Kolaž tema

Image Title

Pod kojim uslovima digitalna tehnologija predstavlja oruđe za učenje?

Digitalna tehnologija može da ima ulogu oruđa za učenje ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

  • Dete je MENTALNO aktivno tokom korišćenja tehnologije.

Interaktivni uređaji poput tableta podstiču na aktivnost više nego tradicionalni mediji, npr. televizija ili štampana knjiga. Ali, veoma je važno zapaziti o kojoj vrsti aktivnosti je reč u svakom konkretnom slučaju! Kliktanjem, prevlačenjem i spuštanjem ikonica na ekranu mobilnog uređaja, dete aktivira svoj prst, ali ne nužno i svoj mozak! Učenje se dešava samo onda kada je dete mentalno angažovano, kada ga aktivnosti posredovane digitalnim uređajima podstiču da misli, povezuje nove informacije sa ranije stečenim znanjima, poredi, uviđa sličnosti i razlike itd. (Zosh et al., 2016).

  • Dete je USMERENO NA ZADATAK i NEMA OMETAJUĆIH FAKTORA u digitalnom okruženju.

Šta sve može da ometa učenje deteta u digitalnom okruženju? Kao prvo, prevelika količina informacija (tekst, slikovni, audio i video sadržaj) koju dete ne može da obradi, način na koji su informacije izložene, različiti zvučni i vizuelni signali, hiperlink (koji mogu da zbune i dezorijentišu dete), ali i različiti reklamni materijali koji „iskaču” na ekranu tokom različitih aktivnosti na internetu. Sama priroda digitalnih medija je takva da sadrže ometajuće faktore, međutim, kada je reč o sadržajima namenjenim deci, oni bi trebalo da budu svedeni na najmanju moguću meru.

  • Sadržaj u digitalnom formatu je SMISLEN za dete.

Sve što dete radi posredstvom digitalnih uređaja, sadržaji sa kojima se susreće, trebalo bi da bude povezano sa njegovim svakodnevnim aktivnostima, iskustvima, interesovanjima i primereno njegovim razvojnim potrebama.

  • Digitalna tehnologija podstiče SOCIJALNU INTERAKCIJU.

Iako kreatori digitalnih alata čine sve da ih učine što jednostavnijim, intuitivnijim i više prilagođenim za samostalno korišćenje u što ranijem uzrastu, trebalo bi imati na umu da brojna istraživanja pokazuju da socijalna interakcija podržava i olakšava učenje.

  • Digitalna tehnologija omogućava ISTRAŽIVANJE DETETA VOĐENO OD STRANE ODRASLE OSOBE.

Tokom učenja u digitalnom okruženju, dete bi trebalo da ima slobodu da istražuje, otkriva svet oko sebe, vlastita interesovanja i načine učenja, da se igra. Uloga odraslih nije da detetu nude gotova rešenja, već da mu ostave prostor za samostalno istraživanje. Rezultati istraživanja pokazuju da je učenje najefikasnije upravo onda kada su detetove istraživačke aktivnosti vođene od strane iskusnijih partnera, odnosno kada je ono uključeno u zajedničku aktivnost sa odraslima.

https://www.commonsensemedia.org/learning-with-technology

Kako odrasli mogu da posreduju u detetovom bezbednom i konstruktivnom korišćenju interneta?

  1. Izbor odgovarajućih digitalnih sadržaja i veb-alata

  • Birajte kvalitetne digitalne sadržaje (video-igrice, crtane filmove, aplikacije , veb-sajtove i veb-alate ) koji su namenjeni deci (npr. YouTube Kids, veb-pretraživač za decu Kiddle, profil na Guglu za decu mlađu od 13 godina itd.)
  • Pre nego što (vi i/ili vaše dete) preuzmete neku aplikaciju ili igricu sa interneta, proverite da li je ona primerena uzrastu deteta (obratite pažnju na uzrasna ograničenja koja su obično jasno naznačena), pročitajte komentare i iskustva drugih korisnika…
  • Testirajte aplikacije, pregledajte digitalne sadržaje pre nego što dete počne da ih koristi, proverite o čemu se tačno radi (nažalost, nekada se i među internet sadržajima koji su namenjeni deci mogu pronaći i oni koji im nisu primereni).
  • Birajte edukativne sadržaje koji podstiču dečji intelektualni, socijalno-emocionalni, jezički razvoj (igru, logiku, maštu, kreativnost, imaginaciju), ali i fizički (motoriku, koordinaciju pokreta)…
  • Kako pokazuju neuro-naučna istraživanja, dvosmerna komunikacija sa detetom (kada odrasli postavlja pitanja a dete odgovara i obratno) ima ključnu ulogu u ranom jezičkom razvoju. Pasivno korišćenje tehnologije ne podstiče jezički razvoj dece.
  • Podstičite decu da koriste veb-alate za kreiranje sadržaja na internetu (samostalno ili u saradnji sa drugima), umesto da budu pasivni primaoci njegovih informacija.
  1. Kvalitetna komunikacija i učešće u dečjim aktivnostima na internetu

  • Razgovarajte sa decom o tome šta im se sviđa, a šta ne u vezi sa korišćenjem interneta i digitalnih oruđa i zašto.
  • Posredujte u svim aktivnostima dece na internetu. Kada je reč o deci mlađeg (predškolskog) uzrasta, NE preporučuje se samostalno korišćenje digitalnih uređaja (nakon odgledanog crtanog filma, isključite uređaj i razgovarajte sa detetom o tome što ste gledali, proverite kako je to dete razumelo, postavljajte mu pitanja koja podstiču na razmišljanje i kreativnost…).
  • Razgovarajte sa decom o rizicima vezanim za korišćenje interneta i o konkretnim koracima koje je potrebno preduzeti…
  • Dozvolite deci da pogreše, neka greške budu prilike za učenje, umesto za kažnjavanje…
  • Ohrabrujte decu da vam se obrate za pomoć u svakoj situaciji kada se osete nesigurno, uplašeno, uznemireno…
  1. Primena tehničkih mera zaštite

  • Koristite tehničke mere zaštite, pogotovu kada je reč o deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta: roditeljska kontrola (eng. parental control), softveri za blokiranje neželjenih sadržaja, filteri za bezbednu pretragu, jake lozinke…(videti linkove u okviru: Tehničke mere zaštite).
  • Tehničke mere zaštite smanjiće verovatnoću da dete bude izloženo neprimerenim sadržajima ili da uradi nešto nepoželjno (npr. da potroši novac dok igra video igricu). Ipak, trebalo bi imati na umu da ove mere ne obezbeđuju potpunu zaštitu, i da ih je najbolje kombinovati sa drugim vidovima roditeljske podrške bezbednom korišćenju interneta!
  • Imajte na umu činjenicu da preterana roditeljska kontrola i zaštita, i kada je reč o korišćenju digitalnih uređaja, negativno doprinosi dečjem razvoju, jer odmaže detetu da izgradi sopstvene kapacitete za samokontrolu i izraste u osobu odgovornu za sopstveno ponašanje. Zato je važno kod deteta razviti svest o potencijalnim rizicima i podržati ga da samo upravlja svojim vremenom i aktivnostima na internetu.
  1. Pravilno korišćenje digitalnih uređaja i interneta

  • Kreirajte porodične dogovore (planove) o korišćenju digitalnih uređaja koji će važiti kako za decu, tako i za roditelje (npr. da se mobilni uređaji ne koriste tokom obroka, dan bez interneta).
  • Uspostavite jasna pravila i očekivanja u vezi sa korišćenjem digitalnih uređaja i interneta: koliko vremena, u kojim aktivnostima, kada i u koje vreme (npr. bez digitalnih uređaja 1 sat pre odlaska na spavanje).
  • Prilikom definisanja pravila, poštujte detetovu individualnost (lične karakteristike i potrebe), pravila definišite zajednički, jer to povećava detetovu spremnost za poštovanje onih u čijem je donošenju samo učestvovalo.
  • Pre nego što uspostavite pravila, zapitajte se da li ste sami spremni da ih dosledno primenjujete, budite realni.
  • Nemojte davati deci digitalne uređaje da biste tako oslobodili vreme za sopstvene aktivnosti.
  • Digitalne uređaje i internet nemojte koristiti kao nagradu i/ili kaznu za dete (npr. ako uradi domaći zadatak, moći će da igra igricu).
  • Izbegavajte korišćenje digitalnih uređaja kao jedini način da umirite dete (npr. kod lekara, tokom putovanja i sl.)
  • Osmislite porodične aktivnosti koje ne uključuju korišćenje digitalne tehnologije (npr. igrajte se sa decom onih igara kojih ste se vi igrali u njihovom uzrastu).
  • Iskustva na internetu povežite sa dečjim iskustvima izvan interneta (npr. koristite video-igrice kako biste decu naučili upornosti, suočavanju sa izazovima, učenju iz vlastitih grešaka, prihvatanju poraza…)
  • Koristite internet zajedno sa decom kako biste istraživali i saznavali, rešavali praktične probleme (npr. pronalaženje informacija o mestima koja želite da posetite, kupovina), a ne samo za zabavu.
  • I kada je reč o korišćenju digitalnih uređaja i interneta, budite pozitivan model ponašanja deca mnogo više nauče posmatranjem ponašanja odraslih nego direktnim podučavanjem (kada im govorite šta je dobro, a šta ne).
Učite decu:

– da se uvek obrate svojim roditeljima ili nekoj drugoj odrasloj osobi u koju imaju poverenja ukoliko se susretnu sa neprijatnim sadržajem na internetu, ili ukoliko im neko preti ili ih zlostavlja putem interneta;

 da se prema deci i odraslima koje sreću na internetu ophode u skladu sa pravilima lepog ponašanja.

Porodična pravila

Ova ček lista ima za cilj da Vam pomogne da razmislite i dogovorite se sa članovima porodice (svi koji žive zajedno) kako i kada ćete koristiti medije i digitalnu tehnologiju u vašoj porodici. Pomoći će vam da jasno postavite granice, razgovarate o korišćenju digitalne tehnologije i dogovorite se o pravilima sa decom i ostalim ukućanima u vezi sa upotrebom uređaja koji imaju ekran.

Dogovorena pravila važe za sve članove porodice koji žive zajedno – decu, bake, deke… i Vas!

GDE I KADA NE KORISTIMO UREĐAJE SA EKRANOM

Roditelji jasno iskazuju svoja očekivanja i postavljaju granice

U prazno polje ispod upisati  ili 

Soba u kojoj se spava

 

Kuhinja ili trpezarija

 

SITUACIJE U KOJIMA NE KORISTIMO UREĐAJE KOJI IMAJU EKRAN

Roditelji jasno iskazuju svoja očekivanja i postavljaju granice

Dok se vozimo kolima, osim ako se radi o nekom dugom putovanju.

 

Za vreme porodičnih okupljanja i drugih situacija kada su članovi porodice zajedno, npr. razne proslave, put do vrtića ili škole.

 

Za vreme ručka i večere.

 

Jedan sat pre spavanja.

 

Kada je dete u kolicima ili dubku.

 

Kada se prelazi ulica.

 

Kada se radi domaći zadatak ili drugi zadatak za školu.

 

U školi (i dete i odrasli).

 

ZABAVA I ZAJEDNIČKO VREME

Postavite granice i iskažite jasna očekivanja

NE igraj video-igrice ako je to u suprotnosti sa porodičnim pravilima, bilo kod naše kuće ili kod nekog drugog.

 

NE preuzimaj aplikacije, filmove, igrice bez dozvole roditelja ili pitanja da li je to odgovarajuće za tvoje godine.

