Igranje video-igara – gejming
Igranje video-igara – gejming
Autorka teksta: dr Dobrinka Kuzmanović
Igra je najvažnija aktivnost dece u ranim uzrastima. Ona doprinosi razvoju celokupne ličnosti deteta, njegovom intelektualnom, socio-emocionalnom, moralnom i fizičkom razvoju. Igranje predstavlja, na globalnom nivou, jednu od najučestalijih aktivnosti dece (svih uzrasta) na digitalnim uređajima. Zahvaljujući brzom tehnološkom razvoju, danas je moguće igrati video-igre različitih žanrova, na različitim uređajima (računaru, konzoli za video-igre, pametnom telefonu ili tabletu), individualno ili sa drugim igračima (ili grupama igrača) iz bilo kog dela sveta i u bilo koje vreme.
Sve veći broj video-igara (pogotovu brze, akcione) iziskuje posedovanje uređaja sa snažnom grafičkom karticom, moćnim procesorom, velikom količinom radne memorije i brzim hard-diskom.
Savremene video-igre nose sa sobom brojne rizike koji nisu postojali kod klasičnih igara, a odnose se na rizike korišćenja digitalne tehnologije uopšte. U bogatoj ponudi video-igara nalazi se veliki broj onih koje sadrže nasilje.
Neke video-igre pogodne su za igrače svih uzrasta, druge samo za stariju decu i mlađe tinejdžere, dok su neke namenjene isključivo odraslima.
Kada je reč o deci, u izboru video-igara ključnu ulogu trebalo bi da imaju roditelji, odnosno odrasle osobe koje učestvuju u njihovom vaspitanju i obrazovanju.
Izbor video-igre može biti vođen postojećim standardima njihovog rangiranja (u Evropi najviše korišćen PEGI sistem).
Šta je PEGI?
PEGI (engl. Pan-European Game Information) je panevropski sistem za procenjivanje uzrasne primerenosti sadržaja video-igara, ustanovljen 2003. godine od strane Evropske komisije. Danas se koristi u blizu 40 evropskih zemalja, uključujući i Srbiju.
PEGI sistem pomaže roditeljima da donose informisane odluke prilikom kupovine video-igara svojoj deci, na taj način što sadrži oznake koje ukazuju na to kom uzrastu je primerena konkretna video-igra i kakav je njen sadržaj. Na primer, ukoliko se na igri nalazi PEGI oznaka 7, to znači da je namenjena deci koja imaju 7 ili više godina.
Važno je naglasiti da PEGI oznake ne ukazuju na težinu igre (kognitivnu zahtevnost), već na primerenost sadržaja igre uzrastu: npr. video-igra sa PEGI oznakom 3 neće sadržati bilo kakav neprikladan sadržaj, ali može biti teška za mlađe dete. Isto tako, igra sa oznakom PEGI 18 može biti jednostavna za igru, ali sadrži elemente koji je čine neprimerenom za mlađe igrače.
U tekstu koji sledi nalazi se pregled PEGI oznaka sa objašnjenjem njihovog značenja, adaptiran i preuzet sa zvaničnog PEGI veb-sajta.
