Играње видео-игара – гејминг

Играње видео-игара – гејминг

Ауторка текста: др Добринка Кузмановић

Игра je најважнија активност деце у раним узрастима. Она доприноси развоју целокупне личности детета, његовом интелектуалном, социо-емоционалном, моралном и физичком развоју. Играње представља, на глобалном нивоу, једну од најучесталијих активности деце (свих узраста) на дигиталним уређајима. Захваљујући брзом технолошком развоју, данас је могуће играти видео-игре различитих жанрова, на различитим уређајима (рачунару, конзоли за видео-игре, паметном телефону или таблету), индивидуално или са другим играчима (или групама играча) из било ког дела света и у било које време.

Све већи број видео-игара (поготову брзе, акционе) изискује поседовање уређаја са снажном графичком картицом, моћним процесором, великом количином радне меморије и брзим хард-диском.

Савремене видео-игре носе са собом бројне ризике који нису постојали код класичних игара, а односе се на ризике коришћења дигиталне технологије уопште. У богатој понуди видео-игара налази се велики број оних које садрже насиље.

Неке видео-игре погодне су за играче свих узраста, друге само за старију децу и млађе тинејџере, док су неке намењене искључиво одраслима.

Када је реч о деци, у избору видео-игара кључну улогу требало би да имају родитељи, односно одрасле особе које учествују у њиховом васпитању и образовању.

Избор видео-игре може бити вођен постојећим стандардима њиховог рангирања (у Европи највише коришћен ПЕГИ систем).

Шта је ПЕГИ?

ПЕГИ (енгл. Pan-European Game Information) је паневропски систем за процењивање узрасне примерености садржаја видео-игара, установљен 2003. године од стране Европске комисије. Данас се користи у близу 40 европских земаља, укључујући и Србију.

ПЕГИ систем помаже родитељима да доносе информисане одлуке приликом куповине видео-игара својој деци, на тај начин што садржи ознаке које указују на то ком узрасту је примерена конкретна видео-игра и какав је њен садржај. На пример, уколико се на игри налази ПЕГИ ознака 7, то значи да је намењена деци која имају 7 или више година.

Важно је нагласити да ПЕГИ ознаке не указују на тежину игре (когнитивну захтевност), већ на примереност садржаја игре узрасту: нпр. видео-игра са ПЕГИ ознаком 3 неће садржати било какав неприкладан садржај, али може бити тешка за млађе дете. Исто тако, игра са ознаком ПЕГИ 18 може бити једноставна за игру, али садржи елементе који је чине непримереном за млађе играче.

У тексту који следи налази се преглед ПЕГИ ознака са објашњењем њиховог значења, адаптиран и преузет са званичног ПЕГИ веб-сајта.

ПЕГИ узрасне ознаке

ОЗНАКА	ОПИС
	Садржај игре са овом ознаком процењен је као примерен свим узрасним групама. Игра не би требало да садржи било какве звукове или слике које могу уплашити млађу децу, као ни ружне речи. Прихватљиво је веома благо насиље у комичном контексту.
	У овој категорији налазе се видео-игре чији садржај (звукови, слике) могу да застраше млађу децу. Веома благи облици насиља (подразумевано, без конкретних детаља или нереалистично насиље) могу се срести у видео-играма са овом ознаком.
	Ова ознака налази се на видео-играма које садрже сликовитије приказе насиља према нестварним ликовима или нереалистично насиље према особама које изгледају као људи. Сексуалне алузије или позе могу бити присутне, али ружне речи морају бити сасвим благе. Коцкање, попут оног у стварном животу, у коцкарницама, такође може бити присутно (нпр. игре са картама које би се у стварном животу играле за новац).
	У овој категорији видео-игара прикази насиља или сексуалних активности одговарају стварном животу. У игри се може срести екстремно вулгаран језик, а такође могу бити присутне игре на срећу, употреба дувана, алкохола или дрога.
	Видео-игре са овом ознаком намењене су искључиво одраслима јер садрже грубо насиље, убијање без очигледног повода или насиље према беспомоћним ликовима. Садрже употребу илегалних дрога и експлицитне сексуалне активности.

