Време испред екрана – колико и како

Време испред екрана – колико и како

Ауторка текста: др Добринка Кузмановић

Данашња деца свакодневно проводе време испред екрана „паметних телефона”, таблета, рачунара, телевизора. Од самог рођења окружена су дигиталним уређајима, а како потврђују налази истраживања, осим што проводе све више времена испред екрана, почињу и да их користе у све млађем узрасту.

Дигитално доба суочило је родитеље, стручњаке за васпитање и образовање деце, као и научну заједницу са бројним питањима везаним за правилно коришћење дигиталне технологије у дечјем узрасту. Најважнија међу њима јесу:

1. Колико времена дневно дете може да користи дигиталне уређаје, а да то не утиче негативно на његов психофизички развој, здравље и општу добробит?
2. Шта је квалитетно проведено време испред екрана?

Ако сте већ трагали за одговором на ова или слична питања (нпр. на Гуглу), вероватно сте се суочили са противречним, острашћеним или претерано негативним схватањима о утицају дигиталне технологије на понашање и развој деце. Могли сте и да закључите да је „време испред екрана” (енгл. screen time) једна од највећих брига савременог човека, као и то да је технологија „главни кривац” за недостатак одговарајућих социјалних вештина код деце, успорен развој не само говора, већ и мозга, незаинтересованост за читање класичних књига и традиционалне игре са вршњацима, гојазност, депресивност итд.

Ипак, требало би имати на уму да тзв. „морална паника” у вези са негативним аспектима коришћења дигиталне технологије није нова, нити везана искључиво за ову технологију. Слична „паника” владала је 60-их година 20. века, након појаве телевизије.

Док стручњаци упућују протестна писма владама и медијима јер сматрају да време испред екрана све више „урушава здравље деце” и „трује њихово детињство”, научници тврде да не постоје поуздани научни докази који говоре у прилог тврдњи да су екрани дигиталних уређаја сами по себи штетни (нпр. Соња Ливингстон, угледна професорка социјалне психологије на Лондонској школи економије, један од покретача блога Родитељство за дигиталну будућност, који садржи доста корисних садржаја на ову тему).

Дигитална технологија развија се таквом брзином да научна истраживања не могу да иду у корак са све бржим технолошким развојем. Већина истраживања односи се на време проведено испред телевизијског екрана, па је постојеће налазе о утицају технологије на дечји развој нужно преиспитати у контексту нових, интерактивних медија.

Дакле, уколико очекујете да у овом тексту добијете „рецепт”, или једноставан одговор заснован на поузданим емпиријским налазима, разочараће вас чињеница да данашња наука нема  одговор на питања постављена у наслову текста. Уместо тога, нудимо вам смернице које ћете моћи да прилагођавате свом породичном контексту и индивидуалним карактеристикама ваше деце.

 Колико времена испред екрана је превише за дете?

Колико времена дневно дете може да проведе испред екрана а да то не  нашкоди његовом развоју зависи од више фактора:

• узраста детета
• врсте активности на дигиталним уређајима (нпр. да ли игра видео-игре, гледа видео-снимке који нису примерени његовом узрасту, или учи страни језик, да свира на гитари
• начина коришћења (нпр. да ли дете самостално ради нешто на дигиталном уређају или уз присуство одрасле особе која посредује у његовим активностима)
• психофизичког стања (да ли је дете у току дана физички активно, одморно и расположено или је нерасположено, расејано, узнемирено, жали се на тегобе попут главобоље, уморних очију…)
• интересовања детета (да ли је активност на дигиталном уређају избор детета, у складу са његовим способностима, особинама личности)
• контекста у којем се дигитални уређаји користе (нпр. да ли се користе током оброка, пред спавање, да ли деца заузимају правилан телесни положај док седе испред екрана)
• врсте дигиталног уређаја, односно могућности које он пружа деци (нпр. седење испред телевизијског екрана ставља дете у пасивну, „конзументску” позицију, док му интерактивни дигитални уређаји, као што су нпр. таблет, рачунар или конзола за играње игрица, пружају могућност да буде ментално и физички активно, да креира садржаје и размењује их са вршњацима итд.)