 

NE posećujte internet sajtove ili video-sajtove bez odobrenja.

 

Koristi aplikacije ili igrice u kojima možeš nešto da napraviš.

 

Ograničite gledanje emisije sa brzim promenama slika ili aplikacije sa puno zvona i zvižduka.

 

Koristi video-čet sa rođacima i prijateljima.

 

Koristi aplikacije za učenje.

 

Biraj aplikacije koje su kreativne, obrazovne, promovišu zdravlje i brigu o drugima (pokazati detetu iz kojih kategorija može da bira aplikacije).

 

Gledaj emisije koje odgovaraju tvom uzrastu i u kojima možeš nešto da saznaš.

 

Igraj igrice, gledaj emisije i druge sadržaje u društvu sa odraslima, razgovarajte o njima.

 

RAVNOTEŽA IZMEĐU VREMENA NA INTERENTU I BEZ NJEGA

Ako je dete mlađeg uzrasta, dogovorite se sa njim da smanjite vreme na internetu kako biste zajedno mogli da:

Tražite knjige, idete u biblioteku.

 

Igrate se napolju.

 

Igrate se prerušavanja i izmišljanja.

 

Igrate se sa prijateljima.

 

Igrate se kockama i pazlama.

 

Provodite vreme zajedno.

 

Nešto drugo što je detetu interesantno i zabavno.

 

Ako je dete starijeg uzrasta, dogovorite sa detetom da smanjite vreme na internetu kako biste zajedno, ili ono samo, mogli da se bavite:

Čitanjem.

 

Druženjem sa prijateljima.

 

Hobijima.

 

Igrom napolju.

 

Igrom raznih igara na tabli sa drugarima ili Vama (npr. „Čoveče, ne ljuti se“, „Monopol“).

 

Pravljenjem nečega prema izboru i interesovanjima.

 

Timskim sportom u okviru nekog kluba ili da postane deo folklorne grupe.

 

Nešto drugo, prema interesovanjima deteta.

 

PRISTOJNO PONAŠANJE

Postavite granice i iskažite jasna očekivanja

Dok sa nekim razgovaramo ili tokom obroka, pametni telefon odložimo. Ne gledamo u telefon, niti šaljemo poruke.

 

Ako hitno moramo da se javimo, prvo kažemo: „Izvinite“ sagovorniku ili osobama sa kojima smo, pa se onda javimo.

 

Ne stavljamo telefon na sto tokom obroka. 

 

INTERNET GRAĐANI

Učite dete da treba da zaštiti sebe i druge od nepristojnog i nasilnog ponašanja putem interneta i da treba da:

Kaže roditeljima ili nekom drugom odraslom kome veruje kada dobija poruke ili fotografije zbog kojih se oseća nelagodno.

 

Nikad ne prosleđuje nečiju poruku ili fotografiju bez saglasnosti te osobe.

 

Se ponaša pristojno i nikoga namerno ne povređuje na internetu. 

 

Kaže roditeljima ili nekom drugom odraslom kome veruje ako dete ili neki njegovi/njeni vršnjaci, dobijaju poruke ili fotografije koje su sa namerom da maltretiraju, ponize, u kojima se preti ili se prema detetu loše postupa preko interneta.

 

BEZBEDNO PONAŠANJE

Postavite granice i iskažite jasna očekivanja

NE davati lične informacije preko interneta.

 

NE deliti svoje fotografije putem interneta.

 

NE prihvatati zahtev za prijateljstvo, ne četovati ili igrati internet igrice sa nekim bez dozvole roditelja.

 

Zajedno sa detetom pregledati podešavanje privatnosti na svim sajtovima koje koristi dete.

 

U saobraćaju ne koristiti telefon, a dete učite da, dok prelazi ulicu, gleda desno i levo i ne koristi telefon.

 

Preuzeto i modifikovano, izvor:

https://www.healthychildren.org/English/media/Pages/default.aspx#home

Razmotrite zajedno sa decom…

Interesujte se i razgovarajte u prisustvu dece ili direktno sa njima o sledećim pitanjima:

  • Šta su i kako čuvamo naše lične podatke kada koristimo internet?
  • Kakve fotografije postavljamo o sebi i drugima i zašto je to važno? Kada, ko i kako može da postavlja fotografije i video-snimke na internet?
  • Da li oni koji koriste imejl:

       – Imaju jake lozinke, na primer, velika slova, simboli, 10 znakova, itd?

       – Da li svi imamo korisnička imena koja ne otkrivaju naše puno ime?

       – Da li nam treba porodična adresa e-pošte?

       – Da li treba otvarati linkove od ljudi koje ne znamo?

  • O čemu sve vodimo računa kada preuzimamo datoteke, igre ili aplikacije?
  • Kakve veb-stranice su u redu za upotrebu, a kakve treba izbegavati i zašto?
  • Da li i kada koristimo glasovne kontrole ili pretraživanja?
  • Zašto je neka onlajn igrica ili aplikacija dobra (razgovor o komentarima i ocenama koje su dobile od korisnika)?
  • Komunikaciji i igranju onlajn igrica sa ljudima koje ne poznajemo?
  • Onlajn prijateljima i da li možemo da im verujemo?
  • Kako se ponaša dobar drug/drugarica na internetu?
  • Sa kim ćemo razgovarati ako se osećamo neprijatno zbog nečega što smo videli ili čuli na internetu, pametnom telefonu ili uređaju za igranje?
  • Šta treba da se uradi ako neko primi uznemirujući ili nasilnu poruku?

Deca kojoj je potrebna dodatna podrška - mogućnosti koje digitalna tehnologija pruža

Digitalna tehnologija može znatno da unapredi kvalitet života dece kojoj je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju.

Sintagma deca kojoj je potrebna dodatna podrška odnosi se na dve grupe dece: decu sa teškoćama u razvoju i darovitu decu (koja zbog natprosečnih sposobnosti takođe zahtevaju poseban pristup).

Grupa dece sa teškoćama veoma je heterogena i može da uključuje decu koja imaju teške višestruke smetnje, ali i decu sa lakšim teškoćama u učenju, fizičkim smetnjama, decu kojoj je potrebna podrška u komunikaciji (zbog vizuelnih i slušnih smetnji).

Na internetu su dostupni i mogu se besplatno preuzeti brojni digitalni alati koji olakšavaju učenje deci sa teškoćama u učenju i razvoju poznati pod nazivom  Digitalna asistivna tehnologija .

Osim toga, postoje i brojne aplikacije i veb-sajtovi koncipirani sa ciljem pružanja personalizovane podrške (u skladu sa uzrastom i tipom problema) deci koja imaju sledeće teškoće:

  1. Teškoće u čitanju, pisanju, razumevanju (disleksija, disgrafija)
  2. Teškoće u matematici (diskalkulija)
  3. Teškoće u govornom razvoju
  4. Nedostatak socijalnih veština
  5. Nedostatak veština organizacije, planiranja, samokontrole
  6. Problemi sa pažnjom, hiperaktivnošću (ADHD)
  7. Problemi u motoričkom razvoju
  8. Poremećaji iz spektra autizma

https://www.understood.org/en

https://www.commonsensemedia.org/special-needs

Za one koji žele da saznaju više - linkovi:

Prava deteta u digitalnom dobu

  • Da li prava deteta važe u digitalnom svetu? Prava deteta propisana Konvencijom o pravima deteta, odnose se i na digitalno okruženje.

Konvencija o pravima deteta – najvažniji međunarodni dokument kojim se štite prava deteta; obavezujući za sve zemlje potpisnice, uključujući i Srbiju – usvojena je 1989. godine, u vreme kada je internet još uvek bio u ranoj fazi razvoja.

Umesto pitanja da li prava deteta važe i u digitalnom svetu,  pokrenuto je drugo: kako osigurati puno poštovanje prava deteta u digitalnom svetu.

Internet je otvorio brojne mogućnosti za ugrožavanje prava deteta, uprkos činjenici da na internetu ima sve više sadržaja koju su namenjeni deci, a koji im nisu uvek i primereni.

Rizici i kršenja prava deteta na internetu

Rizik

Pravo deteta

Izloženost digitalnom nasilju (uvrede, pretnje, ucene…)

Član 19. Pravo deteta da bude zaštićeno od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Govor mržnje, stereotipi, predrasude…

Član 2. Pravo deteta da bude zaštićeno od diskriminacije

Izloženost neprimerenim sadržajima (pornografija, kockanje…)

Član 34. Pravo deteta da bude zaštićeno od seksualnog iskorišćavanja, prostitucije i pornografije.

Član 35. Pravo deteta da bude zaštićeno od trgovine i otmice

Zloupotreba ličnih podataka i identiteta

Član 16. Pravo deteta na zaštitu privatnosti, dostojanstva, časti, ugleda i ličnog integriteta

Član 29. Konvencije pravo deteta na kvalitetno obrazovanje, koje podrazumeva i  sticanje veština digitalne pismenosti, jedne od ključnih kompetencija u digitalnom dobu.

Odgovornost države i odraslih u ostvarivanju prava deteta u digitalnom svetu

  • Da osiguraju adekvatnu zaštitu i podršku deci da nesmetano uživaju svoja prava i u digitalnom svetu.
  • Odgovornost obrazovnog sistema – da pruži deci mogućnost da u okviru redovnog obrazovanja steknu veštine i znanja koja će im pomoći da bezbedno koriste Internet i digitalne uređaje i stave njihove pozitivne aspekte u funkciju učenja i razvoja.
  • Saradnja sa roditeljima

U poslednjim Zaključnim zapažanjima (Zaključna zapažanja o kombinovanom drugom i trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije) Komitet za prava deteta izrazio je zabrinutost zbog:

  • rasprostranjenih slučajeva nasilja nad decom na internetu, i u skladu sa tim naložio RS da ojača nacionalne programe za rešavanje problema nasilja u školama uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kako bi se uspostavili standardi, savetovanje i stručna provera nasilja u školama i da obezbedi obuku, uključujući i roditelje, o rizicima nasilja na internetu.
  • Jedan od glavnih izazova u digitalnom okruženju jeste osigurati pravo deteta na adekvatan i bezbedan pristup digitalnim uređajima i internetu, informacijama, kao i kvalitetnim sadržajima prilagođenim deci.
  • Od posebne je važnosti poštovati, zaštititi i osigurati pravo deteta na privatnost i zaštitu ličnih podataka, u kontekstu korišćenja digitalnih uređaja i interneta.
  • Pravo dece na zaštitu od rizika na internetu – izloženost neprimerenim sadržajima, komercijalna eksploatacija, zloupotreba dece u svrhe reklamiranja i marketinga, seksualno iskorišćavanje, pedofilija, trgovina i druge vrste rizika – postavlja se kao imperativ digitalnog doba.
Neretko čak i sami roditelji, kojima je najviše stalo do dobrobiti dece, svojim ponašanjem, npr. deljenjem fotografija dece na internetu (tzv. šerenting ), nesvesno izlažu decu brojnim rizicima, istovremeno kršeći njihovo pravo na privatnost.

Stoga, odgovornost odraslih – roditelja, vaspitača, nastavnika, „proizvođača” internet sadržaja za decu, kreatora internet politika, donosioca odluka – jeste da osiguraju deci adekvatnu zaštitu i podršku da nesmetano uživaju svoja prava u digitalnom svetu.

Za one koji žele da saznaju više - linkovi:

Ovaj digitalni vodič nastao je u okviru projekta Bezbedan internet za celu porodicu, koji su pokrenuli UNICEF i Telenor, a sprovode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Užički centar za prava deteta. Stavovi i mišljenja izneti u digitalnom vodiču ne odražavaju nužno stavove i mišljenja UNICEF-a.

