Vreme ispred ekrana – koliko i kako

Vreme ispred ekrana – koliko i kako

Autorka teksta: dr Dobrinka Kuzmanović

Današnja deca svakodnevno provode vreme ispred ekrana „pametnih telefona”, tableta, računara, televizora. Od samog rođenja okružena su digitalnim uređajima, a kako potvrđuju nalazi istraživanja, osim što provode sve više vremena ispred ekrana, počinju i da ih koriste u sve mlađem uzrastu.

Digitalno doba suočilo je roditelje, stručnjake za vaspitanje i obrazovanje dece, kao i naučnu zajednicu sa brojnim pitanjima vezanim za pravilno korišćenje digitalne tehnologije u dečjem uzrastu. Najvažnija među njima jesu:

1. Koliko vremena dnevno dete može da koristi digitalne uređaje, a da to ne utiče negativno na njegov psihofizički razvoj, zdravlje i opštu dobrobit?
2. Šta je kvalitetno provedeno vreme ispred ekrana?

Ako ste već tragali za odgovorom na ova ili slična pitanja (npr. na Guglu), verovatno ste se suočili sa protivrečnim, ostrašćenim ili preterano negativnim shvatanjima o uticaju digitalne tehnologije na ponašanje i razvoj dece. Mogli ste i da zaključite da je „vreme ispred ekrana” (engl. screen time) jedna od najvećih briga savremenog čoveka, kao i to da je tehnologija „glavni krivac” za nedostatak odgovarajućih socijalnih veština kod dece, usporen razvoj ne samo govora, već i mozga, nezainteresovanost za čitanje klasičnih knjiga i tradicionalne igre sa vršnjacima, gojaznost, depresivnost itd.

Ipak, trebalo bi imati na umu da tzv. „moralna panika” u vezi sa negativnim aspektima korišćenja digitalne tehnologije nije nova, niti vezana isključivo za ovu tehnologiju. Slična „panika” vladala je 60-ih godina 20. veka, nakon pojave televizije.

Dok stručnjaci upućuju protestna pisma vladama i medijima jer smatraju da vreme ispred ekrana sve više „urušava zdravlje dece” i „truje njihovo detinjstvo”, naučnici tvrde da ne postoje pouzdani naučni dokazi koji govore u prilog tvrdnji da su ekrani digitalnih uređaja sami po sebi štetni (npr. Sonja Livingston, ugledna profesorka socijalne psihologije na Londonskoj školi ekonomije, jedan od pokretača bloga Roditeljstvo za digitalnu budućnost, koji sadrži dosta korisnih sadržaja na ovu temu).

Digitalna tehnologija razvija se takvom brzinom da naučna istraživanja ne mogu da idu u korak sa sve bržim tehnološkim razvojem. Većina istraživanja odnosi se na vreme provedeno ispred televizijskog ekrana, pa je postojeće nalaze o uticaju tehnologije na dečji razvoj nužno preispitati u kontekstu novih, interaktivnih medija.

Dakle, ukoliko očekujete da u ovom tekstu dobijete „recept”, ili jednostavan odgovor zasnovan na pouzdanim empirijskim nalazima, razočaraće vas činjenica da današnja nauka nema  odgovor na pitanja postavljena u naslovu teksta. Umesto toga, nudimo vam smernice koje ćete moći da prilagođavate svom porodičnom kontekstu i individualnim karakteristikama vaše dece.

 Koliko vremena ispred ekrana je previše za dete?

Koliko vremena dnevno dete može da provede ispred ekrana a da to ne  naškodi njegovom razvoju zavisi od više faktora:

• uzrasta deteta
• vrste aktivnosti na digitalnim uređajima (npr. da li igra video-igre, gleda video-snimke koji nisu primereni njegovom uzrastu, ili uči strani jezik, da svira na gitari
• načina korišćenja (npr. da li dete samostalno radi nešto na digitalnom uređaju ili uz prisustvo odrasle osobe koja posreduje u njegovim aktivnostima)
• psihofizičkog stanja (da li je dete u toku dana fizički aktivno, odmorno i raspoloženo ili je neraspoloženo, rasejano, uznemireno, žali se na tegobe poput glavobolje, umornih očiju…)
• interesovanja deteta (da li je aktivnost na digitalnom uređaju izbor deteta, u skladu sa njegovim sposobnostima, osobinama ličnosti)
• konteksta u kojem se digitalni uređaji koriste (npr. da li se koriste tokom obroka, pred spavanje, da li deca zauzimaju pravilan telesni položaj dok sede ispred ekrana)
• vrste digitalnog uređaja, odnosno mogućnosti koje on pruža deci (npr. sedenje ispred televizijskog ekrana stavlja dete u pasivnu, „konzumentsku” poziciju, dok mu interaktivni digitalni uređaji, kao što su npr. tablet, računar ili konzola za igranje igrica, pružaju mogućnost da bude mentalno i fizički aktivno, da kreira sadržaje i razmenjuje ih sa vršnjacima itd.)