Чак и када би стручњаци били међусобно сагласни у вези са оптималним временом испред екрана, и даље би остале отворене неке  дилеме:

• Да ли родитељ или друга особа која се стара о детету може да има потпуну контролу над количином времена које дете проведе испред екрана у току једног дана, с обзиром на чињеницу да су дигитални уређаји прожели готово све аспекте свакодневног живота?
• Шта се подразумева под „временом проведеним испред екрана”? Да ли је то искључиво време за забаву, игру, комуникацију или и време за учење посредством дигиталне технологије (код куће и/или у предшколској установи/школи)?
• Да ли се у време испред екрана рачуна и оно време када је дете физички активно испред екрана (све су популарније игрице које то омогућују деци, тзв. „проширена реалност” )?

 Мишљења стручњака о времену испред екрана

Америчка академија педијатара (ААП) објавила је прве смернице за коришћење екрана у дечјем узрасту још 1999. године, када је дигитална технологија у знатно мањој мери него данас била доступна деци. Према овим смерницама, деца млађа од две године не би требало да проводе време испред екрана, док деца старија од две године не би требало до проводе више од 2 сата дневно испред екрана.

Након скоро две деценије од првих смерница, ААП је 2016. године објавила ревидиране смернице, прилагођене захтевима модерног начина живота и све већој употреби дигиталних уређаја.

Према новим смерницама:

1. Деца млађа од 18 месеци не би требало да проводе време испред екрана (телевизора, мобилног телефона, таблета, рачунара). У овом узрасту прихватљиво је учешће деце у разговорима одраслих путем видео-чета, при чему се подразумева да одрасли током разговора комуникацију прилагоде детету. Уколико родитељи деце узраста од 1,5 до 2 године желе да уведу дигиталне медије, морају одабрати веома квалитетне садржаје и помоћи деци да их разумеју.
2. Деца узраста између 2 и 5 година не би требало да користе дигиталне уређаје више од једног сата дневно, квалитетно осмишљеног времена (што подразумева едукативне и узрасно примерене садржаје и активности), уз активно посредовање одраслих.
3. За децу узраста од 6 и више година потребно је сачинити индивидуални план коришћења дигиталних уређаја и интернета који ће осигурати да време испред екрана не замени социјалне, когнитивне и физичке активности које су важне за дечји развој (сан, игру, спорт, комуникацију са члановима породице и пријатељима).

Напоменимо да у Европи не постоје конкретне смернице о оптималном коришћењу дигиталних уређаја у дечјем узрасту.

 Показатељи прекомерног коришћења дигиталних уређаја код деце

Детињство је осетљив период у развоју човека, јер је праћено бројним променама у различитим аспектима функционисања: социјалном, биолошком, физичком, интелектуалном, емоционалном. За нормалан психофизички развој деце свих узраста неопходни су свакодневна физичка активност (најмање 60 минута дневно) и квалитетан сан (између 8 и 12 сати дневно, у зависности од узраста).

Кроз физичку активност деца истражују и упознају свет око себе, „експериментишу”, уче и стичу нова искуства. Моторички и когнитивни (интелектуални) развој тесно су повезани. За оптималан психофизички развој неопходно је обезбедити услове за практично истраживање, кроз које ће деца стећи бројна и разнолика чулна и моторичка искуства, у директном контакту са физичким објектима и блиским особама.

Када се говори о прекомерном коришћењу екрана, по правилу се оно доводи у везу са тзв. седелачким понашањем (понашање које не изискује физичку активност и трошење физичке енергије).

Седелачко понашање може се сврстати у две групе:

• Продуктивно: читање, слушање прича или разгледање сликовница; тзв. тиха игра: цртање, слагање пазли, креативне активности (нпр. игре са пластелином, коцкама, израда предмета од различитих материјала); спавање, и
• Непродуктивно: гледање ТВ-а у циљу разоноде; играње видео-игара (не свих, зависи од врсте игре, играње едукативних игара сматра се продуктивном активношћу); седење у фиксираном положају током дужег времена (у аутомобилу, на високој столици, у дечјим колицима).

