlja, ličnih sklonosti, interesovanja, ponašanja, lokacije ili kretanja osobe

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Računarstvo u oblacima (engl. Cloud Computing)smeštanje ličnih podataka ili aplikacija u tzv. „oblak podataka”, što znači da im se može pristupiti sa bilo kog uređaja i mesta putem interneta

Robotifikacija detinjstva (engl. Robotification of childhood) – sve veće prisustvo tzv. socijalnih robota i igračaka povezanih na internet u odrastanju dece (v. internet igračaka)

Roditeljska kontrola (engl. Parental control) – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta i to tako što će ograničiti vreme koje provode na internetu ili sadržaj kojem mogu da pristupe, postave ili podele putem interneta, kao i aktivnosti deteta na internetu (onemogućavanje četovanja sa nepoznatim osobama, trošenje novca unutar aplikacija itd.)

Roditeljska saglasnost (engl. Parental consent) – saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu; među zemljama članicama EU (u kojima se primenjuje GDPR) trenutno ne postoji konsenzus po pitanju uzrasta ispod kojeg je neophodna roditeljska saglasnost (nalazi se u rasponu od 13 do 16 godina)

R


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Sajber kriminal (engl. Cyber crime) – svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na računarski sistem i mrežu, uključujući nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje informacija preko računarskih sistema i mreža (računarski falsifikati, krađe, tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama, zloupotrebe sistema plaćanja) više informacija: https://sr.wikipedia.org/wiki/Sajber_kriminal

Seksting (engl. Sexting) – slanje ili postavljanje na internet fotografija, poruka ili video-snimaka sa eksplicitnim seksualnim sadržajem

Si-si licence (engl. kreativne javne licence, simbol CC (engl. Creative Commons) koje autorima daju mogućnost da neka prava zadrže, ali i da dozvole drugim autorima da umnožavaju, dele ili menjaju njihova dela pod određenim uslovima; postoji više tipova Si-si licenci

Sigurno pretraživanje (engl. Safe Searching) – vrsta pretraživanja koja pruža mogućnost blokiranja eksplicitnih ili neprikladnih sadržaja na internetu (primenom tehničkih mera zaštite), tj. filtriranja rezultata pretrage

Skem (engl. Scam) – pokušaj prevare korisnika, navođenje na trošenje novca

Socijalne tehnologije (engl. Social Technology) - tzv. veb 2.0 tehnologije koje omogućavaju komunikaciju i saradnju sa drugim korisnicima na internetu

Socijalni robot (engl. Social robot) – robot koji samostalno učestvuje u socijalnoj interakciji sa ljudima (npr. socijalni roboti koji se koriste za brigu o starim osobama, u tretmanu dece sa autizmom itd.)

Spem (engl. Spam) – masivno slanje neželjenih ili zlonamernih poruka na adrese velikog broja primalaca; najčešće se vezuje za imejl, ali se odnosi i na društvene mreže, instant poruke, mobilne telefone; većina imejl servisa poseduje efikasne filtere za spem

Spinovanje (engl. Spinning) – doslovno značenje „zavrteti” priču ili informaciju sa ciljem pridobijanja javnosti; oblik propagande, manipulacija i obmanjivanje zarad ostvarivanja cilja (npr. da se javno mnjenje ubedi protiv ili u korist neke organizacije ili javne ličnosti)

S


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Trol (engl. Troll) – osoba koja ima za cilj da svojim ponašanjem poremeti normalnu komunikaciju u nekoj onlajn zajednici

Trolovanje (engl. Trolling) – oblik uznemiravanja na internetu; postavljanje provokativnih, „zapaljivih”, neautorizovanih komentara na internet forume, blogove, vikije, imejling liste kako bi se namerno isprovocirali emocionalni odgovori i stvorio razdor među učesnicima u komunikaciji, diskreditovale osobe koje drugačije misle, diskusija učinila neproduktivnom...

T


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Ć

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Upit (engl. Query) – zahtev koji se šalje veb-pretraživaču, odnosno unosi u polje za pretragu (npr. ključna reč pomoću koje pretražujemo)

Uslovi korišćenja (engl. Terms of use) – uslovi pod kojima servisi na internetu (npr. pretraživači, društvene mreže) nude svoje usluge korisnicima; korišćenjem usluga, korisnici prihvataju uslove i obavezuju se da će ih poštovati (mada često nisu informisani o kakvim je uslovima reč)

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) – izgradnja znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i drugih oblika učenja na daljinu; trebalo bi imati na umu da učenje na daljinu datira još iz 17. veka i da se ne vezuje samo za digitalnu tehnologiju

U


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Filtriranje (engl. Filtering) – onemogućavanje ili ograničavanje pristupa delu interneta, odnosno određenim sadržajima ili uslugama; koristi se i termin blokiranje pristupa