Svi pojmovi koji su u tekstovima upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose

Klikom na dugme ispod možete preuzeti aplikaciju za android mobilni telefon

Avatar (engl. Avatar) – grafička reprezentacija korisnika, ikonica ili slika koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju (npr. u video-igrici, na internet forumu, ličnom profilu itd.)

Aktivni digitalni tragovi (engl. Active digital footprints) – tragovi koje sami korisnici ostavljaju na internetu prilikom deljenja informacija (ličnih podataka) na veb-stranicama ili sajtovima za socijalno umrežavanje (v. pasivni digitalni tragovi)

Algoritam (engl. Algorithm) - skup pravila ili koraka koje je nužno izvesti prilikom rešavanja nekog problema

Aplikacija ili mobilna aplikacija (engl. App  ili mobile application) – računarski program specijalno dizajniran za rad na mobilnim uređajima kao što su pametni telefoni, tableti, pametni satovi, tzv. „nosiva tehnologija” (v. nosiva tehnologija)

Asistivna tehnologija (engl. Assistive technology) - tehnologija (instrumenti, aparati, sredstva) prilagođena potrebama osoba sa teškoćama različite vrste, sa ciljem prevazilaženja njihovih funkcionalnih ograničenja i poboljšanja kvaliteta života (v. digitalna asistivna tehnologija)

Autorsko pravo (engl. Copyright) – pravo autora nekog dela (umetničkog, književnog, naučnog) da zaštiti svoje delo od neovlašćenog korišćenja; simbol © ukazuje da je delo zaštićeno autorskim pravima i da je za njegovo korišćenje (kopiranje, preuzimanje, deljenje) neophodno tražiti odobrenje autora; većina sadržaja na internetu zaštićena je autorskim pravom (v. Ci-si licenca)

A


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Bitkoin (engl.  Bitcoin, skraćeno BTC) – najpoznatija kriptovaluta, vrsta digitalne valute, nastala 2009. godine; stvaraju je članovi bitkoin mreže, kroz tzv. proces „rudarenja”

Blog (engl. Blog) – doslovno značenje „dnevnik na mreži” (engl. Weblog); javno vođenje dnevnika na veb-stranici, pri čemu se sadržaj uređuje hronološki; platforma za socijalnu razmenu; više informacija o blogu na veb-stranici: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/saradnja/blog (v. vlog, mikroblog i moblog)

Bit (engl. Bit, skraćenica od Binary digit) – doslovno značenje „binarni broj”; najmanja količina informacija

Bloker oglasa (engl. Ad Block) – softver za blokiranje oglasa i reklama na veb-sajtovima, veb-stranicama ili mobilnim aplikacijama, čime se poboljšava iskustvo korisnika prilikom pretraživanja na internetu

Bot (internet bot, veb robot) (engl. Bot) –  skraćeni naziv za softverskog robota koji se integriše na veb-stranicama ponašajući se kao čovek; botovi uključuju elemente veštačke inteligencije, mogu biti „dobronamerni” (npr. tehnička podrška za određeni veb-sajt ili proizvod, botovi u  računarskim igrama koji oponašaju protivnika) i „zlonamerni” (npr. reklamiranje, pravljenje automatskih naloga na nekoj veb-stranici i ostavljanje velikog broja poruka); popularno značenje termina bot: pripadnik političke stranke koji na veb-portalima i/ili sajtovima za društveno umrežavanje ostavlja komentare podrške svojoj stranci/lideru

B


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Veb ili svetska mreža (engl. World Wide Web) – jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih dokumenata (dokumenti koji mogu sadržati tekst, slike i multimedijalne sadržaje, a međusobno su povezani hiperlinkovima); veb se često izjednačava sa internetom, što je pogrešno, jer je veb samo jedan od servisa interneta

Veb 1.0 alati (engl. Web 1.0 tools) – prva faza u razvoju veba koju karakterišu: statične veb-stranice (obično pisane u HTML jeziku), sporo učitavanje stranica, minimalna interakcija između vlasnika i korisnika, korisnici mogu samo da čitaju i pregledaju sadržaje na vebu

Veb 2.0 alati (engl. Web 2.0 tools) – druga generacija veb servisa (tzv. „socijalni veb”) koja je donela značajne promene u načinu korišćenja interneta: korisnicima je omogućeno ne samo čitanje i pregledanje sadržaja na vebu, već i kreiranje, objavljivanje i deljenje sadržaja, interaktivnost, komunikacija i saradnja, umrežavanje. Najpoznatiji veb 2.0 alati su: sajtovi za društveno umrežavanje (npr. Facebook, Twitter), Wiki, blog, alati za komunikaciju, razmenu poruka (npr. Google Hangouts) i fotografija (npr. Flickr) i dr.

Veb 3.0 alati (engl. Web 3.0 tools) – pojam oko kojeg se još uvek debatuje, nema jasno definisano značenje; opisuje se kao razvoj i proširenje veba 2.0 i nova faza u razvoju veba (više informacija na: https://rm.coe.int/internet-literacy-handbook/1680766c85, str. 25)

Vebinar (engl. Webinar – WEB based semINAR)predavanje ili radionica koja se prenosi putem interneta; može se pratiti u realnom vremenu ili kasnije gledati/preuzeti sa interneta

Veb-pretraživač (engl. Web search engine) veb-alat (servis, veb-sajt) koji omogućava pretraživanje informacija na vebu (npr. Google, Yahoo, Bing su veb-pretraživači koji „prate” i beleže aktivnosti korisnika, odnosno pamte njihove ranije pretrage; postoje i veb-pretraživači koji „ne prate” aktivnosti korisnika, npr. Duck Duck Go)

Veb-pregledač (engl. Web browser) – program za čitanje veb-stranica, čitač veba (npr. Firefox, Internet Explorer, Chrome)

Veštačka inteligencija (engl. Artificial intelligence) – računarski programi koji omogućavaju računarima da se „ponašaju” na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim (rešavanje složenih zadataka, učenje, zaključivanje), menjajući čoveka u izvršavanju nerutinskih zadataka

Vizuelni programski jezici (engl. Visual programming languages) – programski jezici u kojima nije potrebno kucati naredbe (kao u tekstualnim programskim jezicima), već je dovoljno složiti blokove naredaba koji su vizuelno predstavljeni (slično kao slagalice ili kocke) i napraviti program; Skreč (engl. Scratch) je jedan od najpoznatijih programskih jezika namenjenih deci (https://scratch.mit.edu/)

Virtuelna realnost (engl. Virtual reality) računarski generisano okruženje ili realnost dizajnirana sa ciljem da simulira fizičko prisustvo osobe u određenom okruženju koje se doživljava kao realno

Virtuelna valuta (engl. Virtual currency) – vrsta digitalne valute, virtuelni novac koji nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisan od strane državnih organa (razlikuje se od elektronskog novca koji je kontrolisan od strane centralne banke)

Vlog (engl. vlog, skraćenica od video blog) – video blog, za razliku od bloga, objave su u video-formatu; u početku, vlogovi su bili popularni na You Tube servisu, a sada se mogu pronaći i na servisima kao što su: Vine, Instagram, Facebook, Pinterest...

G


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Dark-veb (engl. Dark Web) – tamni ili mračni internet, šifrovani onlajn sadržaj koji nije indeksiran na konvencionalnim veb-pretraživačima (npr. Google, Yahoo, Bing); mali deo tzv. „dubokog veba” (engl. Deep Web) koji služi za promociju ilegalnih aktivnosti, npr. anonimni forumi, onlajn prodaja droge, razmena fotografija zlostavljanja dece itd. (v. duboki veb)

Digitalna asistivna tehnologija (engl. Digital assistive technology) – digitalna tehnologija koja ima funkciju asistivne tehnologije (npr. prilagođene tastature, miševi, monitori, programi za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor itd.) (v. asistivna tehnologija)

Digitalna valuta (engl. Digital currency) – elektronska valuta koja nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisana od strane državnih organa, npr. centralne banke (dve vrste digitalne valute: vurtuelna i kriptovaluta)

Digitalna kompetencija (engl. Digital competence) – jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski okvir ključnih kompetencija, 2006), najopštije značenje: pouzdana i kritička upotreba digitalne tehnologije u različitim kontekstima (termin „digitalna pismenost” se često koristi kao sinonim)

Digitalna komunikacija (engl. Digital communication) – komunikacija koja se odvija posredstvom digitalnih uređaja i interneta; može biti: sinhrona – osobe koje komuniciraju prisutne su „u isto vreme” na internetu (npr. četovanje) i asinhrona – „ne u isto vreme” (npr. komunikacija putem imejla)

Digitalna pismenost (engl. Digital literacy) – set znanja, veština i stavova neophodnih za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalne tehnologije; savremeno značenje termina „pismenost” daleko je složenije u odnosu na tradicionalno shvatanje pismenosti kao veštine čitanja, pisanja, računanja; danas se pismenost izjednačava sa pojmom kompetencija

Digitalna prava (engl. Digital rights) – termin se najčešće koristi u kontekstu opisivanja prava dece u digitalnom okruženju

Digitalna rezilijentnost (engl. Digital Resiliency) – otpornost na potencijalne izazove u digitalnom okruženju; digitalno rezilijentno dete ima veću verovatnoću da ostane bezbedno u digitalnom okruženju, jer je u stanju da prepozna rizike i opasnosti i da adekvatno na njih odgovori (tj. poseduje odgovarajuće strategije i mehanizme prevladavanja digitalnih izazova)

Digitalna reputacija (engl. Digital reputation) – ugled koji osoba ima u digitalnom okruženju, a koji je izgradila svojim ponašanjem u njemu i sadržajima koje postavlja ili deli (o sebi ili drugima) na internetu

Digitalna tehnologija (engl. Digital technology) - sveobuhvatan termin koji uključuje digitalne uređaje kao što su računari, mobilni telefoni, tableti, kao i aktivnosti posredovane digitalnim uređajima (npr. korišćenje interneta, veb-sajtova za socijalno umrežavanje itd.)

Digitalni alati (engl. Digital Tools) – alati digitalnih tehnologija; Vebciklopedija je najveći katalog veb-alata na srpskom jeziku: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/

Digitalni identitet (engl. Digital identity) – identitet osobe u digitalnom okruženju u kojem drugi kreiraju sliku o nama na osnovu sadržaja naših profila na socijalnim mrežama, tekstova, fotografija i video-zapisa koje delimo, naših komentara, „lajkova”, „statusa”, „prijatelja”, grupa u koje smo uključeni, veb-stranica koje posećujemo, aktivnosti koje pratimo i u kojima učestvujemo (v. onlajn identitet)

Digitalni imigranti (engl. Digital immigrants) – izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim imigrantima podrazumevao generacije rođene pre pojave digitalne tehnologije i interneta (v. digitalni urođenici)

Digitalni jaz (engl. Digital divide) – u izvornom značenju, razlika između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup digitalnoj tehnologiji (digitalni jaz prvog nivoa razlike u pristupu digitalnoj tehnologiji, između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup; digitalni jaz drugog nivoa razlike u digitalnim veštinama; digitalni jaz trećeg nivoa razlike u korišćenju digitalne tehnologije za rešavanje realnih životnih problema)

Digitalni novac ili digitalna valuta (engl. Digital money) – novac koji je dostupan samo u digitalnoj formi; za razliku od tradicionalnog e novca (npr. EUR, USD, DIN.), digitalna valuta nije deo nacionalnog finansijskog sistema, pa stoga nije regulisana od strane državnih organa; dve vrste digitalnog novca: virtuelna i kriptovaluta; više informacija: https://www.diplomacy.edu/sites/default/files/AnIntroductiontoIG_7th%20edition.pdf

Digitalni sadržaj (engl. Digital content) – bilo koji sadržaj u digitalnom formatu (npr. veb-sajtovi, baze podataka, elektronske knjige, video-igre, računarski programi itd.)