Недостатак сна често се доводи у везу са прекомерним коришћењем дигиталних уређаја, као и са њиховим коришћењем пре спавања. Екрани дигиталних уређаја утичу на наш сан тако што смањују ниво мелатонина, стимулишу наш мозак и периодично ометају сан. Као прво, плаво светло које емитују екрани дигиталних уређаја смањује производњу мелатонина, хормона који нам помаже да заспимо, па самим тим на неприродан начин ремети циклус спавања. Визуелни и звучни садржаји (поготову они који подстичу на размишљање или провоцирају негативне емоције, узбуђују или раздражују дете) стимулишу мозак и „држе” га у будном стању. Сви електронски уређаји емитују светло које може да омета сан, чак и када је уређај искључен (нпр. лампица на дугмету за укључивање и искључивање монитора). Звучна упозорења и нотификације такође негативно утичу на квалитет сна. Погледајте овде како технологија утиче на сан и зашто се  употреба дигиталних уређаја не препоручује у спаваћој соби, односно у време пред спавање.

 Да ли имате разлога за бригу?

Уколико можете да се сложите са већином доле наведених показатеља, могуће је да ваше дете проводи превише времена у коришћењу дигиталних уређаја/интернета:

1. Често се жали на главобољу, болове у врату, леђима, замагљен вид
2. Има тешкоће са успављивањем, не спава довољно, уморно је или поспано
3. Дешава му се да заборави да једе или да „прескаче” оброке док је обузето активностима испред екрана
4. Опседнуто је активностима на интернету, мисли само о томе, једва чека да узме екран у руке
5. Има проблеме са пажњом, не може да се фокусира на једну ствар
6. Неуобичајено је емоционално или раздражљиво
7. Највећим делом комуницира путем интернета и занемарује социјалне контакте са породицом и вршњацима изван интернета
8. Мање је успешно у школским активностима од када проводи време у активностима на дигиталним уређајима/интернету
9. Занемарује интересовања и хобије изван интернета, спортске активности
10. Интернет користи искључиво за забаву, никада за учење, проналажење информација, креирање садржаја и сл.
11. Дигитални уређај му се често прегреје или се сам искључи после дужег коришћења

 Шта је квалитетно проведено време испред екрана?

По мишљењу стручњака, квалитет времена које дете проведе у коришћењу дигиталних уређаја важнији је од количине времена.  Битно је шта дете ради на дигиталним уређајима, да ли је ментално активно, каквим садржајима приступа (намењеним деци или одраслима), да ли користи апликације дизајниране у складу са његовим способностима и потребама, да ли му родитељи/одрасли пружају прилагођену помоћ и подршку.

Квалитетно проведено време испред екрана подразумева следеће:

1. Дете користи дигиталне уређаје заједно са родитељима/одраслима који усмеравају његове активности, помажу му да разуме оно што гледа/ради и да то повеже и примени у свакодневном животу, мотивишу га да истраје у изазовним активностима, дају повратну информацију о исправности онога што ради
2. Активности на дигиталним уређајима примерене су узрасту детета, односно његовим интелектуалним и емоционалним потребама и развојно су подстицајне
3. Одрасли воде рачуна о томе шта дете ради на дигиталним уређајима и са којим циљем: да ли из тога може нешто да научи, развије креативност, машту, мишљење итд.
4. Апликације су технички добро дизајниране, без превише информација које се брзо смењују, прилагођене способностима детета за пријем информација
5. Дете има приступ садржајима са специфичним образовним циљевима
6. Приликом коришћења дигиталних уређаја/интернета, дете нема приступ комерцијалним садржајима (огласима) и линковима који воде ка непримереним садржајима
7. Приликом коришћења дигиталних уређаја/интернета дете нема приступ садржајима који промовишу агресију, насиље, било који облик предрасуда или дискриминације

 Како одрасли могу да управљају дететовим временом испред екрана?

Улога родитеља/одраслих кључна је за развој здравих навика у коришћењу дигиталне технологије код деце. Без обзира на промену контекста у коме одрастају данашња деца, тзв. дигитални урођеници , родитељска улога није се променила.

Од родитеља се очекује да управљају дететовим временом испред екрана, односно да правила која примењују ван дигиталног окружења примене и у њему: укључени су у активности деце, постављају границе, знају шта и зашто раде на дигиталним уређајима и добри су модели понашања својој деци.