Fišing (engl. phishing) – doslovno značenje „pecanje lozinki” (engl. fishing for passwords); jedan od načina krađe identiteta kojim se služe hakeri ili sajber kriminalci koji pokušavaju pomoću lažnih, ali često veoma uverljivih imejl ili čet poruka i veb-stranica, da navedu žrtvu da ostavi vredne lične podatke (šifre, pin kodove, brojeve kreditnih kartica) ili da instalira zlonamerni virus na svom uređaju; npr. korisnik dobija fišing imejl koji izgleda kao da je poslat od neke poznate institucije, banke ili socijalne mreže a koji sadrži link ka lažnoj veb-stranici (lažna veb-stranica: http://www.nds.rs/ i prava veb-stranica Narodne banke Srbije: http://www.nbs.rs/)

F


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Haker (engl. Hacker) - osoba koja koristeći propuste u računarskom sistemu ili mreži naovlašćeno pristupa tuđim podacima

Hakovanje (engl. Hacking) - modifikovanje programa, nelegalno ulaženje u tuđe sigurnosne i lične operativne sisteme, protivzakonito korišćenje tuđih informacija

Hiperlink (engl. Hyperlink) – hiperveza, veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili zvučnom zapisu, imejl adresi (jednim klikom na hiperlink dolazi se na željenu poziciju)

Hipertekst (engl. Hypertext) – tekst koji sadrži hiperlinkove

H


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

C

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Četovanje (engl. Cheating) – oblik komunikacije između dva ili više korisnika, putem računara ili nekog drugog digitalnog uređaja (npr. pametnog telefona, tableta), koji se odvija u „realnom vremenu” (korisnici su u isto vreme na mreži); danas je dostupan veliki broj aplikacija za četovanje (npr. Viber, WhatsApp, Skype, Snapchat itd.)

Č


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Š


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Avatar (engl. Avatar) – grafička reprezentacija korisnika, ikonica ili slika koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju (npr. u video-igrici, na internet forumu, ličnom profilu itd.)

Autorsko pravo (engl. Copyright) – pravo autora nekog dela (umetničkog, književnog, naučnog) da zaštiti svoje delo od neovlašćenog korišćenja; simbol © ukazuje da je delo zaštićeno autorskim pravima i da je za njegovo korišćenje (kopiranje, preuzimanje, deljenje) neophodno tražiti odobrenje autora; većina sadržaja na internetu zaštićena je autorskim pravom (v. Ci-si licenca)

Aktivni digitalni tragovi (engl. Active digital footprints) – tragovi koje sami korisnici ostavljaju na internetu prilikom deljenja informacija (ličnih podataka) na veb-stranicama ili sajtovima za socijalno umrežavanje (v. pasivni digitalni tragovi)

Algoritam (engl. Algorithm) - skup pravila ili koraka koje je nužno izvesti prilikom rešavanja nekog problema

Aplikacija ili mobilna aplikacija (engl. App  ili mobile application) – računarski program specijalno dizajniran za rad na mobilnim uređajima kao što su pametni telefoni, tableti, pametni satovi, tzv. „nosiva tehnologija” (v. nosiva tehnologija)

Asistivna tehnologija (engl. Assistive technology) - tehnologija (instrumenti, aparati, sredstva) prilagođena potrebama osoba sa teškoćama različite vrste, sa ciljem prevazilaženja njihovih funkcionalnih ograničenja i poboljšanja kvaliteta života (v. digitalna asistivna tehnologija)

Bitkoin (engl.  Bitcoin, skraćeno BTC) – najpoznatija kriptovaluta, vrsta digitalne valute, nastala 2009. godine; stvaraju je članovi bitkoin mreže, kroz tzv. proces „rudarenja”

Blog (engl. Blog) – doslovno značenje „dnevnik na mreži” (engl. Weblog); javno vođenje dnevnika na veb-stranici, pri čemu se sadržaj uređuje hronološki; platforma za socijalnu razmenu; više informacija o blogu na veb-stranici: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/saradnja/blog (v. vlog, mikroblog i moblog)

Bit (engl. Bit, skraćenica od Binary digit) – doslovno značenje „binarni broj”; najmanja količina informacija

Bloker oglasa (engl. Ad Block) – softver za blokiranje oglasa i reklama na veb-sajtovima, veb-stranicama ili mobilnim aplikacijama, čime se poboljšava iskustvo korisnika prilikom pretraživanja na internetu

Bot (internet bot, veb robot) (engl. Bot) –  skraćeni naziv za softverskog robota koji se integriše na veb-stranicama ponašajući se kao čovek; botovi uključuju elemente veštačke inteligencije, mogu biti „dobronamerni” (npr. tehnička podrška za određeni veb-sajt ili proizvod, botovi u  računarskim igrama koji oponašaju protivnika) i „zlonamerni” (npr. reklamiranje, pravljenje automatskih naloga na nekoj veb-stranici i ostavljanje velikog broja poruka); popularno značenje termina bot: pripadnik političke stranke koji na veb-portalima i/ili sajtovima za društveno umrežavanje ostavlja komentare podrške svojoj stranci/lideru