СЛИКА	ОПИС САДРЖАЈА ВИДЕО-ИГРЕ
	Игра садржи ружне речи (од блажих псовки до сексуалних повика и богохуљења). Овакви садржаји могу се наћи у играма са ПЕГИ ознаком 12, 16 и 18.
	Игра са овом сликом садржи описе етничких, религиозних, националистичких или других стереотипа који подстичу мржњу и дискриминацију. Овакви садржаји увек се налазе у видео-играма са ознаком ПЕГИ 18 (и вероватно крше националне кривичне законе).
	Слика указује на то да се у видео-игри приказује коришћење дрога, алкохола или дувана. Овакви садржаји увек се налазе у видео-играма са ознаком ПЕГИ 16 и ПЕГИ 18.
	Ова слика може се наћи на видео-играма са ознаком ПЕГИ 7 уколико садржи звукове који могу бити узнемирујући или застрашујући за млађу децу, али и на онима са ознаком ПЕГИ 12 уколико су присутни застрашујући звукови или хорор ефекти (али без насилног садржаја).
	Ова слика указује на то да игра садржи елементе који подстичу или подучавају коцкање. Овакви садржаји могу се наћи у играма са ПЕГИ ознаком 12, 16 и 18.
	Слика се налази на играма са ознаком ПЕГИ 12 уколико садрже сексуалне позе или алузије на секс, на играма са ознаком ПЕГИ 16 ако се приказује сексуални однос без видљивих гениталија и на играма са ознаком ПЕГИ 18 које садрже експлицитни сексуални садржај.
	Игра садржи елементе насиља. У видео-играма са ознаком ПЕГИ 7 оно је нереалистично и без детаљног приказивања насилних сцена, у играма са ознаком ПЕГИ 12 приказано је насиље према нестварним ликовима или нереалистично насиље према особама које изгледају као људи, док игре ПЕГИ 16 и ПЕГИ 18 садрже све реалније сцене насиља.

Иако би на свакој видео-игри требало да буде јасно назначено ком узрасту је намењена, неке игре не садрже ПЕГИ ознаку. ПЕГИ ознаке пружају корисне информације о видео-игри, међутим, родитељи су ти који ће најбоље проценити да ли је конкретна игра примерена њиховом детету, након што се сами упознају са њом.

Требало би имати на уму да ознака на видео-игри није 100% гаранција да она садржи искључиво елементе који су примерени наведеном узрасту детета!

Зашто су видео-игре привлачне деци?

Имајући на уму широку распрострањеност играња видео-игара код деце различитог узраста, основано је запитати се из којих су разлога оне тако привлачне деци. Навешћемо неколико разлога:

1. садрже динамичке слике које се брзо смењују и привлаче пажњу играча
2. пружају могућност детету да активно контролише догађаје на екрану (за разлику од телевизијских екрана или штампане књиге где је улога детета углавном пасивна)
3. садрже звучне ефекте и аутоматско приказивање освојених поена
4. постојање различитих нивоа игре, односно изазова који се постављају пред играче; могућност напредовања и „обарања сопствених рекорда” мотивише играче да наставе са играњем
5. оригиналност, веродостојност и аутентичност ликова (квалитет анимације, графике)
6. играње неких врста видео-игара може бити веома узбудљиво, изазвати различите емоције, а сам људски мозак је тако устројен да тежи ка новим, узбудљивим и разноликим искуствима
7. подстичу играче на такмичење (са собом и другим играчима)
8. забавне су
9. новије генерације видео-игара располажу специјалним ефектима, бришући границу између реалног и виртуелног (тзв. игре виртуелне и проширене реалности).

Свим наведеним разлозима требало би додати и тај да су видео-игре популарне у вршњачкој групи, која је важан фактор социјализације младих.

Да ли су видео-игре добре или лоше за децу?

Већ са појавом првих видео-игара поставило се питање о природи њиховог утицаја на дечји развој. Стручна, али и нестручна јавност подељена је по овом питању (као и када је реч о утицају дигиталне технологије на њене кориснике). Ако се усудите да на неком од „некомерцијалних” веб-претраживача потражите одговор на питање да ли су видео-игре добре или лоше за децу, суочићете се са контрадикторним и радикално супротстављеним становиштима.

Научници немају конкретан и јасан одговор на ово питање. Резултати зависе од више фактора, укључујући примењене методе истраживања. Чак и када се утврди повезаност између играња насилних видео-игара и насилног понашања, то не говори да је играње оваквих видео-игара (једини) узрок насилног понашања.

Видео-игре нису у основи лоше. Видео-игре могу бити и добре и лоше, у зависности од типа или жанра игре, времена које се проводи у игрању, циља, постојања равнотеже између игре и осталих активности итд.