Digitalni tragovi (engl. Digital footprints) – tragovi koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta, a kojima oblikujemo sopstvenu digitalnu reputaciju i način na koji nas drugi ljudi opažaju (v. aktivni digitalni tragovi i pasivni digitalni tragovi)

Digitalni uređaj (engl. Digital device) – električni uređaj koji prima, čuva, procesuira ili šalje informacije u digitalnom formatu (npr. pametni telefon, tablet, pametni sat itd.)

Digitalni urođenici (engl. Digital natives) izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim urođenicima podrazumevao generacije koje su rođene nakon pojave digitalne tehnologije i interneta, i kojima je maternji jezik „jezik digitalne tehnologije” (v. digitalni imigranti)

Digitalno nasilje (engl. Digital violence) – korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese šteta

Digitalno okruženje (engl. Digital environment) – kontekst ili „mesto” omogućeno tehnologijom i digitalnim uređajima

Disruptivna tehnologija (engl. Disruptive technology) – tehnologija koja svojom pojavom istiskuje postojeću tehnologiju, revolucionarni proizvod koji stvara novu industriju (npr. personalni računar je zamenio pisaću mašinu i zauvek promenio način na koji komuniciramo i radimo, mobilni telefon je zamenio fiksni telefon)

Distraktori (engl. Distractors) – ometajući faktori, u digitalnom kontekstu nepotrebni i nepoželjni sadržaji na veb-stranici (npr. reklamni sadržaji); veb-pregledači sadrže alate za blokiranje ovakvih sadržaja

Duboki veb (engl. Deep Web) – svi sadržaji na vebu koji zahtevaju određeni vid autentifikacije ili potvrđivanja identiteta (registraciju ili plaćanje) i „skriveni su” od konvencionalnih veb-pretraživača (ne pojavljuju se u rezultatima pretrage), npr. iz bezbednosnih razloga (privatni podaci) ili zbog boljeg korisničkog iskustva

Đ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Eksplicitni sadržaji na internetu (engl. Explicit content on the Internet) – nepoželjni sadržaji, npr. eksplicitni seksualni i pornografski sadržaji, nasilni sadržaji na internetu...

Emotikon (engl. Emoticon od emotion – emocija i icon – ikonica) – grafički prikaz ljudskog lica kojim se izražavaju različita osećanja (najpoznatiji je tzv. smajli J)

Enkripcija (engl. Encryption) – šifrovanje, proces tokom kojeg se podaci prebacuju u nečitljivu formu (za osobe koje ne poseduju „ključ”), a da bi postali upotrebljivi i razumljivi, enkriptovani podaci moraju se dekodirati kroz tzv. proces dekripcije; enkripcija omogućava zaštitu privatnosti, ali i bavljenje ilegalnim radnjama (kriminalnim, terorističkim)

E


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Ž

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Zlonamerni softver (engl. malware) – program koji se koristi za namerno ometanje ili vršenje uticaja na računarski sistem (neovlašćeno prikuplja podatke ili pristupa privatnim fajlovima bez znanja ili odobrenja vlasnika)

Z


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Identitet na internetu (engl. Identity on the Internet) -  identitet koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, npr. na profile društvenih mreža, lične veb-sajtove (v. pravi identitet i lažni identitet na internetu)

Interaktivni digitalni uređaji/interaktivni mediji (engl. Interactive digital devices) – digitalni uređaji koji „odgovaraju” na akcije korisnika prezentovanjem sadržaja kao što su tekst, slika, animacija, video, audio

Interaktivnost (engl. Interactivity) – vrsta dijaloga koji se odvija između korisnika i digitalnog uređaja, odnosno aplikacije

Internet (engl. Internet) – globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža koje koriste internet protokol (TCP/IP) za povezivanje milijardi uređaja širom sveta

Internet bonton (engl. Internet bonton) – kodeks ponašanja, skup pravila ponašanja na internetu koja su slična onima koja važe izvan njega, vezana za odnos prema sebi (ličnim podacima) i drugima; način komunikacije, digitalni pravopis itd. (v. pravila ponašanja na mreži)

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Internet stvari (engl. Internet of Things, skraćeno IoT) – mreža (najčešće bežična) fizičkih uređaja ili stvari sa ugrađenom elektronikom, softverom, senzorima i mrežnom povezanošću koja omogućava prikupljanje i razmenu podataka; primenjuju se u domaćinstvima (npr. pametni frižider, termostat, pametna veš mašina, brava), zdravstvu (npr. pametni bolnički kreveti, insulinske pumpe, satovi), industriji (npr. senzori za utvrđivanje kvara na mašinama, ispitivanje kvaliteta zemljišta); sve češće se govori o primeni internet stvari za kreiranje tzv. pametnih gradova koji su, zahvaljujući senzorima koji prate najrazličitije parametre (npr. kvalitet vazduha, gužvu u saobraćaju...) prilagođeni uslovima savremenog načina života

Informaciona pismenost (engl. Information literacy) – skup znanja i veština neophodnih za pronalaženje, čuvanje, organizovanje, kritičko procenjivanje kvaliteta informacija, odnosno za efikasno i etičko korišćenje informacija i primenu u kreiranju novih znanja

IP adresa (engl. Internet protocol address, skraćeno IP address) – adresa internet protokola: jedinstvena numerička oznaka koja se dodeljuje svakom uređaju koji je povezan sa internetom, služi da identifikovanje i razlikovanje računara (npr. 192.168.1.1)

Javno vlasništvo (engl. Public domain) – autorska dela koja nisu zaštićena autorskim pravima (npr. opštepoznati simboli, naslovi, imena, kalendari itd.), već predstavljaju javno dobro i mogu se slobodno koristiti; za ova dela koristi se oznaka

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Jedan na jedan marketing ili personalizovani marketing (engl. One-to-one marketing) − strategija marketinga kojom kompanije, na osnovu analize ličnih podataka, posredstvom digitalne tehnologije plasiraju proizvode trenutnim ili potencijalnim kupcima u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama

J


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Kapča (engl. CAPTCHA) – sigurnosna provera kojom se utvrđuje da li je korisnik uređaja čovek ili mašina (zlonamerni virus, spem); od korisnika se zahteva da unese nekoliko slova koja su prikazana na iskrivljenoj slici, što računar nije u stanju da uradi

Kju ar kod (engl. QR code skraćenica od Quick Response) – doslovno značenje brzi odgovor; link koji vodi ka nekoj veb-stranici ili stranici na društvenoj mreži npr. Fejsbuku ili Tviteru; nalazi se na pakovanjima različitih proizvoda, knjigama, štampanim reklamama; za očitavanje ovog koda neophodno je na mobilnim uređajima koji rade na Android operativnom sistemu (npr. mobilni telefon ili tablet) instalirati besplatnu aplikaciju Čitač kju ar koda (QR Code Reader), koja se takođe nalazi i u sklopu nekih aplikacija (npr. Viber)

Klikbejt (engl. Clickbate) – link veb-sajta (klikbejt naslov) dizajniran sa namerom da privuče što veći broj korisnika da posete određenu veb-stranicu ili video, zbog veće čitanosti ili gledanosti; klikbejt naslovi često sadrže reči „šokantno” i „nećete verovati”, a iza njih zapravo ne stoji nikakva ili informacija koja je banalna

Kodiranje (engl. Coding) – pisanje niza instrukcija (izvornih kodova pisanih u programskim jezicima) koje omogućavaju računaru da izvršava različite zadatke, rešava probleme, bude u interakciji sa korisnikom; često se koristi kao sinonim za računarsko programiranje

Kolaboracija (engl. Collaboration) – saradnja u digitalnom okruženju – korišćenje digitalne tehnologije za kolaborativne procese, zajedničko kreiranje sadržaja u digitalnom formatu (npr. Google Drive)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Kolačići trećeg lica (engl. Third-party cookies) – kolačići koji se nalaze na veb-sajtu koji je korisnik posetio, ali ne pripadaju tom, već nekom drugom veb-sajtu (npr. Facebook preko dugmeta Like Page, koje se nalazi na brojnim veb-sajtovima, postavlja na uređaj korisnika svoj kolačić i na taj način prikuplja podatke o korisniku koji je lajkovao Facebook stranicu)

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kopirajt (engl. Copyright) – (v. autorsko pravo)

Krađa identiteta (engl. Identity theft) - nezakonito korišćenje ličnih podataka druge osobe (npr. ime i prezime, korisničko ime i lozinka, fotografije, brojevi bankovnih računa, pin-kodovi itd.) i njihovo korišćenje u cilju prevare (npr. krađa novca sa računa)

Kriptovaluta (engl. Crypto currency) – vrsta digitalne valute, zasnovana na kriptografiji (šifrovanju), što je čini teškom za falsifikovanje; u većini zemalja kriptovalute nisu pravno regulisane, tj. ne postoji regulatorno telo, odnosno zakon kojim se reguliše trgovina virtuelnim novcem (u nekim zemljama korišćenje bitkoina je ilegalno i zakonski kažnjivo); bitkoin je prva decentralizovana kriptovaluta

K


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Lažne vesti (engl. Fake news) – lažne, često senzacionalističke informacije koja se šire pod maskom novinskog izveštavanja (Kolinsov rečnik je 2017. godine lažne vesti proglasio za reč godine) (lažne vesti vs. prave vesti)

Lažni identitet na internetu (engl. False identity on the Internet) – slika koju osoba kreira o sebi na internetu, a koja ne odgovara realnosti

Licenca (engl. Licence) – softverska licenca koja korisniku daje pravo na korišćenje nekog softvera; neke licence se dobijaju kupovinom programa, a postoji i licenca „softvera otvorenog koda” koja korisniku daje pravo da menja i distribuira softver

LMS (engl. Learning Management System) – sistem za upravljanje učenjem (npr. Moodle); omogućava čuvanje obrazovnih sadržaja, praćenje napredovanja učenika (ili polaznika kursa), interakciju učenika i nastavnika, ali i samih učenika itd.

L


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

LJ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Mikroblog (engl. Microblog) – blog koji se sastoji od kratkih poruka, slika, video-snimaka; popularni mikro-blog servis je Twitter na kome su poruke (tzv. tvitovi) prvobitno bile ograničene na 140 karaktera, da bi krajem 2017. godine broj karaktera udvostručen za sve jezike, osim za japanski, korejski i kineski

Model preokrenute učionice (engl. Flipped classroom) – model nastave u okviru kojeg se obrada novog gradiva ne odvija u učionici (što je karakteristično za tradicionalnu nastavu), već kod kuće – predavanja nastavnika prate se putem digitalnih uređaja, dok se školski časovi koriste za vežbanje, diskutovanje, istraživanje, učenje kroz saradnju sa drugima...

M


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Napredno pretraživanje (engl. Advanced search) – omogućava preciziranje rezultata pretrage prema zadatim kriterijumima (npr. jezik, tip datoteke, domen itd.) (v. osnovno pretraživanje)

Neutralnost interneta (engl. Net neutrality) – princip po kome pružaoci internet usluga (internet provajderi) tretiraju sve podatke, odnosno sadržaje na internetu jednako ili „neutralno”, što znači da nisu u mogućnosti da blokiraju, uspore ili naplaćuju pristup određenim veb-stranicama ili sadržajima.