Veb ili svetska mreža (engl. World Wide Web) – jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih dokumenata (dokumenti koji mogu sadržati tekst, slike i multimedijalne sadržaje, a međusobno su povezani hiperlinkovima); veb se često izjednačava sa internetom, što je pogrešno, jer je veb samo jedan od servisa interneta

Veb 1.0 alati (engl. Web 1.0 tools) – prva faza u razvoju veba koju karakterišu: statične veb-stranice (obično pisane u HTML jeziku), sporo učitavanje stranica, minimalna interakcija između vlasnika i korisnika, korisnici mogu samo da čitaju i pregledaju sadržaje na vebu

Veb 2.0 alati (engl. Web 2.0 tools) – druga generacija veb servisa (tzv. „socijalni veb”) koja je donela značajne promene u načinu korišćenja interneta: korisnicima je omogućeno ne samo čitanje i pregledanje sadržaja na vebu, već i kreiranje, objavljivanje i deljenje sadržaja, interaktivnost, komunikacija i saradnja, umrežavanje. Najpoznatiji veb 2.0 alati su: sajtovi za društveno umrežavanje (npr. Facebook, Twitter), Wiki, blog, alati za komunikaciju, razmenu poruka (npr. Google Hangouts) i fotografija (npr. Flickr) i dr.

Veb 3.0 alati (engl. Web 3.0 tools) – pojam oko kojeg se još uvek debatuje, nema jasno definisano značenje; opisuje se kao razvoj i proširenje veba 2.0 i nova faza u razvoju veba (više informacija na: https://rm.coe.int/internet-literacy-handbook/1680766c85, str. 25)

Vebinar (engl. Webinar – WEB based semINAR)predavanje ili radionica koja se prenosi putem interneta; može se pratiti u realnom vremenu ili kasnije gledati/preuzeti sa interneta

Veb-pretraživač (engl. Web search engine) veb-alat (servis, veb-sajt) koji omogućava pretraživanje informacija na vebu (npr. Google, Yahoo, Bing su veb-pretraživači koji „prate” i beleže aktivnosti korisnika, odnosno pamte njihove ranije pretrage; postoje i veb-pretraživači koji „ne prate” aktivnosti korisnika, npr. Duck Duck Go)

Veb-pregledač (engl. Web browser) – program za čitanje veb-stranica, čitač veba (npr. Firefox, Internet Explorer, Chrome)

Veštačka inteligencija (engl. Artificial intelligence) – računarski programi koji omogućavaju računarima da se „ponašaju” na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim (rešavanje složenih zadataka, učenje, zaključivanje), menjajući čoveka u izvršavanju nerutinskih zadataka

Vizuelni programski jezici (engl. Visual programming languages) – programski jezici u kojima nije potrebno kucati naredbe (kao u tekstualnim programskim jezicima), već je dovoljno složiti blokove naredaba koji su vizuelno predstavljeni (slično kao slagalice ili kocke) i napraviti program; Skreč (engl. Scratch) je jedan od najpoznatijih programskih jezika namenjenih deci (https://scratch.mit.edu/)

Virtuelna realnost (engl. Virtual reality) računarski generisano okruženje ili realnost dizajnirana sa ciljem da simulira fizičko prisustvo osobe u određenom okruženju koje se doživljava kao realno

Virtuelna valuta (engl. Virtual currency) – vrsta digitalne valute, virtuelni novac koji nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisan od strane državnih organa (razlikuje se od elektronskog novca koji je kontrolisan od strane centralne banke)

Vlog (engl. vlog, skraćenica od video blog) – video blog, za razliku od bloga, objave su u video-formatu; u početku, vlogovi su bili popularni na You Tube servisu, a sada se mogu pronaći i na servisima kao što su: Vine, Instagram, Facebook, Pinterest...

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Enkripcija (engl. Encryption) – šifrovanje, proces tokom kojeg se podaci prebacuju u nečitljivu formu (za osobe koje ne poseduju „ključ”), a da bi postali upotrebljivi i razumljivi, enkriptovani podaci moraju se dekodirati kroz tzv. proces dekripcije; enkripcija omogućava zaštitu privatnosti, ali i bavljenje ilegalnim radnjama (kriminalnim, terorističkim)

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Digitalni urođenici (engl. Digital natives) izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim urođenicima podrazumevao generacije koje su rođene nakon pojave digitalne tehnologije i interneta, i kojima je maternji jezik „jezik digitalne tehnologije” (v. digitalni imigranti)

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Digitalno okruženje (engl. Digital environment) – kontekst ili „mesto” omogućeno tehnologijom i digitalnim uređajima

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Digitalni identitet (engl. Digital identity) – identitet osobe u digitalnom okruženju u kojem drugi kreiraju sliku o nama na osnovu sadržaja naših profila na socijalnim mrežama, tekstova, fotografija i video-zapisa koje delimo, naših komentara, „lajkova”, „statusa”, „prijatelja”, grupa u koje smo uključeni, veb-stranica koje posećujemo, aktivnosti koje pratimo i u kojima učestvujemo (v. onlajn identitet)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Administrator (engl. Administrator) − korisnik digitalnog uređaja koji poseduje administratorska ovlašćenja (npr. instaliranje programa i aplikacija, promena postavki, dodavanje novih korisničkih naloga i upravljanje njima; podešavanje roditeljske kontrole vrši se sa administratorskog naloga koji je zaštićen lozinkom)