PEGI uzrasne oznake
OZNAKA | OPIS |
Sadržaj igre sa ovom oznakom procenjen je kao primeren svim uzrasnim grupama. Igra ne bi trebalo da sadrži bilo kakve zvukove ili slike koje mogu uplašiti mlađu decu, kao ni ružne reči. Prihvatljivo je veoma blago nasilje u komičnom kontekstu. | |
U ovoj kategoriji nalaze se video-igre čiji sadržaj (zvukovi, slike) mogu da zastraše mlađu decu. Veoma blagi oblici nasilja (podrazumevano, bez konkretnih detalja ili nerealistično nasilje) mogu se sresti u video-igrama sa ovom oznakom. | |
Ova oznaka nalazi se na video-igrama koje sadrže slikovitije prikaze nasilja prema nestvarnim likovima ili nerealistično nasilje prema osobama koje izgledaju kao ljudi. Seksualne aluzije ili poze mogu biti prisutne, ali ružne reči moraju biti sasvim blage. Kockanje, poput onog u stvarnom životu, u kockarnicama, takođe može biti prisutno (npr. igre sa kartama koje bi se u stvarnom životu igrale za novac). | |
U ovoj kategoriji video-igara prikazi nasilja ili seksualnih aktivnosti odgovaraju stvarnom životu. U igri se može sresti ekstremno vulgaran jezik, a takođe mogu biti prisutne igre na sreću, upotreba duvana, alkohola ili droga. | |
Video-igre sa ovom oznakom namenjene su isključivo odraslima jer sadrže grubo nasilje, ubijanje bez očiglednog povoda ili nasilje prema bespomoćnim likovima. Sadrže upotrebu ilegalnih droga i eksplicitne seksualne aktivnosti. |
SLIKA | OPIS SADRŽAJA VIDEO-IGRE |
Igra sadrži ružne reči (od blažih psovki do seksualnih povika i bogohuljenja). Ovakvi sadržaji mogu se naći u igrama sa PEGI oznakom 12, 16 i 18. | |
Igra sa ovom slikom sadrži opise etničkih, religioznih, nacionalističkih ili drugih stereotipa koji podstiču mržnju i diskriminaciju. Ovakvi sadržaji uvek se nalaze u video-igrama sa oznakom PEGI 18 (i verovatno krše nacionalne krivične zakone). | |
Slika ukazuje na to da se u video-igri prikazuje korišćenje droga, alkohola ili duvana. Ovakvi sadržaji uvek se nalaze u video-igrama sa oznakom PEGI 16 i PEGI 18. | |
Ova slika može se naći na video-igrama sa oznakom PEGI 7 ukoliko sadrži zvukove koji mogu biti uznemirujući ili zastrašujući za mlađu decu, ali i na onima sa oznakom PEGI 12 ukoliko su prisutni zastrašujući zvukovi ili horor efekti (ali bez nasilnog sadržaja). | |
Ova slika ukazuje na to da igra sadrži elemente koji podstiču ili podučavaju kockanje. Ovakvi sadržaji mogu se naći u igrama sa PEGI oznakom 12, 16 i 18. | |
Slika se nalazi na igrama sa oznakom PEGI 12 ukoliko sadrže seksualne poze ili aluzije na seks, na igrama sa oznakom PEGI 16 ako se prikazuje seksualni odnos bez vidljivih genitalija i na igrama sa oznakom PEGI 18 koje sadrže eksplicitni seksualni sadržaj. | |
Igra sadrži elemente nasilja. U video-igrama sa oznakom PEGI 7 ono je nerealistično i bez detaljnog prikazivanja nasilnih scena, u igrama sa oznakom PEGI 12 prikazano je nasilje prema nestvarnim likovima ili nerealistično nasilje prema osobama koje izgledaju kao ljudi, dok igre PEGI 16 i PEGI 18 sadrže sve realnije scene nasilja. |
Iako bi na svakoj video-igri trebalo da bude jasno naznačeno kom uzrastu je namenjena, neke igre ne sadrže PEGI oznaku. PEGI oznake pružaju korisne informacije o video-igri, međutim, roditelji su ti koji će najbolje proceniti da li je konkretna igra primerena njihovom detetu, nakon što se sami upoznaju sa njom.
Trebalo bi imati na umu da oznaka na video-igri nije 100% garancija da ona sadrži isključivo elemente koji su primereni navedenom uzrastu deteta!
Zašto su video-igre privlačne deci?