Nosiva tehnologija (engl. Wearable technology) – tehnologija koja je ugrađena u odevne predmete ili dodatnu opremu, moderne nosive uređaje za praćenje aktivnosti korisnika kao što su pametni satovi, fitnes trekeri (služe za merenje pulsa, broja koraka, broja utrošenih kalorija itd.)

N


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

NJ

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Onlajn identitet ili identitet na internetu (engl. Online identity) – identitet (slika o osobi) koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, aktivnosti korisnika na internetu; može se razlikovati od tzv. oflajn identiteta – identiteta osobe u realnom okruženju

Oruđa za kolaboraciju (engl. Tools for collaboration) – oruđa za zajednički rad, kreiranje digitalnih sadržaja

Osnovno pretraživanje (engl. Bacis searching) – pretraživanje unošenjem ključne reči, odnosno upita u polje za pretragu, bez specifikovanja kriterijuma na osnovu kojih se vrši pretraživanje

Otvoreni obrazovni sadržaji (engl. Open Educational Resources) – obrazovni sadržaji besplatno dostupni na internetu, namenjeni osobama koje žele samostalno da uče

Otvoreni podaci (engl. Open Data) – podaci koji su dostupni korisnicima za besplatnu i ponovnu upotrebu, uz uvažavanje autorskih prava

O


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Pametni telefon (engl. Smartphone)mobilni telefon sa pristupom internetu; drugi tzv. „pametni uređaji” su: pametne sijalice, pametni frižideri, veš-mašine, pametni lični asistenti (npr. Amazon Echo), pametne kuće itd.

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Površinski internet (engl. Surface web) – sadržaji na internetu koji se lako mogu pronaći posredstvom konvencionalnih veb-pretraživača, odnosno sadržaji koji se pojavljuju u rezultatima pretrage

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Pravila ponašanja na internetu (engl. Netiquette) – skup pravila društveno prihvaćenog i poželjnog ponašanja na internetu (v. internet bonton)

Pravo na zaborav (engl. right to be forgotten) – pravo korisnika da traže od veb-pretraživača brisanje ličnih podataka sa interneta ukoliko procene da im je ugrožena privatnost; Evropski sud pravde je omogućio građanima EU da koriste ovo pravo

Prenos uživo (engl. Live Streaming) – prenos sadržaja (audio i video) uživo, od provajdera do krajnjeg korisnika, putem interneta

Privatnost (engl. Privacy) – stepen kontrole koji osoba ima nad pristupom i korišćenjem svojih ličnih podataka na internetu

Profilisanje (engl. Profiling) – svaki oblik automatske obrade ličnih podataka koji ima za cilj procenu i predviđanje radnog učinka, materijalnog stanja, zdravlja, ličnih sklonosti, interesovanja, ponašanja, lokacije ili kretanja osobe

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Računarstvo u oblacima (engl. Cloud Computing)smeštanje ličnih podataka ili aplikacija u tzv. „oblak podataka”, što znači da im se može pristupiti sa bilo kog uređaja i mesta putem interneta

Robotifikacija detinjstva (engl. Robotification of childhood) – sve veće prisustvo tzv. socijalnih robota i igračaka povezanih na internet u odrastanju dece (v. internet igračaka)

Roditeljska kontrola (engl. Parental control) – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta i to tako što će ograničiti vreme koje provode na internetu ili sadržaj kojem mogu da pristupe, postave ili podele putem interneta, kao i aktivnosti deteta na internetu (onemogućavanje četovanja sa nepoznatim osobama, trošenje novca unutar aplikacija itd.)

Roditeljska saglasnost (engl. Parental consent) – saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu; među zemljama članicama EU (u kojima se primenjuje GDPR) trenutno ne postoji konsenzus po pitanju uzrasta ispod kojeg je neophodna roditeljska saglasnost (nalazi se u rasponu od 13 do 16 godina)

R


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Sajber kriminal (engl. Cyber crime) – svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na računarski sistem i mrežu, uključujući nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje informacija preko računarskih sistema i mreža (računarski falsifikati, krađe, tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama, zloupotrebe sistema plaćanja) više informacija: https://sr.wikipedia.org/wiki/Sajber_kriminal

Seksting (engl. Sexting) – slanje ili postavljanje na internet fotografija, poruka ili video-snimaka sa eksplicitnim seksualnim sadržajem

Si-si licence (engl. kreativne javne licence, simbol CC (engl. Creative Commons) koje autorima daju mogućnost da neka prava zadrže, ali i da dozvole drugim autorima da umnožavaju, dele ili menjaju njihova dela pod određenim uslovima; postoji više tipova Si-si licenci

Sigurno pretraživanje (engl. Safe Searching) – vrsta pretraživanja koja pruža mogućnost blokiranja eksplicitnih ili neprikladnih sadržaja na internetu (primenom tehničkih mera zaštite), tj. filtriranja rezultata pretrage

Skem (engl. Scam) – pokušaj prevare korisnika, navođenje na trošenje novca

Socijalne tehnologije (engl. Social Technology) - tzv. veb 2.0 tehnologije koje omogućavaju komunikaciju i saradnju sa drugim korisnicima na internetu

Socijalni robot (engl. Social robot) – robot koji samostalno učestvuje u socijalnoj interakciji sa ljudima (npr. socijalni roboti koji se koriste za brigu o starim osobama, u tretmanu dece sa autizmom itd.)

Spem (engl. Spam) – masivno slanje neželjenih ili zlonamernih poruka na adrese velikog broja primalaca; najčešće se vezuje za imejl, ali se odnosi i na društvene mreže, instant poruke, mobilne telefone; većina imejl servisa poseduje efikasne filtere za spem

Spinovanje (engl. Spinning) – doslovno značenje „zavrteti” priču ili informaciju sa ciljem pridobijanja javnosti; oblik propagande, manipulacija i obmanjivanje zarad ostvarivanja cilja (npr. da se javno mnjenje ubedi protiv ili u korist neke organizacije ili javne ličnosti)

S


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Trol (engl. Troll) – osoba koja ima za cilj da svojim ponašanjem poremeti normalnu komunikaciju u nekoj onlajn zajednici

Trolovanje (engl. Trolling) – oblik uznemiravanja na internetu; postavljanje provokativnih, „zapaljivih”, neautorizovanih komentara na internet forume, blogove, vikije, imejling liste kako bi se namerno isprovocirali emocionalni odgovori i stvorio razdor među učesnicima u komunikaciji, diskreditovale osobe koje drugačije misle, diskusija učinila neproduktivnom...

T


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Ć

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Upit (engl. Query) – zahtev koji se šalje veb-pretraživaču, odnosno unosi u polje za pretragu (npr. ključna reč pomoću koje pretražujemo)

Uslovi korišćenja (engl. Terms of use) – uslovi pod kojima servisi na internetu (npr. pretraživači, društvene mreže) nude svoje usluge korisnicima; korišćenjem usluga, korisnici prihvataju uslove i obavezuju se da će ih poštovati (mada često nisu informisani o kakvim je uslovima reč)

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) – izgradnja znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i drugih oblika učenja na daljinu; trebalo bi imati na umu da učenje na daljinu datira još iz 17. veka i da se ne vezuje samo za digitalnu tehnologiju

U


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Filtriranje (engl. Filtering) – onemogućavanje ili ograničavanje pristupa delu interneta, odnosno određenim sadržajima ili uslugama; koristi se i termin blokiranje pristupa

Fišing (engl. phishing) – doslovno značenje „pecanje lozinki” (engl. fishing for passwords); jedan od načina krađe identiteta kojim se služe hakeri ili sajber kriminalci koji pokušavaju pomoću lažnih, ali često veoma uverljivih imejl ili čet poruka i veb-stranica, da navedu žrtvu da ostavi vredne lične podatke (šifre, pin kodove, brojeve kreditnih kartica) ili da instalira zlonamerni virus na svom uređaju; npr. korisnik dobija fišing imejl koji izgleda kao da je poslat od neke poznate institucije, banke ili socijalne mreže a koji sadrži link ka lažnoj veb-stranici (lažna veb-stranica: http://www.nds.rs/ i prava veb-stranica Narodne banke Srbije: http://www.nbs.rs/)

F


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Haker (engl. Hacker) - osoba koja koristeći propuste u računarskom sistemu ili mreži naovlašćeno pristupa tuđim podacima

Hakovanje (engl. Hacking) - modifikovanje programa, nelegalno ulaženje u tuđe sigurnosne i lične operativne sisteme, protivzakonito korišćenje tuđih informacija

Hiperlink (engl. Hyperlink) – hiperveza, veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili zvučnom zapisu, imejl adresi (jednim klikom na hiperlink dolazi se na željenu poziciju)

Hipertekst (engl. Hypertext) – tekst koji sadrži hiperlinkove

H


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

C

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Četovanje (engl. Cheating) – oblik komunikacije između dva ili više korisnika, putem računara ili nekog drugog digitalnog uređaja (npr. pametnog telefona, tableta), koji se odvija u „realnom vremenu” (korisnici su u isto vreme na mreži); danas je dostupan veliki broj aplikacija za četovanje (npr. Viber, WhatsApp, Skype, Snapchat itd.)

Č


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Pod ovim slovom nema pojmova u rečniku


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Š


Napomena: Kliknite na pojam za detaljno objašnjenje. Prozor zatvorite klikom na H ikonicu gore desno ili van prozora sa objašnjenjem.

Avatar (engl. Avatar) – grafička reprezentacija korisnika, ikonica ili slika koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju (npr. u video-igrici, na internet forumu, ličnom profilu itd.)

Autorsko pravo (engl. Copyright) – pravo autora nekog dela (umetničkog, književnog, naučnog) da zaštiti svoje delo od neovlašćenog korišćenja; simbol © ukazuje da je delo zaštićeno autorskim pravima i da je za njegovo korišćenje (kopiranje, preuzimanje, deljenje) neophodno tražiti odobrenje autora; većina sadržaja na internetu zaštićena je autorskim pravom (v. Ci-si licenca)

Aktivni digitalni tragovi (engl. Active digital footprints) – tragovi koje sami korisnici ostavljaju na internetu prilikom deljenja informacija (ličnih podataka) na veb-stranicama ili sajtovima za socijalno umrežavanje (v. pasivni digitalni tragovi)

Algoritam (engl. Algorithm) - skup pravila ili koraka koje je nužno izvesti prilikom rešavanja nekog problema

Aplikacija ili mobilna aplikacija (engl. App  ili mobile application) – računarski program specijalno dizajniran za rad na mobilnim uređajima kao što su pametni telefoni, tableti, pametni satovi, tzv. „nosiva tehnologija” (v. nosiva tehnologija)

Asistivna tehnologija (engl. Assistive technology) - tehnologija (instrumenti, aparati, sredstva) prilagođena potrebama osoba sa teškoćama različite vrste, sa ciljem prevazilaženja njihovih funkcionalnih ograničenja i poboljšanja kvaliteta života (v. digitalna asistivna tehnologija)

Bitkoin (engl.  Bitcoin, skraćeno BTC) – najpoznatija kriptovaluta, vrsta digitalne valute, nastala 2009. godine; stvaraju je članovi bitkoin mreže, kroz tzv. proces „rudarenja”