Automatsko podešavanje privatnosti (engl. Automatic privacy settings) − postavke privatnosti automatski podešene prilikom kupovine uređaja, odnosno instalacije programa, veb-pregledača, otvaranja profila na društvenoj mreži; za bolju zaštitu privatnosti korisnika preporučuje se promena automatski podešenih postavki privatnosti

GDPR (engl. General Data Protection Regulation) – Generalna uredba o zaštiti podataka o ličnosti u Evropskoj Uniji; stupila na snagu u maju 2016. godine, a njena primena počela je 25. maja 2018. godine; ova uredba propisuje nova, stroža pravila za one koji rukuju i obrađuju tuđe podatke, a njena primena odnosi se i na obradu podataka lica iz EU koju vrše kompanije izvan EU

Gruming (engl. Grooming) – kontakt sa decom putem interneta koji uključuje niz predatorski motivisanih postupaka, odnosno pripremnih radnji čiji je cilj uspostavljanje komunikacije i zadobijanje poverenja, a kao krajnji cilj fizički pristup, odnosno seksualna zloupotreba deteta

Dark-veb (engl. Dark Web) – tamni ili mračni internet, šifrovani onlajn sadržaj koji nije indeksiran na konvencionalnim veb-pretraživačima (npr. Google, Yahoo, Bing); mali deo tzv. „dubokog veba” (engl. Deep Web) koji služi za promociju ilegalnih aktivnosti, npr. anonimni forumi, onlajn prodaja droge, razmena fotografija zlostavljanja dece itd. (v. duboki veb)

Digitalni alati (engl. Digital Tools) – alati digitalnih tehnologija; Vebciklopedija je najveći katalog veb-alata na srpskom jeziku: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/

Digitalna asistivna tehnologija (engl. Digital assistive technology) – digitalna tehnologija koja ima funkciju asistivne tehnologije (npr. prilagođene tastature, miševi, monitori, programi za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor itd.) (v. asistivna tehnologija)

Digitalna valuta (engl. Digital currency) – elektronska valuta koja nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisana od strane državnih organa, npr. centralne banke (dve vrste digitalne valute: vurtuelna i kriptovaluta)

Digitalni imigranti (engl. Digital immigrants) – izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim imigrantima podrazumevao generacije rođene pre pojave digitalne tehnologije i interneta (v. digitalni urođenici)

Digitalni jaz (engl. Digital divide) – u izvornom značenju, razlika između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup digitalnoj tehnologiji (digitalni jaz prvog nivoa razlike u pristupu digitalnoj tehnologiji, između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup; digitalni jaz drugog nivoa razlike u digitalnim veštinama; digitalni jaz trećeg nivoa razlike u korišćenju digitalne tehnologije za rešavanje realnih životnih problema)

Digitalna kompetencija (engl. Digital competence) – jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski okvir ključnih kompetencija, 2006), najopštije značenje: pouzdana i kritička upotreba digitalne tehnologije u različitim kontekstima (termin „digitalna pismenost” se često koristi kao sinonim)

Digitalna komunikacija (engl. Digital communication) – komunikacija koja se odvija posredstvom digitalnih uređaja i interneta; može biti: sinhrona – osobe koje komuniciraju prisutne su „u isto vreme” na internetu (npr. četovanje) i asinhrona – „ne u isto vreme” (npr. komunikacija putem imejla)

Digitalno nasilje (engl. Digital violence) – korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese šteta

Digitalni novac ili digitalna valuta (engl. Digital money) – novac koji je dostupan samo u digitalnoj formi; za razliku od tradicionalnog e novca (npr. EUR, USD, DIN.), digitalna valuta nije deo nacionalnog finansijskog sistema, pa stoga nije regulisana od strane državnih organa; dve vrste digitalnog novca: virtuelna i kriptovaluta; više informacija: https://www.diplomacy.edu/sites/default/files/AnIntroductiontoIG_7th%20edition.pdf

Digitalna pismenost (engl. Digital literacy) – set znanja, veština i stavova neophodnih za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalne tehnologije; savremeno značenje termina „pismenost” daleko je složenije u odnosu na tradicionalno shvatanje pismenosti kao veštine čitanja, pisanja, računanja; danas se pismenost izjednačava sa pojmom kompetencija

Digitalna prava (engl. Digital rights) – termin se najčešće koristi u kontekstu opisivanja prava dece u digitalnom okruženju

Digitalna rezilijentnost (engl. Digital Resiliency) – otpornost na potencijalne izazove u digitalnom okruženju; digitalno rezilijentno dete ima veću verovatnoću da ostane bezbedno u digitalnom okruženju, jer je u stanju da prepozna rizike i opasnosti i da adekvatno na njih odgovori (tj. poseduje odgovarajuće strategije i mehanizme prevladavanja digitalnih izazova)

Digitalna reputacija (engl. Digital reputation) – ugled koji osoba ima u digitalnom okruženju, a koji je izgradila svojim ponašanjem u njemu i sadržajima koje postavlja ili deli (o sebi ili drugima) na internetu

Digitalni sadržaj (engl. Digital content) – bilo koji sadržaj u digitalnom formatu (npr. veb-sajtovi, baze podataka, elektronske knjige, video-igre, računarski programi itd.)