Позитивни аспекти играња видео-игара

Док је већина истраживања видео-игара усмерена на њихове негативне ефекте, резултати новијих истраживања указују на добре стране играња видео-игара:

1. играње неких типова видео-игара (нпр. брзих акционих) изискује интелектуалне и перцептивне способности као што су: просторно и периферно опажање, ментална ротација, визуелна пажња, брзо реаговање
2. током играња неких типова видео-игара (нпр. стратешких) играчи стичу вештине решавања проблема
3. побољшавају памћење и закључивање
4. групно играње игара представља специфично социјално искуство, јер се тако упознају нови људи, стичу вештине тимског рада (милиони људи широм света окупљени су у виртуелним групама како би играли одређене видео-игре)
5. позитивно утичу на расположење, играчи уживају у игри
6. доприносе истрајности, оснажују самопоуздање, као и ношење са неуспехом.

Негативни аспекти играња видео-игара

Приликом играња видео-игара (поготову оних на интернету) деца се могу суочити са бројним ризицима. Који су то ризици?

1. Зависност од видео-игара јесте један од најозбиљнијих негативних аспеката у вези са играњем видео-игара. Играње видео-игара стимулише лучење допамина (хемијске супстанце коју производи наш организам, а задужена је за регулисање расположења и нивоа енергије) и лако доводи до стварања навике играња, што је карактеристично и за друге активности на дигиталним уређајима које имају интерактивну компоненту (нпр. имејл, четовање). Како описују Смол и Ворган у својој књизи Интернет мозак, „млади дигитални урођеници омамљени су бљештећом графиком и зависни од интензивних визуелних стимулуса који се брзо смењују”.

Прекомерно играње видео-игара може резултирати проблемима са сном, исхраном, слабијим школским постигнућем и тешкоћама у односима са другима. У екстремним случајевима може озбиљно угрозити свакодневно социјално и психолошко функционисање детета.

Светска здравствена организација недавно је зависност од видео-игара препознала као ментални поремећај, иако по том питању не постоји консензус међу стручњацима.

2. Комуникација са непознатим особама, као и потенцијалним интернет предаторима (размена приватних порука, четовање у склопу игре или разговори уз помоћ слушалица и микрофона које деца користе током играња).
3. Изложеност узнемиравању или дигиталном насиљу од стране других играча или групе играча (чему доприноси могућност анонимног отварања профила у онлајн играма).
4. Изложеност штетним и узрасно непримереним садржајима (видео-игре које садрже насиље, експлицитне сексуалне садржаје, употребу дроге, коцкање). Утицај насилних садржаја у видео-играма на децу предмет је бројних истраживања и, као што је раније речено, не постоје недвосмислени налази.
5. Дељење личних података са непознатим особама.
6. Могућност трошења новца током играња видео-игара, односно плаћање приступа додатним садржајима или могућностима које нису доступне у бесплатној верзији видео-игре.
7. Преузимање злоћудног софтвера (malware) или вируса (нпр. преко порука од других играча).

„Родитељска контрола” као начин заштите деце током играња видео-игара?

Све конзоле за играње видео-игара, мобилни уређаји (телефон и таблет) и оперативни системи за рачунаре опремљени су системом за родитељску контролу, који омогућава заштиту приватности и безбедности деце приликом играња, пружајући родитељима могућност да:

• изаберу игре којима ће дете моћи да приступи на дигиталном уређају који користи (на основу ПЕГИ или неке друге класификације)
• управљају количином времена које дете може да проведе у игрању видео-игара
• подесе и контролишу са ким дете комуницира (четује) и размењује податке (нпр. поруке)
• контролишу трошење новца приликом играња игара

Препоруке за родитеље деце која играју видео-игре

• Увек обратите пажњу на узраст назначен на видео-игри (ПЕГИ ознака или неки други систем ознака, у зависности од земље)
• Прочитајте садржај видео-игре, рецензију, коментаре и оцене других корисника, родитеља, експерата.
• Идеално би било када бисте сами испробали да играте игру пре него што је дате свом детету; уколико то није случај, учествујте у игри.
• Будите поред детета док игра видео-игре, разговарајте са њим о томе шта му се свиђа, а шта не у вези са конкретном игром.
• Имајте на уму да приликом играња видео-игара дете може доћи у контакт са непознатим особама/другим играчима.
• Објасните детету шта су лични подаци и зашто је важно да их не дели са другима.
• Објасните детету зашто неке видео-игре нису примерене за његов узраст.
• Договорите се са дететом о томе колико времена седмично може да проведе у игрању видео-игара, односно испред екрана.
• Договорите се у које време дете може да игра видео-игре (успоставите правила и доследно их се придржавајте).
• Имајте на уму да током играња видео-игре дете има могућност куповине додатних садржаја (који игру могу учинити непримереном дететовом узрасту) и трошења новца.
• Примењујте родитељску контролу и друге техничке мере заштите, поготову када је реч о деци млађег узраста.