Blog (engl. Blog) – doslovno značenje „dnevnik na mreži” (engl. Weblog); javno vođenje dnevnika na veb-stranici, pri čemu se sadržaj uređuje hronološki; platforma za socijalnu razmenu; više informacija o blogu na veb-stranici: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/saradnja/blog (v. vlog, mikroblog i moblog)

Bit (engl. Bit, skraćenica od Binary digit) – doslovno značenje „binarni broj”; najmanja količina informacija

Bloker oglasa (engl. Ad Block) – softver za blokiranje oglasa i reklama na veb-sajtovima, veb-stranicama ili mobilnim aplikacijama, čime se poboljšava iskustvo korisnika prilikom pretraživanja na internetu

Bot (internet bot, veb robot) (engl. Bot) –  skraćeni naziv za softverskog robota koji se integriše na veb-stranicama ponašajući se kao čovek; botovi uključuju elemente veštačke inteligencije, mogu biti „dobronamerni” (npr. tehnička podrška za određeni veb-sajt ili proizvod, botovi u  računarskim igrama koji oponašaju protivnika) i „zlonamerni” (npr. reklamiranje, pravljenje automatskih naloga na nekoj veb-stranici i ostavljanje velikog broja poruka); popularno značenje termina bot: pripadnik političke stranke koji na veb-portalima i/ili sajtovima za društveno umrežavanje ostavlja komentare podrške svojoj stranci/lideru

Veb ili svetska mreža (engl. World Wide Web) – jedna od najkorišćenijih usluga interneta koja omogućava pregled hipertekstualnih dokumenata (dokumenti koji mogu sadržati tekst, slike i multimedijalne sadržaje, a međusobno su povezani hiperlinkovima); veb se često izjednačava sa internetom, što je pogrešno, jer je veb samo jedan od servisa interneta

Veb 1.0 alati (engl. Web 1.0 tools) – prva faza u razvoju veba koju karakterišu: statične veb-stranice (obično pisane u HTML jeziku), sporo učitavanje stranica, minimalna interakcija između vlasnika i korisnika, korisnici mogu samo da čitaju i pregledaju sadržaje na vebu

Veb 2.0 alati (engl. Web 2.0 tools) – druga generacija veb servisa (tzv. „socijalni veb”) koja je donela značajne promene u načinu korišćenja interneta: korisnicima je omogućeno ne samo čitanje i pregledanje sadržaja na vebu, već i kreiranje, objavljivanje i deljenje sadržaja, interaktivnost, komunikacija i saradnja, umrežavanje. Najpoznatiji veb 2.0 alati su: sajtovi za društveno umrežavanje (npr. Facebook, Twitter), Wiki, blog, alati za komunikaciju, razmenu poruka (npr. Google Hangouts) i fotografija (npr. Flickr) i dr.

Veb 3.0 alati (engl. Web 3.0 tools) – pojam oko kojeg se još uvek debatuje, nema jasno definisano značenje; opisuje se kao razvoj i proširenje veba 2.0 i nova faza u razvoju veba (više informacija na: https://rm.coe.int/internet-literacy-handbook/1680766c85, str. 25)

Vebinar (engl. Webinar – WEB based semINAR)predavanje ili radionica koja se prenosi putem interneta; može se pratiti u realnom vremenu ili kasnije gledati/preuzeti sa interneta

Veb-pretraživač (engl. Web search engine) veb-alat (servis, veb-sajt) koji omogućava pretraživanje informacija na vebu (npr. Google, Yahoo, Bing su veb-pretraživači koji „prate” i beleže aktivnosti korisnika, odnosno pamte njihove ranije pretrage; postoje i veb-pretraživači koji „ne prate” aktivnosti korisnika, npr. Duck Duck Go)

Veb-pregledač (engl. Web browser) – program za čitanje veb-stranica, čitač veba (npr. Firefox, Internet Explorer, Chrome)

Veštačka inteligencija (engl. Artificial intelligence) – računarski programi koji omogućavaju računarima da se „ponašaju” na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim (rešavanje složenih zadataka, učenje, zaključivanje), menjajući čoveka u izvršavanju nerutinskih zadataka

Vizuelni programski jezici (engl. Visual programming languages) – programski jezici u kojima nije potrebno kucati naredbe (kao u tekstualnim programskim jezicima), već je dovoljno složiti blokove naredaba koji su vizuelno predstavljeni (slično kao slagalice ili kocke) i napraviti program; Skreč (engl. Scratch) je jedan od najpoznatijih programskih jezika namenjenih deci (https://scratch.mit.edu/)

Virtuelna realnost (engl. Virtual reality) računarski generisano okruženje ili realnost dizajnirana sa ciljem da simulira fizičko prisustvo osobe u određenom okruženju koje se doživljava kao realno

Virtuelna valuta (engl. Virtual currency) – vrsta digitalne valute, virtuelni novac koji nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisan od strane državnih organa (razlikuje se od elektronskog novca koji je kontrolisan od strane centralne banke)

Vlog (engl. vlog, skraćenica od video blog) – video blog, za razliku od bloga, objave su u video-formatu; u početku, vlogovi su bili popularni na You Tube servisu, a sada se mogu pronaći i na servisima kao što su: Vine, Instagram, Facebook, Pinterest...

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Enkripcija (engl. Encryption) – šifrovanje, proces tokom kojeg se podaci prebacuju u nečitljivu formu (za osobe koje ne poseduju „ključ”), a da bi postali upotrebljivi i razumljivi, enkriptovani podaci moraju se dekodirati kroz tzv. proces dekripcije; enkripcija omogućava zaštitu privatnosti, ali i bavljenje ilegalnim radnjama (kriminalnim, terorističkim)

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Digitalni urođenici (engl. Digital natives) izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim urođenicima podrazumevao generacije koje su rođene nakon pojave digitalne tehnologije i interneta, i kojima je maternji jezik „jezik digitalne tehnologije” (v. digitalni imigranti)

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Digitalno okruženje (engl. Digital environment) – kontekst ili „mesto” omogućeno tehnologijom i digitalnim uređajima

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Digitalni identitet (engl. Digital identity) – identitet osobe u digitalnom okruženju u kojem drugi kreiraju sliku o nama na osnovu sadržaja naših profila na socijalnim mrežama, tekstova, fotografija i video-zapisa koje delimo, naših komentara, „lajkova”, „statusa”, „prijatelja”, grupa u koje smo uključeni, veb-stranica koje posećujemo, aktivnosti koje pratimo i u kojima učestvujemo (v. onlajn identitet)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Administrator (engl. Administrator) − korisnik digitalnog uređaja koji poseduje administratorska ovlašćenja (npr. instaliranje programa i aplikacija, promena postavki, dodavanje novih korisničkih naloga i upravljanje njima; podešavanje roditeljske kontrole vrši se sa administratorskog naloga koji je zaštićen lozinkom)

Automatsko podešavanje privatnosti (engl. Automatic privacy settings) − postavke privatnosti automatski podešene prilikom kupovine uređaja, odnosno instalacije programa, veb-pregledača, otvaranja profila na društvenoj mreži; za bolju zaštitu privatnosti korisnika preporučuje se promena automatski podešenih postavki privatnosti

GDPR (engl. General Data Protection Regulation) – Generalna uredba o zaštiti podataka o ličnosti u Evropskoj Uniji; stupila na snagu u maju 2016. godine, a njena primena počela je 25. maja 2018. godine; ova uredba propisuje nova, stroža pravila za one koji rukuju i obrađuju tuđe podatke, a njena primena odnosi se i na obradu podataka lica iz EU koju vrše kompanije izvan EU

Gruming (engl. Grooming) – kontakt sa decom putem interneta koji uključuje niz predatorski motivisanih postupaka, odnosno pripremnih radnji čiji je cilj uspostavljanje komunikacije i zadobijanje poverenja, a kao krajnji cilj fizički pristup, odnosno seksualna zloupotreba deteta

Dark-veb (engl. Dark Web) – tamni ili mračni internet, šifrovani onlajn sadržaj koji nije indeksiran na konvencionalnim veb-pretraživačima (npr. Google, Yahoo, Bing); mali deo tzv. „dubokog veba” (engl. Deep Web) koji služi za promociju ilegalnih aktivnosti, npr. anonimni forumi, onlajn prodaja droge, razmena fotografija zlostavljanja dece itd. (v. duboki veb)

Digitalni alati (engl. Digital Tools) – alati digitalnih tehnologija; Vebciklopedija je najveći katalog veb-alata na srpskom jeziku: http://vebciklopedija.zajednicaucenja.edu.rs/

Digitalna asistivna tehnologija (engl. Digital assistive technology) – digitalna tehnologija koja ima funkciju asistivne tehnologije (npr. prilagođene tastature, miševi, monitori, programi za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor itd.) (v. asistivna tehnologija)

Digitalna valuta (engl. Digital currency) – elektronska valuta koja nije deo nacionalnog finansijskog sistema i stoga nije regulisana od strane državnih organa, npr. centralne banke (dve vrste digitalne valute: vurtuelna i kriptovaluta)

Digitalni imigranti (engl. Digital immigrants) – izvorno značenje termina vezuje se za američkog tehnologa Marka Prenskog (2001) koji je pod digitalnim imigrantima podrazumevao generacije rođene pre pojave digitalne tehnologije i interneta (v. digitalni urođenici)

Digitalni jaz (engl. Digital divide) – u izvornom značenju, razlika između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup digitalnoj tehnologiji (digitalni jaz prvog nivoa razlike u pristupu digitalnoj tehnologiji, između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup; digitalni jaz drugog nivoa razlike u digitalnim veštinama; digitalni jaz trećeg nivoa razlike u korišćenju digitalne tehnologije za rešavanje realnih životnih problema)

Digitalna kompetencija (engl. Digital competence) – jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski okvir ključnih kompetencija, 2006), najopštije značenje: pouzdana i kritička upotreba digitalne tehnologije u različitim kontekstima (termin „digitalna pismenost” se često koristi kao sinonim)

Digitalna komunikacija (engl. Digital communication) – komunikacija koja se odvija posredstvom digitalnih uređaja i interneta; može biti: sinhrona – osobe koje komuniciraju prisutne su „u isto vreme” na internetu (npr. četovanje) i asinhrona – „ne u isto vreme” (npr. komunikacija putem imejla)

Digitalno nasilje (engl. Digital violence) – korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese šteta

Digitalni novac ili digitalna valuta (engl. Digital money) – novac koji je dostupan samo u digitalnoj formi; za razliku od tradicionalnog e novca (npr. EUR, USD, DIN.), digitalna valuta nije deo nacionalnog finansijskog sistema, pa stoga nije regulisana od strane državnih organa; dve vrste digitalnog novca: virtuelna i kriptovaluta; više informacija: https://www.diplomacy.edu/sites/default/files/AnIntroductiontoIG_7th%20edition.pdf

Digitalna pismenost (engl. Digital literacy) – set znanja, veština i stavova neophodnih za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalne tehnologije; savremeno značenje termina „pismenost” daleko je složenije u odnosu na tradicionalno shvatanje pismenosti kao veštine čitanja, pisanja, računanja; danas se pismenost izjednačava sa pojmom kompetencija

Digitalna prava (engl. Digital rights) – termin se najčešće koristi u kontekstu opisivanja prava dece u digitalnom okruženju

Digitalna rezilijentnost (engl. Digital Resiliency) – otpornost na potencijalne izazove u digitalnom okruženju; digitalno rezilijentno dete ima veću verovatnoću da ostane bezbedno u digitalnom okruženju, jer je u stanju da prepozna rizike i opasnosti i da adekvatno na njih odgovori (tj. poseduje odgovarajuće strategije i mehanizme prevladavanja digitalnih izazova)

Digitalna reputacija (engl. Digital reputation) – ugled koji osoba ima u digitalnom okruženju, a koji je izgradila svojim ponašanjem u njemu i sadržajima koje postavlja ili deli (o sebi ili drugima) na internetu

Digitalni sadržaj (engl. Digital content) – bilo koji sadržaj u digitalnom formatu (npr. veb-sajtovi, baze podataka, elektronske knjige, video-igre, računarski programi itd.)