Digitalna tehnologija (engl. Digital technology) - sveobuhvatan termin koji uključuje digitalne uređaje kao što su računari, mobilni telefoni, tableti, kao i aktivnosti posredovane digitalnim uređajima (npr. korišćenje interneta, veb-sajtova za socijalno umrežavanje itd.)

Digitalni tragovi (engl. Digital footprints) – tragovi koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta, a kojima oblikujemo sopstvenu digitalnu reputaciju i način na koji nas drugi ljudi opažaju (v. aktivni digitalni tragovi i pasivni digitalni tragovi)

Digitalni uređaj (engl. Digital device) – električni uređaj koji prima, čuva, procesuira ili šalje informacije u digitalnom formatu (npr. pametni telefon, tablet, pametni sat itd.)

Disruptivna tehnologija (engl. Disruptive technology) – tehnologija koja svojom pojavom istiskuje postojeću tehnologiju, revolucionarni proizvod koji stvara novu industriju (npr. personalni računar je zamenio pisaću mašinu i zauvek promenio način na koji komuniciramo i radimo, mobilni telefon je zamenio fiksni telefon)

Distraktori (engl. Distractors) – ometajući faktori, u digitalnom kontekstu nepotrebni i nepoželjni sadržaji na veb-stranici (npr. reklamni sadržaji); veb-pregledači sadrže alate za blokiranje ovakvih sadržaja

Duboki veb (engl. Deep Web) – svi sadržaji na vebu koji zahtevaju određeni vid autentifikacije ili potvrđivanja identiteta (registraciju ili plaćanje) i „skriveni su” od konvencionalnih veb-pretraživača (ne pojavljuju se u rezultatima pretrage), npr. iz bezbednosnih razloga (privatni podaci) ili zbog boljeg korisničkog iskustva

Eksplicitni sadržaji na internetu (engl. Explicit content on the Internet) – nepoželjni sadržaji, npr. eksplicitni seksualni i pornografski sadržaji, nasilni sadržaji na internetu...

Emotikon (engl. Emoticon od emotion – emocija i icon – ikonica) – grafički prikaz ljudskog lica kojim se izražavaju različita osećanja (najpoznatiji je tzv. smajli J)

Zlonamerni softver (engl. malware) – program koji se koristi za namerno ometanje ili vršenje uticaja na računarski sistem (neovlašćeno prikuplja podatke ili pristupa privatnim fajlovima bez znanja ili odobrenja vlasnika)

Identitet na internetu (engl. Identity on the Internet) -  identitet koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, npr. na profile društvenih mreža, lične veb-sajtove (v. pravi identitet i lažni identitet na internetu)

Informaciona pismenost (engl. Information literacy) – skup znanja i veština neophodnih za pronalaženje, čuvanje, organizovanje, kritičko procenjivanje kvaliteta informacija, odnosno za efikasno i etičko korišćenje informacija i primenu u kreiranju novih znanja

Interaktivnost (engl. Interactivity) – vrsta dijaloga koji se odvija između korisnika i digitalnog uređaja, odnosno aplikacije

Interaktivni digitalni uređaji/interaktivni mediji (engl. Interactive digital devices) – digitalni uređaji koji „odgovaraju” na akcije korisnika prezentovanjem sadržaja kao što su tekst, slika, animacija, video, audio

Internet (engl. Internet) – globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža koje koriste internet protokol (TCP/IP) za povezivanje milijardi uređaja širom sveta

Internet bonton (engl. Internet bonton) – kodeks ponašanja, skup pravila ponašanja na internetu koja su slična onima koja važe izvan njega, vezana za odnos prema sebi (ličnim podacima) i drugima; način komunikacije, digitalni pravopis itd. (v. pravila ponašanja na mreži)

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

IP adresa (engl. Internet protocol address, skraćeno IP address) – adresa internet protokola: jedinstvena numerička oznaka koja se dodeljuje svakom uređaju koji je povezan sa internetom, služi da identifikovanje i razlikovanje računara (npr. 192.168.1.1)

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Javno vlasništvo (engl. Public domain) – autorska dela koja nisu zaštićena autorskim pravima (npr. opštepoznati simboli, naslovi, imena, kalendari itd.), već predstavljaju javno dobro i mogu se slobodno koristiti; za ova dela koristi se oznaka

Jedan na jedan marketing ili personalizovani marketing (engl. One-to-one marketing) − strategija marketinga kojom kompanije, na osnovu analize ličnih podataka, posredstvom digitalne tehnologije plasiraju proizvode trenutnim ili potencijalnim kupcima u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama

Kapča (engl. CAPTCHA) – sigurnosna provera kojom se utvrđuje da li je korisnik uređaja čovek ili mašina (zlonamerni virus, spem); od korisnika se zahteva da unese nekoliko slova koja su prikazana na iskrivljenoj slici, što računar nije u stanju da uradi

Klikbejt (engl. Clickbate) – link veb-sajta (klikbejt naslov) dizajniran sa namerom da privuče što veći broj korisnika da posete određenu veb-stranicu ili video, zbog veće čitanosti ili gledanosti; klikbejt naslovi često sadrže reči „šokantno” i „nećete verovati”, a iza njih zapravo ne stoji nikakva ili informacija koja je banalna

Kodiranje (engl. Coding) – pisanje niza instrukcija (izvornih kodova pisanih u programskim jezicima) koje omogućavaju računaru da izvršava različite zadatke, rešava probleme, bude u interakciji sa korisnikom; često se koristi kao sinonim za računarsko programiranje

Kolaboracija (engl. Collaboration) – saradnja u digitalnom okruženju – korišćenje digitalne tehnologije za kolaborativne procese, zajedničko kreiranje sadržaja u digitalnom formatu (npr. Google Drive)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Kolačići trećeg lica (engl. Third-party cookies) – kolačići koji se nalaze na veb-sajtu koji je korisnik posetio, ali ne pripadaju tom, već nekom drugom veb-sajtu (npr. Facebook preko dugmeta Like Page, koje se nalazi na brojnim veb-sajtovima, postavlja na uređaj korisnika svoj kolačić i na taj način prikuplja podatke o korisniku koji je lajkovao Facebook stranicu)

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kopirajt (engl. Copyright) – (v. autorsko pravo)

Krađa identiteta (engl. Identity theft) - nezakonito korišćenje ličnih podataka druge osobe (npr. ime i prezime, korisničko ime i lozinka, fotografije, brojevi bankovnih računa, pin-kodovi itd.) i njihovo korišćenje u cilju prevare (npr. krađa novca sa računa)

Kriptovaluta (engl. Crypto currency) – vrsta digitalne valute, zasnovana na kriptografiji (šifrovanju), što je čini teškom za falsifikovanje; u većini zemalja kriptovalute nisu pravno regulisane, tj. ne postoji regulatorno telo, odnosno zakon kojim se reguliše trgovina virtuelnim novcem (u nekim zemljama korišćenje bitkoina je ilegalno i zakonski kažnjivo); bitkoin je prva decentralizovana kriptovaluta

Kju ar kod (engl. QR code skraćenica od Quick Response) – doslovno značenje brzi odgovor; link koji vodi ka nekoj veb-stranici ili stranici na društvenoj mreži npr. Fejsbuku ili Tviteru; nalazi se na pakovanjima različitih proizvoda, knjigama, štampanim reklamama; za očitavanje ovog koda neophodno je na mobilnim uređajima koji rade na Android operativnom sistemu (npr. mobilni telefon ili tablet) instalirati besplatnu aplikaciju Čitač kju ar koda (QR Code Reader), koja se takođe nalazi i u sklopu nekih aplikacija (npr. Viber)

Lažni identitet na internetu (engl. False identity on the Internet) – slika koju osoba kreira o sebi na internetu, a koja ne odgovara realnosti

Lažne vesti (engl. Fake news) – lažne, često senzacionalističke informacije koja se šire pod maskom novinskog izveštavanja (Kolinsov rečnik je 2017. godine lažne vesti proglasio za reč godine) (lažne vesti vs. prave vesti)

Licenca (engl. Licence) – softverska licenca koja korisniku daje pravo na korišćenje nekog softvera; neke licence se dobijaju kupovinom programa, a postoji i licenca „softvera otvorenog koda” koja korisniku daje pravo da menja i distribuira softver

LMS (engl. Learning Management System) – sistem za upravljanje učenjem (npr. Moodle); omogućava čuvanje obrazovnih sadržaja, praćenje napredovanja učenika (ili polaznika kursa), interakciju učenika i nastavnika, ali i samih učenika itd.

Mikroblog (engl. Microblog) – blog koji se sastoji od kratkih poruka, slika, video-snimaka; popularni mikro-blog servis je Twitter na kome su poruke (tzv. tvitovi) prvobitno bile ograničene na 140 karaktera, da bi krajem 2017. godine broj karaktera udvostručen za sve jezike, osim za japanski, korejski i kineski

Model preokrenute učionice (engl. Flipped classroom) – model nastave u okviru kojeg se obrada novog gradiva ne odvija u učionici (što je karakteristično za tradicionalnu nastavu), već kod kuće – predavanja nastavnika prate se putem digitalnih uređaja, dok se školski časovi koriste za vežbanje, diskutovanje, istraživanje, učenje kroz saradnju sa drugima...