Čak i kada bi stručnjaci bili međusobno saglasni u vezi sa optimalnim vremenom ispred ekrana, i dalje bi ostale otvorene neke  dileme:

• Da li roditelj ili druga osoba koja se stara o detetu može da ima potpunu kontrolu nad količinom vremena koje dete provede ispred ekrana u toku jednog dana, s obzirom na činjenicu da su digitalni uređaji proželi gotovo sve aspekte svakodnevnog života?
• Šta se podrazumeva pod „vremenom provedenim ispred ekrana”? Da li je to isključivo vreme za zabavu, igru, komunikaciju ili i vreme za učenje posredstvom digitalne tehnologije (kod kuće i/ili u predškolskoj ustanovi/školi)?
• Da li se u vreme ispred ekrana računa i ono vreme kada je dete fizički aktivno ispred ekrana (sve su popularnije igrice koje to omogućuju deci, tzv. „proširena realnost” )?

 Mišljenja stručnjaka o vremenu ispred ekrana

Američka akademija pedijatara (AAP) objavila je prve smernice za korišćenje ekrana u dečjem uzrastu još 1999. godine, kada je digitalna tehnologija u znatno manjoj meri nego danas bila dostupna deci. Prema ovim smernicama, deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da provode vreme ispred ekrana, dok deca starija od dve godine ne bi trebalo do provode više od 2 sata dnevno ispred ekrana.

Nakon skoro dve decenije od prvih smernica, AAP je 2016. godine objavila revidirane smernice, prilagođene zahtevima modernog načina života i sve većoj upotrebi digitalnih uređaja.

Prema novim smernicama:

1. Deca mlađa od 18 meseci ne bi trebalo da provode vreme ispred ekrana (televizora, mobilnog telefona, tableta, računara). U ovom uzrastu prihvatljivo je učešće dece u razgovorima odraslih putem video-četa, pri čemu se podrazumeva da odrasli tokom razgovora komunikaciju prilagode detetu. Ukoliko roditelji dece uzrasta od 1,5 do 2 godine žele da uvedu digitalne medije, moraju odabrati veoma kvalitetne sadržaje i pomoći deci da ih razumeju.
2. Deca uzrasta između 2 i 5 godina ne bi trebalo da koriste digitalne uređaje više od jednog sata dnevno, kvalitetno osmišljenog vremena (što podrazumeva edukativne i uzrasno primerene sadržaje i aktivnosti), uz aktivno posredovanje odraslih.
3. Za decu uzrasta od 6 i više godina potrebno je sačiniti individualni plan korišćenja digitalnih uređaja i interneta koji će osigurati da vreme ispred ekrana ne zameni socijalne, kognitivne i fizičke aktivnosti koje su važne za dečji razvoj (san, igru, sport, komunikaciju sa članovima porodice i prijateljima).

Napomenimo da u Evropi ne postoje konkretne smernice o optimalnom korišćenju digitalnih uređaja u dečjem uzrastu.

 Pokazatelji prekomernog korišćenja digitalnih uređaja kod dece

Detinjstvo je osetljiv period u razvoju čoveka, jer je praćeno brojnim promenama u različitim aspektima funkcionisanja: socijalnom, biološkom, fizičkom, intelektualnom, emocionalnom. Za normalan psihofizički razvoj dece svih uzrasta neophodni su svakodnevna fizička aktivnost (najmanje 60 minuta dnevno) i kvalitetan san (između 8 i 12 sati dnevno, u zavisnosti od uzrasta).

Kroz fizičku aktivnost deca istražuju i upoznaju svet oko sebe, „eksperimentišu”, uče i stiču nova iskustva. Motorički i kognitivni (intelektualni) razvoj tesno su povezani. Za optimalan psihofizički razvoj neophodno je obezbediti uslove za praktično istraživanje, kroz koje će deca steći brojna i raznolika čulna i motorička iskustva, u direktnom kontaktu sa fizičkim objektima i bliskim osobama.

Kada se govori o prekomernom korišćenju ekrana, po pravilu se ono dovodi u vezu sa tzv. sedelačkim ponašanjem (ponašanje koje ne iziskuje fizičku aktivnost i trošenje fizičke energije).

Sedelačko ponašanje može se svrstati u dve grupe:

• Produktivno: čitanje, slušanje priča ili razgledanje slikovnica; tzv. tiha igra: crtanje, slaganje pazli, kreativne aktivnosti (npr. igre sa plastelinom, kockama, izrada predmeta od različitih materijala); spavanje, i
• Neproduktivno: gledanje TV-a u cilju razonode; igranje video-igara (ne svih, zavisi od vrste igre, igranje edukativnih igara smatra se produktivnom aktivnošću); sedenje u fiksiranom položaju tokom dužeg vremena (u automobilu, na visokoj stolici, u dečjim kolicima).