Digitalna tehnologija (engl. Digital technology) - sveobuhvatan termin koji uključuje digitalne uređaje kao što su računari, mobilni telefoni, tableti, kao i aktivnosti posredovane digitalnim uređajima (npr. korišćenje interneta, veb-sajtova za socijalno umrežavanje itd.)

Digitalni tragovi (engl. Digital footprints) – tragovi koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta, a kojima oblikujemo sopstvenu digitalnu reputaciju i način na koji nas drugi ljudi opažaju (v. aktivni digitalni tragovi i pasivni digitalni tragovi)

Digitalni uređaj (engl. Digital device) – električni uređaj koji prima, čuva, procesuira ili šalje informacije u digitalnom formatu (npr. pametni telefon, tablet, pametni sat itd.)

Disruptivna tehnologija (engl. Disruptive technology) – tehnologija koja svojom pojavom istiskuje postojeću tehnologiju, revolucionarni proizvod koji stvara novu industriju (npr. personalni računar je zamenio pisaću mašinu i zauvek promenio način na koji komuniciramo i radimo, mobilni telefon je zamenio fiksni telefon)

Distraktori (engl. Distractors) – ometajući faktori, u digitalnom kontekstu nepotrebni i nepoželjni sadržaji na veb-stranici (npr. reklamni sadržaji); veb-pregledači sadrže alate za blokiranje ovakvih sadržaja

Duboki veb (engl. Deep Web) – svi sadržaji na vebu koji zahtevaju određeni vid autentifikacije ili potvrđivanja identiteta (registraciju ili plaćanje) i „skriveni su” od konvencionalnih veb-pretraživača (ne pojavljuju se u rezultatima pretrage), npr. iz bezbednosnih razloga (privatni podaci) ili zbog boljeg korisničkog iskustva

Eksplicitni sadržaji na internetu (engl. Explicit content on the Internet) – nepoželjni sadržaji, npr. eksplicitni seksualni i pornografski sadržaji, nasilni sadržaji na internetu...

Emotikon (engl. Emoticon od emotion – emocija i icon – ikonica) – grafički prikaz ljudskog lica kojim se izražavaju različita osećanja (najpoznatiji je tzv. smajli J)

Zlonamerni softver (engl. malware) – program koji se koristi za namerno ometanje ili vršenje uticaja na računarski sistem (neovlašćeno prikuplja podatke ili pristupa privatnim fajlovima bez znanja ili odobrenja vlasnika)

Identitet na internetu (engl. Identity on the Internet) -  identitet koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, npr. na profile društvenih mreža, lične veb-sajtove (v. pravi identitet i lažni identitet na internetu)

Informaciona pismenost (engl. Information literacy) – skup znanja i veština neophodnih za pronalaženje, čuvanje, organizovanje, kritičko procenjivanje kvaliteta informacija, odnosno za efikasno i etičko korišćenje informacija i primenu u kreiranju novih znanja

Interaktivnost (engl. Interactivity) – vrsta dijaloga koji se odvija između korisnika i digitalnog uređaja, odnosno aplikacije

Interaktivni digitalni uređaji/interaktivni mediji (engl. Interactive digital devices) – digitalni uređaji koji „odgovaraju” na akcije korisnika prezentovanjem sadržaja kao što su tekst, slika, animacija, video, audio

Internet (engl. Internet) – globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža koje koriste internet protokol (TCP/IP) za povezivanje milijardi uređaja širom sveta

Internet bonton (engl. Internet bonton) – kodeks ponašanja, skup pravila ponašanja na internetu koja su slična onima koja važe izvan njega, vezana za odnos prema sebi (ličnim podacima) i drugima; način komunikacije, digitalni pravopis itd. (v. pravila ponašanja na mreži)

Internet predator (engl. Internet predator) – osoba koja koristi internet (socijalne mreže, čet servise, pričaonice) kako bi uspostavila kontakt sa decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja

Internet igračaka (engl. Internet of Toys, skraćeno IoToys) –igračke povezane na internet (primena interneta stvari na igračke za decu); bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka; dete ima mogućnost da bude u interakciji sa igračkom (npr. Hello Barbie, prva interaktivna lutka sa kojom dete može da komunicira pojavila se na tržištu 2015. godine)

IP adresa (engl. Internet protocol address, skraćeno IP address) – adresa internet protokola: jedinstvena numerička oznaka koja se dodeljuje svakom uređaju koji je povezan sa internetom, služi da identifikovanje i razlikovanje računara (npr. 192.168.1.1)

Jaka lozinka (engl. Strong password) – lozinka koja sadrži najmanje 8 karaktera, ne sadrži reči koje se mogu pronaći u rečniku, niti reči koje upućuju na lični život, korisničko ime, pravo ime i predstavlja kombinaciju velikih i malih slova, brojeva i simbola

Javno vlasništvo (engl. Public domain) – autorska dela koja nisu zaštićena autorskim pravima (npr. opštepoznati simboli, naslovi, imena, kalendari itd.), već predstavljaju javno dobro i mogu se slobodno koristiti; za ova dela koristi se oznaka

Jedan na jedan marketing ili personalizovani marketing (engl. One-to-one marketing) − strategija marketinga kojom kompanije, na osnovu analize ličnih podataka, posredstvom digitalne tehnologije plasiraju proizvode trenutnim ili potencijalnim kupcima u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama

Kapča (engl. CAPTCHA) – sigurnosna provera kojom se utvrđuje da li je korisnik uređaja čovek ili mašina (zlonamerni virus, spem); od korisnika se zahteva da unese nekoliko slova koja su prikazana na iskrivljenoj slici, što računar nije u stanju da uradi

Klikbejt (engl. Clickbate) – link veb-sajta (klikbejt naslov) dizajniran sa namerom da privuče što veći broj korisnika da posete određenu veb-stranicu ili video, zbog veće čitanosti ili gledanosti; klikbejt naslovi često sadrže reči „šokantno” i „nećete verovati”, a iza njih zapravo ne stoji nikakva ili informacija koja je banalna

Kodiranje (engl. Coding) – pisanje niza instrukcija (izvornih kodova pisanih u programskim jezicima) koje omogućavaju računaru da izvršava različite zadatke, rešava probleme, bude u interakciji sa korisnikom; često se koristi kao sinonim za računarsko programiranje

Kolaboracija (engl. Collaboration) – saradnja u digitalnom okruženju – korišćenje digitalne tehnologije za kolaborativne procese, zajedničko kreiranje sadržaja u digitalnom formatu (npr. Google Drive)

Kolačići (engl. Cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u veb-pregledaču korisnika kada pregleda neki veb-sajt sa ciljem prikupljanja informacija o korisniku i njegovim preferencijama (v. kolačići trećeg lica)

Kolačići trećeg lica (engl. Third-party cookies) – kolačići koji se nalaze na veb-sajtu koji je korisnik posetio, ali ne pripadaju tom, već nekom drugom veb-sajtu (npr. Facebook preko dugmeta Like Page, koje se nalazi na brojnim veb-sajtovima, postavlja na uređaj korisnika svoj kolačić i na taj način prikuplja podatke o korisniku koji je lajkovao Facebook stranicu)

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kompetencija (engl. Competence) – skup znanja, veština, stavova i odgovornosti

Kopirajt (engl. Copyright) – (v. autorsko pravo)

Krađa identiteta (engl. Identity theft) - nezakonito korišćenje ličnih podataka druge osobe (npr. ime i prezime, korisničko ime i lozinka, fotografije, brojevi bankovnih računa, pin-kodovi itd.) i njihovo korišćenje u cilju prevare (npr. krađa novca sa računa)

Kriptovaluta (engl. Crypto currency) – vrsta digitalne valute, zasnovana na kriptografiji (šifrovanju), što je čini teškom za falsifikovanje; u većini zemalja kriptovalute nisu pravno regulisane, tj. ne postoji regulatorno telo, odnosno zakon kojim se reguliše trgovina virtuelnim novcem (u nekim zemljama korišćenje bitkoina je ilegalno i zakonski kažnjivo); bitkoin je prva decentralizovana kriptovaluta

Kju ar kod (engl. QR code skraćenica od Quick Response) – doslovno značenje brzi odgovor; link koji vodi ka nekoj veb-stranici ili stranici na društvenoj mreži npr. Fejsbuku ili Tviteru; nalazi se na pakovanjima različitih proizvoda, knjigama, štampanim reklamama; za očitavanje ovog koda neophodno je na mobilnim uređajima koji rade na Android operativnom sistemu (npr. mobilni telefon ili tablet) instalirati besplatnu aplikaciju Čitač kju ar koda (QR Code Reader), koja se takođe nalazi i u sklopu nekih aplikacija (npr. Viber)

Lažni identitet na internetu (engl. False identity on the Internet) – slika koju osoba kreira o sebi na internetu, a koja ne odgovara realnosti

Lažne vesti (engl. Fake news) – lažne, često senzacionalističke informacije koja se šire pod maskom novinskog izveštavanja (Kolinsov rečnik je 2017. godine lažne vesti proglasio za reč godine) (lažne vesti vs. prave vesti)

Licenca (engl. Licence) – softverska licenca koja korisniku daje pravo na korišćenje nekog softvera; neke licence se dobijaju kupovinom programa, a postoji i licenca „softvera otvorenog koda” koja korisniku daje pravo da menja i distribuira softver

LMS (engl. Learning Management System) – sistem za upravljanje učenjem (npr. Moodle); omogućava čuvanje obrazovnih sadržaja, praćenje napredovanja učenika (ili polaznika kursa), interakciju učenika i nastavnika, ali i samih učenika itd.

Mikroblog (engl. Microblog) – blog koji se sastoji od kratkih poruka, slika, video-snimaka; popularni mikro-blog servis je Twitter na kome su poruke (tzv. tvitovi) prvobitno bile ograničene na 140 karaktera, da bi krajem 2017. godine broj karaktera udvostručen za sve jezike, osim za japanski, korejski i kineski

Model preokrenute učionice (engl. Flipped classroom) – model nastave u okviru kojeg se obrada novog gradiva ne odvija u učionici (što je karakteristično za tradicionalnu nastavu), već kod kuće – predavanja nastavnika prate se putem digitalnih uređaja, dok se školski časovi koriste za vežbanje, diskutovanje, istraživanje, učenje kroz saradnju sa drugima...

Napredno pretraživanje (engl. Advanced search) – omogućava preciziranje rezultata pretrage prema zadatim kriterijumima (npr. jezik, tip datoteke, domen itd.) (v. osnovno pretraživanje)

Neutralnost interneta (engl. Net neutrality) – princip po kome pružaoci internet usluga (internet provajderi) tretiraju sve podatke, odnosno sadržaje na internetu jednako ili „neutralno”, što znači da nisu u mogućnosti da blokiraju, uspore ili naplaćuju pristup određenim veb-stranicama ili sadržajima.

Nosiva tehnologija (engl. Wearable technology) – tehnologija koja je ugrađena u odevne predmete ili dodatnu opremu, moderne nosive uređaje za praćenje aktivnosti korisnika kao što su pametni satovi, fitnes trekeri (služe za merenje pulsa, broja koraka, broja utrošenih kalorija itd.)