Napredno pretraživanje (engl. Advanced search) – omogućava preciziranje rezultata pretrage prema zadatim kriterijumima (npr. jezik, tip datoteke, domen itd.) (v. osnovno pretraživanje)

Neutralnost interneta (engl. Net neutrality) – princip po kome pružaoci internet usluga (internet provajderi) tretiraju sve podatke, odnosno sadržaje na internetu jednako ili „neutralno”, što znači da nisu u mogućnosti da blokiraju, uspore ili naplaćuju pristup određenim veb-stranicama ili sadržajima.

Nosiva tehnologija (engl. Wearable technology) – tehnologija koja je ugrađena u odevne predmete ili dodatnu opremu, moderne nosive uređaje za praćenje aktivnosti korisnika kao što su pametni satovi, fitnes trekeri (služe za merenje pulsa, broja koraka, broja utrošenih kalorija itd.)

Onlajn identitet ili identitet na internetu (engl. Online identity) – identitet (slika o osobi) koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, aktivnosti korisnika na internetu; može se razlikovati od tzv. oflajn identiteta – identiteta osobe u realnom okruženju

Oruđa za kolaboraciju (engl. Tools for collaboration) – oruđa za zajednički rad, kreiranje digitalnih sadržaja

Osnovno pretraživanje (engl. Bacis searching) – pretraživanje unošenjem ključne reči, odnosno upita u polje za pretragu, bez specifikovanja kriterijuma na osnovu kojih se vrši pretraživanje

Otvoreni obrazovni sadržaji (engl. Open Educational Resources) – obrazovni sadržaji besplatno dostupni na internetu, namenjeni osobama koje žele samostalno da uče

Otvoreni podaci (engl. Open Data) – podaci koji su dostupni korisnicima za besplatnu i ponovnu upotrebu, uz uvažavanje autorskih prava

Pametni telefon (engl. Smartphone)mobilni telefon sa pristupom internetu; drugi tzv. „pametni uređaji” su: pametne sijalice, pametni frižideri, veš-mašine, pametni lični asistenti (npr. Amazon Echo), pametne kuće itd.

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Površinski internet (engl. Surface web) – sadržaji na internetu koji se lako mogu pronaći posredstvom konvencionalnih veb-pretraživača, odnosno sadržaji koji se pojavljuju u rezultatima pretrage

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Pravo na zaborav (engl. right to be forgotten) – pravo korisnika da traže od veb-pretraživača brisanje ličnih podataka sa interneta ukoliko procene da im je ugrožena privatnost; Evropski sud pravde je omogućio građanima EU da koriste ovo pravo

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Pravila ponašanja na internetu (engl. Netiquette) – skup pravila društveno prihvaćenog i poželjnog ponašanja na internetu (v. internet bonton)

Prenos uživo (engl. Live Streaming) – prenos sadržaja (audio i video) uživo, od provajdera do krajnjeg korisnika, putem interneta

Privatnost (engl. Privacy) – stepen kontrole koji osoba ima nad pristupom i korišćenjem svojih ličnih podataka na internetu

Profilisanje (engl. Profiling) – svaki oblik automatske obrade ličnih podataka koji ima za cilj procenu i predviđanje radnog učinka, materijalnog stanja, zdravlja, ličnih sklonosti, interesovanja, ponašanja, lokacije ili kretanja osobe

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Računarstvo u oblacima (engl. Cloud Computing)smeštanje ličnih podataka ili aplikacija u tzv. „oblak podataka”, što znači da im se može pristupiti sa bilo kog uređaja i mesta putem interneta

Robotifikacija detinjstva (engl. Robotification of childhood) – sve veće prisustvo tzv. socijalnih robota i igračaka povezanih na internet u odrastanju dece (v. internet igračaka)

Roditeljska kontrola (engl. Parental control) – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta i to tako što će ograničiti vreme koje provode na internetu ili sadržaj kojem mogu da pristupe, postave ili podele putem interneta, kao i aktivnosti deteta na internetu (onemogućavanje četovanja sa nepoznatim osobama, trošenje novca unutar aplikacija itd.)

Roditeljska saglasnost (engl. Parental consent) – saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu; među zemljama članicama EU (u kojima se primenjuje GDPR) trenutno ne postoji konsenzus po pitanju uzrasta ispod kojeg je neophodna roditeljska saglasnost (nalazi se u rasponu od 13 do 16 godina)

Sajber kriminal (engl. Cyber crime) – svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na računarski sistem i mrežu, uključujući nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje informacija preko računarskih sistema i mreža (računarski falsifikati, krađe, tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama, zloupotrebe sistema plaćanja) više informacija: https://sr.wikipedia.org/wiki/Sajber_kriminal

Seksting (engl. Sexting) – slanje ili postavljanje na internet fotografija, poruka ili video-snimaka sa eksplicitnim seksualnim sadržajem

Sigurno pretraživanje (engl. Safe Searching) – vrsta pretraživanja koja pruža mogućnost blokiranja eksplicitnih ili neprikladnih sadržaja na internetu (primenom tehničkih mera zaštite), tj. filtriranja rezultata pretrage

Si-si licence (engl. kreativne javne licence, simbol CC (engl. Creative Commons) koje autorima daju mogućnost da neka prava zadrže, ali i da dozvole drugim autorima da umnožavaju, dele ili menjaju njihova dela pod određenim uslovima; postoji više tipova Si-si licenci

Socijalni robot (engl. Social robot) – robot koji samostalno učestvuje u socijalnoj interakciji sa ljudima (npr. socijalni roboti koji se koriste za brigu o starim osobama, u tretmanu dece sa autizmom itd.)