Imajući na umu široku rasprostranjenost igranja video-igara kod dece različitog uzrasta, osnovano je zapitati se iz kojih su razloga one tako privlačne deci. Navešćemo nekoliko razloga:
- sadrže dinamičke slike koje se brzo smenjuju i privlače pažnju igrača
- pružaju mogućnost detetu da aktivno kontroliše događaje na ekranu (za razliku od televizijskih ekrana ili štampane knjige gde je uloga deteta uglavnom pasivna)
- sadrže zvučne efekte i automatsko prikazivanje osvojenih poena
- postojanje različitih nivoa igre, odnosno izazova koji se postavljaju pred igrače; mogućnost napredovanja i „obaranja sopstvenih rekorda” motiviše igrače da nastave sa igranjem
- originalnost, verodostojnost i autentičnost likova (kvalitet animacije, grafike)
- igranje nekih vrsta video-igara može biti veoma uzbudljivo, izazvati različite emocije, a sam ljudski mozak je tako ustrojen da teži ka novim, uzbudljivim i raznolikim iskustvima
- podstiču igrače na takmičenje (sa sobom i drugim igračima)
- zabavne su
- novije generacije video-igara raspolažu specijalnim efektima, brišući granicu između realnog i virtuelnog (tzv. igre virtuelne i proširene realnosti).
Svim navedenim razlozima trebalo bi dodati i taj da su video-igre popularne u vršnjačkoj grupi, koja je važan faktor socijalizacije mladih.
Da li su video-igre dobre ili loše za decu?
Već sa pojavom prvih video-igara postavilo se pitanje o prirodi njihovog uticaja na dečji razvoj. Stručna, ali i nestručna javnost podeljena je po ovom pitanju (kao i kada je reč o uticaju digitalne tehnologije na njene korisnike). Ako se usudite da na nekom od „nekomercijalnih” veb-pretraživača potražite odgovor na pitanje da li su video-igre dobre ili loše za decu, suočićete se sa kontradiktornim i radikalno suprotstavljenim stanovištima.
Naučnici nemaju konkretan i jasan odgovor na ovo pitanje. Rezultati zavise od više faktora, uključujući primenjene metode istraživanja. Čak i kada se utvrdi povezanost između igranja nasilnih video-igara i nasilnog ponašanja, to ne govori da je igranje ovakvih video-igara (jedini) uzrok nasilnog ponašanja.
Video-igre nisu u osnovi loše. Video-igre mogu biti i dobre i loše, u zavisnosti od tipa ili žanra igre, vremena koje se provodi u igranju, cilja, postojanja ravnoteže između igre i ostalih aktivnosti itd.
Pozitivni aspekti igranja video-igara
Dok je većina istraživanja video-igara usmerena na njihove negativne efekte, rezultati novijih istraživanja ukazuju na dobre strane igranja video-igara:
- igranje nekih tipova video-igara (npr. brzih akcionih) iziskuje intelektualne i perceptivne sposobnosti kao što su: prostorno i periferno opažanje, mentalna rotacija, vizuelna pažnja, brzo reagovanje
- tokom igranja nekih tipova video-igara (npr. strateških) igrači stiču veštine rešavanja problema
- poboljšavaju pamćenje i zaključivanje
- grupno igranje igara predstavlja specifično socijalno iskustvo, jer se tako upoznaju novi ljudi, stiču veštine timskog rada (milioni ljudi širom sveta okupljeni su u virtuelnim grupama kako bi igrali određene video-igre)
- pozitivno utiču na raspoloženje, igrači uživaju u igri
- doprinose istrajnosti, osnažuju samopouzdanje, kao i nošenje sa neuspehom.
Negativni aspekti igranja video-igara
Prilikom igranja video-igara (pogotovu onih na internetu) deca se mogu suočiti sa brojnim rizicima. Koji su to rizici?
- Zavisnost od video-igara jeste jedan od najozbiljnijih negativnih aspekata u vezi sa igranjem video-igara. Igranje video-igara stimuliše lučenje dopamina (hemijske supstance koju proizvodi naš organizam, a zadužena je za regulisanje raspoloženja i nivoa energije) i lako dovodi do stvaranja navike igranja, što je karakteristično i za druge aktivnosti na digitalnim uređajima koje imaju interaktivnu komponentu (npr. imejl, četovanje). Kako opisuju Smol i Vorgan u svojoj knjizi Internet mozak, „mladi digitalni urođenici omamljeni su blještećom grafikom i zavisni od intenzivnih vizuelnih stimulusa koji se brzo smenjuju”.