Nedostatak sna često se dovodi u vezu sa prekomernim korišćenjem digitalnih uređaja, kao i sa njihovim korišćenjem pre spavanja. Ekrani digitalnih uređaja utiču na naš san tako što smanjuju nivo melatonina, stimulišu naš mozak i periodično ometaju san. Kao prvo, plavo svetlo koje emituju ekrani digitalnih uređaja smanjuje proizvodnju melatonina, hormona koji nam pomaže da zaspimo, pa samim tim na neprirodan način remeti ciklus spavanja. Vizuelni i zvučni sadržaji (pogotovu oni koji podstiču na razmišljanje ili provociraju negativne emocije, uzbuđuju ili razdražuju dete) stimulišu mozak i „drže” ga u budnom stanju. Svi elektronski uređaji emituju svetlo koje može da ometa san, čak i kada je uređaj isključen (npr. lampica na dugmetu za uključivanje i isključivanje monitora). Zvučna upozorenja i notifikacije takođe negativno utiču na kvalitet sna. Pogledajte ovde kako tehnologija utiče na san i zašto se  upotreba digitalnih uređaja ne preporučuje u spavaćoj sobi, odnosno u vreme pred spavanje.

 Da li imate razloga za brigu?

Ukoliko možete da se složite sa većinom dole navedenih pokazatelja, moguće je da vaše dete provodi previše vremena u korišćenju digitalnih uređaja/interneta:

1. Često se žali na glavobolju, bolove u vratu, leđima, zamagljen vid
2. Ima teškoće sa uspavljivanjem, ne spava dovoljno, umorno je ili pospano
3. Dešava mu se da zaboravi da jede ili da „preskače” obroke dok je obuzeto aktivnostima ispred ekrana
4. Opsednuto je aktivnostima na internetu, misli samo o tome, jedva čeka da uzme ekran u ruke
5. Ima probleme sa pažnjom, ne može da se fokusira na jednu stvar
6. Neuobičajeno je emocionalno ili razdražljivo
7. Najvećim delom komunicira putem interneta i zanemaruje socijalne kontakte sa porodicom i vršnjacima izvan interneta
8. Manje je uspešno u školskim aktivnostima od kada provodi vreme u aktivnostima na digitalnim uređajima/internetu
9. Zanemaruje interesovanja i hobije izvan interneta, sportske aktivnosti
10. Internet koristi isključivo za zabavu, nikada za učenje, pronalaženje informacija, kreiranje sadržaja i sl.
11. Digitalni uređaj mu se često pregreje ili se sam isključi posle dužeg korišćenja

 Šta je kvalitetno provedeno vreme ispred ekrana?

Po mišljenju stručnjaka, kvalitet vremena koje dete provede u korišćenju digitalnih uređaja važniji je od količine vremena.  Bitno je šta dete radi na digitalnim uređajima, da li je mentalno aktivno, kakvim sadržajima pristupa (namenjenim deci ili odraslima), da li koristi aplikacije dizajnirane u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama, da li mu roditelji/odrasli pružaju prilagođenu pomoć i podršku.

Kvalitetno provedeno vreme ispred ekrana podrazumeva sledeće:

1. Dete koristi digitalne uređaje zajedno sa roditeljima/odraslima koji usmeravaju njegove aktivnosti, pomažu mu da razume ono što gleda/radi i da to poveže i primeni u svakodnevnom životu, motivišu ga da istraje u izazovnim aktivnostima, daju povratnu informaciju o ispravnosti onoga što radi
2. Aktivnosti na digitalnim uređajima primerene su uzrastu deteta, odnosno njegovim intelektualnim i emocionalnim potrebama i razvojno su podsticajne
3. Odrasli vode računa o tome šta dete radi na digitalnim uređajima i sa kojim ciljem: da li iz toga može nešto da nauči, razvije kreativnost, maštu, mišljenje itd.
4. Aplikacije su tehnički dobro dizajnirane, bez previše informacija koje se brzo smenjuju, prilagođene sposobnostima deteta za prijem informacija
5. Dete ima pristup sadržajima sa specifičnim obrazovnim ciljevima
6. Prilikom korišćenja digitalnih uređaja/interneta, dete nema pristup komercijalnim sadržajima (oglasima) i linkovima koji vode ka neprimerenim sadržajima
7. Prilikom korišćenja digitalnih uređaja/interneta dete nema pristup sadržajima koji promovišu agresiju, nasilje, bilo koji oblik predrasuda ili diskriminacije

 Kako odrasli mogu da upravljaju detetovim vremenom ispred ekrana?

Uloga roditelja/odraslih ključna je za razvoj zdravih navika u korišćenju digitalne tehnologije kod dece. Bez obzira na promenu konteksta u kome odrastaju današnja deca, tzv. digitalni urođenici , roditeljska uloga nije se promenila.

Od roditelja se očekuje da upravljaju detetovim vremenom ispred ekrana, odnosno da pravila koja primenjuju van digitalnog okruženja primene i u njemu: uključeni su u aktivnosti dece, postavljaju granice, znaju šta i zašto rade na digitalnim uređajima i dobri su modeli ponašanja svojoj deci.