Socijalne tehnologije (engl. Social Technology) - tzv. veb 2.0 tehnologije koje omogućavaju komunikaciju i saradnju sa drugim korisnicima na internetu

Spem (engl. Spam) – masivno slanje neželjenih ili zlonamernih poruka na adrese velikog broja primalaca; najčešće se vezuje za imejl, ali se odnosi i na društvene mreže, instant poruke, mobilne telefone; većina imejl servisa poseduje efikasne filtere za spem

Skem (engl. Scam) – pokušaj prevare korisnika, navođenje na trošenje novca

Spinovanje (engl. Spinning) – doslovno značenje „zavrteti” priču ili informaciju sa ciljem pridobijanja javnosti; oblik propagande, manipulacija i obmanjivanje zarad ostvarivanja cilja (npr. da se javno mnjenje ubedi protiv ili u korist neke organizacije ili javne ličnosti)

Trol (engl. Troll) – osoba koja ima za cilj da svojim ponašanjem poremeti normalnu komunikaciju u nekoj onlajn zajednici

Trolovanje (engl. Trolling) – oblik uznemiravanja na internetu; postavljanje provokativnih, „zapaljivih”, neautorizovanih komentara na internet forume, blogove, vikije, imejling liste kako bi se namerno isprovocirali emocionalni odgovori i stvorio razdor među učesnicima u komunikaciji, diskreditovale osobe koje drugačije misle, diskusija učinila neproduktivnom...

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) – izgradnja znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i drugih oblika učenja na daljinu; trebalo bi imati na umu da učenje na daljinu datira još iz 17. veka i da se ne vezuje samo za digitalnu tehnologiju

Upit (engl. Query) – zahtev koji se šalje veb-pretraživaču, odnosno unosi u polje za pretragu (npr. ključna reč pomoću koje pretražujemo)

Uslovi korišćenja (engl. Terms of use) – uslovi pod kojima servisi na internetu (npr. pretraživači, društvene mreže) nude svoje usluge korisnicima; korišćenjem usluga, korisnici prihvataju uslove i obavezuju se da će ih poštovati (mada često nisu informisani o kakvim je uslovima reč)

Fišing (engl. phishing) – doslovno značenje „pecanje lozinki” (engl. fishing for passwords); jedan od načina krađe identiteta kojim se služe hakeri ili sajber kriminalci koji pokušavaju pomoću lažnih, ali često veoma uverljivih imejl ili čet poruka i veb-stranica, da navedu žrtvu da ostavi vredne lične podatke (šifre, pin kodove, brojeve kreditnih kartica) ili da instalira zlonamerni virus na svom uređaju; npr. korisnik dobija fišing imejl koji izgleda kao da je poslat od neke poznate institucije, banke ili socijalne mreže a koji sadrži link ka lažnoj veb-stranici (lažna veb-stranica: http://www.nds.rs/ i prava veb-stranica Narodne banke Srbije: http://www.nbs.rs/)

Filtriranje (engl. Filtering) – onemogućavanje ili ograničavanje pristupa delu interneta, odnosno određenim sadržajima ili uslugama; koristi se i termin blokiranje pristupa

Haker (engl. Hacker) - osoba koja koristeći propuste u računarskom sistemu ili mreži naovlašćeno pristupa tuđim podacima

Hakovanje (engl. Hacking) - modifikovanje programa, nelegalno ulaženje u tuđe sigurnosne i lične operativne sisteme, protivzakonito korišćenje tuđih informacija

Hiperlink (engl. Hyperlink) – hiperveza, veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili zvučnom zapisu, imejl adresi (jednim klikom na hiperlink dolazi se na željenu poziciju)

Hipertekst (engl. Hypertext) – tekst koji sadrži hiperlinkove

Četovanje (engl. Cheating) – oblik komunikacije između dva ili više korisnika, putem računara ili nekog drugog digitalnog uređaja (npr. pametnog telefona, tableta), koji se odvija u „realnom vremenu” (korisnici su u isto vreme na mreži); danas je dostupan veliki broj aplikacija za četovanje (npr. Viber, WhatsApp, Skype, Snapchat itd.)

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Test ovog polja


Go Back

Na Xbox One konzoli za igranje video-igara ova opcija automatski je uključena za decu mlađu od 8 godina.

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Digitalni urođenici (engl. Digital natives) izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim urođenicima podrazumevao generacije koje su rođene nakon pojave digitalne tehnologije i interneta, i kojima je maternji jezik „jezik digitalne tehnologije” (v. digitalni imigranti)