Prekomerno igranje video-igara može rezultirati problemima sa snom, ishranom, slabijim školskim postignućem i teškoćama u odnosima sa drugima. U ekstremnim slučajevima može ozbiljno ugroziti svakodnevno socijalno i psihološko funkcionisanje deteta.
Svetska zdravstvena organizacija nedavno je zavisnost od video-igara prepoznala kao mentalni poremećaj, iako po tom pitanju ne postoji konsenzus među stručnjacima.
- Komunikacija sa nepoznatim osobama, kao i potencijalnim internet predatorima (razmena privatnih poruka, četovanje u sklopu igre ili razgovori uz pomoć slušalica i mikrofona koje deca koriste tokom igranja).
- Izloženost uznemiravanju ili digitalnom nasilju od strane drugih igrača ili grupe igrača (čemu doprinosi mogućnost anonimnog otvaranja profila u onlajn igrama).
- Izloženost štetnim i uzrasno neprimerenim sadržajima (video-igre koje sadrže nasilje, eksplicitne seksualne sadržaje, upotrebu droge, kockanje). Uticaj nasilnih sadržaja u video-igrama na decu predmet je brojnih istraživanja i, kao što je ranije rečeno, ne postoje nedvosmisleni nalazi.
- Deljenje ličnih podataka sa nepoznatim osobama.
- Mogućnost trošenja novca tokom igranja video-igara, odnosno plaćanje pristupa dodatnim sadržajima ili mogućnostima koje nisu dostupne u besplatnoj verziji video-igre.
- Preuzimanje zloćudnog softvera (malware) ili virusa (npr. preko poruka od drugih igrača).
„Roditeljska kontrola” kao način zaštite dece tokom igranja video-igara?
Sve konzole za igranje video-igara, mobilni uređaji (telefon i tablet) i operativni sistemi za računare opremljeni su sistemom za roditeljsku kontrolu, koji omogućava zaštitu privatnosti i bezbednosti dece prilikom igranja, pružajući roditeljima mogućnost da:
- izaberu igre kojima će dete moći da pristupi na digitalnom uređaju koji koristi (na osnovu PEGI ili neke druge klasifikacije)
- upravljaju količinom vremena koje dete može da provede u igranju video-igara
- podese i kontrolišu sa kim dete komunicira (četuje) i razmenjuje podatke (npr. poruke)
- kontrolišu trošenje novca prilikom igranja igara
Preporuke za roditelje dece koja igraju video-igre
- Uvek obratite pažnju na uzrast naznačen na video-igri (PEGI oznaka ili neki drugi sistem oznaka, u zavisnosti od zemlje)
- Pročitajte sadržaj video-igre, recenziju, komentare i ocene drugih korisnika, roditelja, eksperata.
- Idealno bi bilo kada biste sami isprobali da igrate igru pre nego što je date svom detetu; ukoliko to nije slučaj, učestvujte u igri.
- Budite pored deteta dok igra video-igre, razgovarajte sa njim o tome šta mu se sviđa, a šta ne u vezi sa konkretnom igrom.
- Imajte na umu da prilikom igranja video-igara dete može doći u kontakt sa nepoznatim osobama/drugim igračima.
- Objasnite detetu šta su lični podaci i zašto je važno da ih ne deli sa drugima.
- Objasnite detetu zašto neke video-igre nisu primerene za njegov uzrast.
- Dogovorite se sa detetom o tome koliko vremena sedmično može da provede u igranju video-igara, odnosno ispred ekrana.
- Dogovorite se u koje vreme dete može da igra video-igre (uspostavite pravila i dosledno ih se pridržavajte).
- Imajte na umu da tokom igranja video-igre dete ima mogućnost kupovine dodatnih sadržaja (koji igru mogu učiniti neprimerenom detetovom uzrastu) i trošenja novca.
- Primenjujte roditeljsku kontrolu i druge tehničke mere zaštite, pogotovu kada je reč o deci mlađeg uzrasta.