Onlajn identitet ili identitet na internetu (engl. Online identity) – identitet (slika o osobi) koji se formira na osnovu fotografija, tekstualnih sadržaja, audio i video sadržaja o osobi, koje ona sama (ili neko drugi) postavlja na internet, aktivnosti korisnika na internetu; može se razlikovati od tzv. oflajn identiteta – identiteta osobe u realnom okruženju

Oruđa za kolaboraciju (engl. Tools for collaboration) – oruđa za zajednički rad, kreiranje digitalnih sadržaja

Osnovno pretraživanje (engl. Bacis searching) – pretraživanje unošenjem ključne reči, odnosno upita u polje za pretragu, bez specifikovanja kriterijuma na osnovu kojih se vrši pretraživanje

Otvoreni obrazovni sadržaji (engl. Open Educational Resources) – obrazovni sadržaji besplatno dostupni na internetu, namenjeni osobama koje žele samostalno da uče

Otvoreni podaci (engl. Open Data) – podaci koji su dostupni korisnicima za besplatnu i ponovnu upotrebu, uz uvažavanje autorskih prava

Pametni telefon (engl. Smartphone)mobilni telefon sa pristupom internetu; drugi tzv. „pametni uređaji” su: pametne sijalice, pametni frižideri, veš-mašine, pametni lični asistenti (npr. Amazon Echo), pametne kuće itd.

Pasivni digitalni tragovi (engl. Passive digital footprints) – tragovi na internetu koje korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja (npr. IP adresa uređaja sa kog se pristupa internetu)

Površinski internet (engl. Surface web) – sadržaji na internetu koji se lako mogu pronaći posredstvom konvencionalnih veb-pretraživača, odnosno sadržaji koji se pojavljuju u rezultatima pretrage

Podešavanja privatnosti (engl. Privacy settings) kontrola korisnika nad ličnim podacima, ograničavanje pristupa i količine informacija koje su dostupne drugima (npr. na ličnim profilima na društvenim mrežema)

Politika privatnosti (engl. Privacy policy) – pravila koja se tiču načina korišćenja ličnih podataka korisnika servisa, platforme, sajta za socijalno umrežavanje (npr. koje informacije se prikupljaju, u koje svrhe, kako korisnik može da upravlja svojim podacima); uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu (neretko korisnici daju svoj pristanak, a da se prethodno nisu informisali o uslovima na koje pristaju, što je sasvim pogrešno)

Pravo na zaborav (engl. right to be forgotten) – pravo korisnika da traže od veb-pretraživača brisanje ličnih podataka sa interneta ukoliko procene da im je ugrožena privatnost; Evropski sud pravde je omogućio građanima EU da koriste ovo pravo

Pravi identitet na internetu (engl. The true identity on the Internet) – sadrži tačne informacije o osobi, kakva je osoba u „realnom” svetu (v. lažni identitet na internetu)

Pravila ponašanja na internetu (engl. Netiquette) – skup pravila društveno prihvaćenog i poželjnog ponašanja na internetu (v. internet bonton)

Prenos uživo (engl. Live Streaming) – prenos sadržaja (audio i video) uživo, od provajdera do krajnjeg korisnika, putem interneta

Privatnost (engl. Privacy) – stepen kontrole koji osoba ima nad pristupom i korišćenjem svojih ličnih podataka na internetu

Profilisanje (engl. Profiling) – svaki oblik automatske obrade ličnih podataka koji ima za cilj procenu i predviđanje radnog učinka, materijalnog stanja, zdravlja, ličnih sklonosti, interesovanja, ponašanja, lokacije ili kretanja osobe

Proširena realnost (engl. Augmented reality) – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima (tekstom, slikom, zvukom); primer proširene realnosti je igrica Pokemon Go koja omogućava korisnicima da uhvate Pokemone u realnom svetu uz pomoć pametnog telefona (iOS i Android)

Računarstvo u oblacima (engl. Cloud Computing)smeštanje ličnih podataka ili aplikacija u tzv. „oblak podataka”, što znači da im se može pristupiti sa bilo kog uređaja i mesta putem interneta

Robotifikacija detinjstva (engl. Robotification of childhood) – sve veće prisustvo tzv. socijalnih robota i igračaka povezanih na internet u odrastanju dece (v. internet igračaka)

Roditeljska kontrola (engl. Parental control) – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta i to tako što će ograničiti vreme koje provode na internetu ili sadržaj kojem mogu da pristupe, postave ili podele putem interneta, kao i aktivnosti deteta na internetu (onemogućavanje četovanja sa nepoznatim osobama, trošenje novca unutar aplikacija itd.)

Roditeljska saglasnost (engl. Parental consent) – saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu; među zemljama članicama EU (u kojima se primenjuje GDPR) trenutno ne postoji konsenzus po pitanju uzrasta ispod kojeg je neophodna roditeljska saglasnost (nalazi se u rasponu od 13 do 16 godina)

Sajber kriminal (engl. Cyber crime) – svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na računarski sistem i mrežu, uključujući nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje informacija preko računarskih sistema i mreža (računarski falsifikati, krađe, tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama, zloupotrebe sistema plaćanja) više informacija: https://sr.wikipedia.org/wiki/Sajber_kriminal

Seksting (engl. Sexting) – slanje ili postavljanje na internet fotografija, poruka ili video-snimaka sa eksplicitnim seksualnim sadržajem

Sigurno pretraživanje (engl. Safe Searching) – vrsta pretraživanja koja pruža mogućnost blokiranja eksplicitnih ili neprikladnih sadržaja na internetu (primenom tehničkih mera zaštite), tj. filtriranja rezultata pretrage

Si-si licence (engl. kreativne javne licence, simbol CC (engl. Creative Commons) koje autorima daju mogućnost da neka prava zadrže, ali i da dozvole drugim autorima da umnožavaju, dele ili menjaju njihova dela pod određenim uslovima; postoji više tipova Si-si licenci

Socijalni robot (engl. Social robot) – robot koji samostalno učestvuje u socijalnoj interakciji sa ljudima (npr. socijalni roboti koji se koriste za brigu o starim osobama, u tretmanu dece sa autizmom itd.)

Socijalne tehnologije (engl. Social Technology) - tzv. veb 2.0 tehnologije koje omogućavaju komunikaciju i saradnju sa drugim korisnicima na internetu

Spem (engl. Spam) – masivno slanje neželjenih ili zlonamernih poruka na adrese velikog broja primalaca; najčešće se vezuje za imejl, ali se odnosi i na društvene mreže, instant poruke, mobilne telefone; većina imejl servisa poseduje efikasne filtere za spem

Skem (engl. Scam) – pokušaj prevare korisnika, navođenje na trošenje novca

Spinovanje (engl. Spinning) – doslovno značenje „zavrteti” priču ili informaciju sa ciljem pridobijanja javnosti; oblik propagande, manipulacija i obmanjivanje zarad ostvarivanja cilja (npr. da se javno mnjenje ubedi protiv ili u korist neke organizacije ili javne ličnosti)

Trol (engl. Troll) – osoba koja ima za cilj da svojim ponašanjem poremeti normalnu komunikaciju u nekoj onlajn zajednici

Trolovanje (engl. Trolling) – oblik uznemiravanja na internetu; postavljanje provokativnih, „zapaljivih”, neautorizovanih komentara na internet forume, blogove, vikije, imejling liste kako bi se namerno isprovocirali emocionalni odgovori i stvorio razdor među učesnicima u komunikaciji, diskreditovale osobe koje drugačije misle, diskusija učinila neproduktivnom...

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) – izgradnja znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i drugih oblika učenja na daljinu; trebalo bi imati na umu da učenje na daljinu datira još iz 17. veka i da se ne vezuje samo za digitalnu tehnologiju

Upit (engl. Query) – zahtev koji se šalje veb-pretraživaču, odnosno unosi u polje za pretragu (npr. ključna reč pomoću koje pretražujemo)

Uslovi korišćenja (engl. Terms of use) – uslovi pod kojima servisi na internetu (npr. pretraživači, društvene mreže) nude svoje usluge korisnicima; korišćenjem usluga, korisnici prihvataju uslove i obavezuju se da će ih poštovati (mada često nisu informisani o kakvim je uslovima reč)

Fišing (engl. phishing) – doslovno značenje „pecanje lozinki” (engl. fishing for passwords); jedan od načina krađe identiteta kojim se služe hakeri ili sajber kriminalci koji pokušavaju pomoću lažnih, ali često veoma uverljivih imejl ili čet poruka i veb-stranica, da navedu žrtvu da ostavi vredne lične podatke (šifre, pin kodove, brojeve kreditnih kartica) ili da instalira zlonamerni virus na svom uređaju; npr. korisnik dobija fišing imejl koji izgleda kao da je poslat od neke poznate institucije, banke ili socijalne mreže a koji sadrži link ka lažnoj veb-stranici (lažna veb-stranica: http://www.nds.rs/ i prava veb-stranica Narodne banke Srbije: http://www.nbs.rs/)

Filtriranje (engl. Filtering) – onemogućavanje ili ograničavanje pristupa delu interneta, odnosno određenim sadržajima ili uslugama; koristi se i termin blokiranje pristupa

Haker (engl. Hacker) - osoba koja koristeći propuste u računarskom sistemu ili mreži naovlašćeno pristupa tuđim podacima

Hakovanje (engl. Hacking) - modifikovanje programa, nelegalno ulaženje u tuđe sigurnosne i lične operativne sisteme, protivzakonito korišćenje tuđih informacija

Hiperlink (engl. Hyperlink) – hiperveza, veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili zvučnom zapisu, imejl adresi (jednim klikom na hiperlink dolazi se na željenu poziciju)

Hipertekst (engl. Hypertext) – tekst koji sadrži hiperlinkove

Četovanje (engl. Cheating) – oblik komunikacije između dva ili više korisnika, putem računara ili nekog drugog digitalnog uređaja (npr. pametnog telefona, tableta), koji se odvija u „realnom vremenu” (korisnici su u isto vreme na mreži); danas je dostupan veliki broj aplikacija za četovanje (npr. Viber, WhatsApp, Skype, Snapchat itd.)

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja

Test ovog polja


Go Back

Na Xbox One konzoli za igranje video-igara ova opcija automatski je uključena za decu mlađu od 8 godina.

Hiperlink (engl. Hyperlink) – hiperveza, veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili zvučnom zapisu, imejl adresi (jednim klikom na hiperlink dolazi se na željenu poziciju)

Aplikacija ili mobilna aplikacija (engl. App  ili mobile application) – računarski program specijalno dizajniran za rad na mobilnim uređajima kao što su pametni telefoni, tableti, pametni satovi, tzv. „nosiva tehnologija” (v. nosiva tehnologija)

Veb 3.0 alati (engl. Web 3.0 tools) – pojam oko kojeg se još uvek debatuje, nema jasno definisano značenje; opisuje se kao razvoj i proširenje veba 2.0 i nova faza u razvoju veba (više informacija na: https://rm.coe.int/internet-literacy-handbook/1680766c85, str. 25)

Digitalna asistivna tehnologija (engl. Digital assistive technology) – digitalna tehnologija koja ima funkciju asistivne tehnologije (npr. prilagođene tastature, miševi, monitori, programi za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor itd.) (v. asistivna tehnologija)

Šerenting (engl. Sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (najčešće na sajtovima za socijalno umrežavanje, blogovima) od strane njihovih roditelja/staratelja